Neočekivana praznina u kosmosu
Zjapeća rupetina bez zvezda, galaksija, „crnih rupa”, čak i tajanstvene tamne materije proteže se milijardu svetlosnih godina u dalekom sazvežđu Eridani. Za sada niko ne zna zašto se tamo nalazi, ni kako je nastala

Letelica „Vilkinson” (levo gore) snimila je „hladnu tačku”, a radio-teleskop na Zemlji (levo dole) manjak galaksija. Ogromna praznina okruglog oblika prikazana je u sredini potkresane crne kupe, između dve slike u boji koje dočaravaju neznatno temperaturno kolebanje u ranim danima kosmosa posle „Velikog praska”. Zračenje se rasprostiralo, popunjavano tkanjem galaksija, galaktičkih jata, superjata i rupa, pretrpevši manje promene

Astronome zbunjuje zjapeća praznina u praznini, a najviše što tamo nema ničega: zvezda, galaksija, „crnih rupa”, čak ni tajanstvene tamne materije koja prožima kosmos. Orijaška rupetina koja dostiže milijardu svetlosnih godina jedino isijava slabašno zračenje!

Za sada niko ne zna zašto se tamo nalazi, ni kako je nastala.

Beskrajni kosmos ispunjen je vidljivim zvezdama, gasom i prašinom, najveći deo materije je nevidljiv i nazvan tamnom. Uočena je tako što privlači (gravitacija) okolnu vidljivu, a u naučničkim glavama označena je glavnim uzročnikom sve bržeg razvlačenja kosmosa.

I ranije se znalo da pojedina područja oskudevaju u materiji, jedno takvo postoji, zapravo, u našem bliskom susedstvu – posmatrajući u kosmičkim razmerama koje se iskazuju milijardama svetlosnih godina – na rastojanju od samo dva miliona svetlosnih godina – ali nijedno nije toliko ogromno kao, upravo, obelodanjeno.

Da li su kosmolozi na iskušenju da, donekle, promene svoja opšteprihvaćena tumačenja?

Iako daleka prostranstva izgledaju pusta, između galaksija koje se jedne od drugih sve više udaljavaju rasprostiru se gas i prašina, a i neuhvatljiva tamna materija. I zračenja ima u izobilju, uključujući mikrotalasno zaostalo posle nepojamnog raspuknuća (Big Bang) u kojem je pre 13,7 milijardi godina začet kosmos.

Naučnici Univerziteta Minesota (SAD), pod vođstvom profesora Lorensa Radnika, objavili su u poznatom časopisu „Astrofizikal džornal” da su otkrili prostor koji se proteže gotovo deset biliona milijardi kilometara i u kojem baš ničega nema. Koristeći dve vrste astronomskih posmatranja, ustanovili su da je dotična praznina veća od ičega što je iko mogao zamisliti.

„Zapremina je hiljadu puta veća od uobičajeno očekivane”, objašnjava Lorens Radnik. „Za sada još nismo sigurni: pretpostavljamo da tamo nema materije, čak ni obične tamne”.

Područje lišeno galaksija nalazi se na, otprilike, šest do deset milijardi svetlosnih godina od nas, bliže zamišljenom obodu kosmosa.

Pregledajući snimke načinjene pomoću radio-teleskopa koji je hvatao velike delove neba (Very Large Array, VLA), pomenuti astronom je uočio je veoma prostran predeo u sazvežđu Eridani, jugozapadno od Oriona, sa znatnim manjkom galaksija u odnosu na okolinu. U prethodnim osmatranjima sa letelice (satelit) „Vilkinson” koja je snimala pozadinsko mikrotalasno zračenje područje je nazvano „hladna tačka”. Zašto?

Pozadinsko mikrotalasno zračenje je trag ili otisak preostao nakon „velike eksplozije”, čiji protoni stiču male količine energije prolazeći oblastima ispunjenim materijom. Nasuprot tome, gube svoj naboj jureći praznim područjima, zbog čega je taj deo neba hladniji. „Hladna tačka” je, inače, prvi put primećena 2004. godine.

Kada su i jedna i druga zapažanja upoređena ispostavilo se da je to džinovska zjapeća nedođija. „Jedino objašnjenje jeste da tamo nema materije”, kaže Lorens Radnik, tvrdeći da rupetina predstavlja nepravilnost u širenju svemira i da nije u skladu sa dosadašnjim posmatranjima i kompjuterskim oponašanjem.

„Mogla bi to da bude statistička igra prirode, ali verujem da je divovska praznina”, naglašava Džejms Kondon, astronom iz Nacionalne radio-astronomske opservatorije (NRAO).

„Izgleda kao nešto što se mora ozbiljno shvatiti ”, dodaje Brent Tali, profesor astronomije na Univerzitetu Havaji, koji nije bio uključen u istraživanje, mada proučava slične pojave bliže Zemlji. On smatra da bi astronomi, na kraju, mogli da pronađu nešto, ali će ona i dalje ostati maltene prazna.

Ovakve rupe u svemiru nastaju, verovatno, kada gravitacija iz područja veće povuče materiju iz oblasti manje gustoće. Posle 13,7 milijardi godina i ova je izgubila bitku u nadvlačenju.

„Zaključak da tamo nema ni tamne materije može se ispostaviti preranim”, upozorava astrofizičar Harvi Tanabaum iz Harvard-Smitsonijevog centra. „Teško je saopštiti takvu odluku, tražiće se nove potvrde”.

U međuvremenu se oglasio proslavljeni kosmolog Pol Dejvis sa Univerziteta Arizona rekavši da je otkriće veoma važno za proveru naučnih pretpostavki u vezi sa mladim kosmosom. Moguća odstupanja od „širećeg kosmosa” pokazala bi da je takvo objašnjenje na izdisaju, nagovešćujući novu fiziku.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika

zanimljivo...i cudno.

http://forum.burek.com/index.php/topic,257322.0.html 

e to ti je kad imas nestrucne prevodioce.
(Very Large Array, VLA) radio teleskop, znaci da je antenski niz (nas strucni termin, direktan prevod bi bio antenska matrica) veoma veliki, pa se tako postize velika usmerenost.
Samim tim, deo neba koji se posmatra je vrlo mali, a ne vrlo veliki.