Mlijekom hranio zmiju u avionu


Jedan putnik u avionu kompanije “Indian erlajns” izazvao je paniku kod ostalih putnika kada je usred leta mirno izvadio iz rucnog prtljaga zmiju i poceo da je poji mlijekom.
Putnik je zatrazio u toku leta casu mlijeka od stjuardese koja nije mogla da pretpostavi kome je mlijeko namijenjeno. Posto mu je donijeta casa putnik je izvadio iz torbe svog ljubimca i poceo da ga poji pred ocima uzasnute stjuardese.
Putnik koji je putovao iz Goe za Madras morao je da napusti avion na aerodromu u Koci gdje je bio izrucen policiji koja je protiv njega podnijela prijavu zbog surovosti prema zivotinjama. (2002.)

Zaba u avio-salati

Putnica u avionu na liniji Melburn-Velington zaprepastila se kad je u svojoj salati vidjela zabu. Putnica je zabu ugledala kako mirno sjedi na kriski krastavca, a prisebna stjuardesa odnijela je salatu i cetiri centimetra dugu zivotinjicu, koju su poslije slijetanja, ubili zaposleni u karantinu.
“Prirodno, putnica se prilicno zapanjila”, rekao je upravnik odjeljenja za karantin pri Ministarstvu za poljoprivredu Fergus Smol. Iako je poznato da zabe imaju obicaj da se ukrcaju u prtljaznike aviona, ovo je prvi put da je neka od njih nadjena u hrani serviranoj putnicima, dodao je Smol.
Uprava aviokompanije “Kantas” nije zasad prokomentarisala dogadjaj ali je promijenio snabdjevace salatom i uveo “dodatne procedure u proces snabdijevanja hranom”. (2004.)

Verovali ili ne!

Franklin Delano Ruzvelt, 32. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, nosio je odeću za devojčice sve do svoje 5-te godine.

Bano Akham iz New Delhija, udala se sa 10 godina. Njena baka je tada imala 38 godina.

John Milkovich tokom 18 godina sakupio je 50.000 limenki piva kako bi ih iskoristio za za dekoraciju svoje kuće u Hjustonu, Teksas.

Hong Kong je područje sa najmanjim priraštajem stanovništva. Stopa od 0,91% je više nego duplo manja od stope potrebne za prostu reprodukciju.

Aprila ove godine, u potrazi za mrestilištem, jedan kit je otplivao 120 km od okeana uz reku Delaware.

 Smijeh

Veliki francuski komicar Bourvil autor je teorije o tome da svaki samoglasnik odgovara nekoj vrsti smijeha: " Smijehom A smiju se oni so vole uzitke, ljudi bez problema, smijehom E smiju se ravnodusni, smijehom I smiju se djeca i odrasli - naivni, smijehom O smiju se velikodusni, a smijehom U smiju se licemjeri i ljudi koji mrze sve sto je ljudsko".

U jednoj bolnici u državi Vašington, na severozapadu Sjedinjenih Država, robot se koristi u ginekološkim hirurškim zahvatima. Današnje operacije su mukotrpan proces od kojeg strepi većina pacijenata. A robot koji asistira u operaciji može samo da poveća taj strah… pogotovu sada kada je odobrena upotreba robota u veoma delikatnoj ginekološkoj hirurgiji. Međutim, stručnjaci tvrde da je robotička hirurgija sasvim bezbedna.

Robotička ruka ima mnogo veći raspon kretnji od ljudske ruke i može da stigne i tamo gde ljudska ne može. Robotička hirurgija istovremeno znači da su i rezovi manji, a to znači i ožiljci. Pacijenti ipak ne treba previše da brinu, jer lekar i dalje odlučuje o svemu. Robot je samo marioneta u rukama hirurga Džona Lenihena.

«Robot ne operiše. Operiše i dalje hirurg, koji celo vreme ima totalnu kontrolu. Robot suštinski pridržava instrument. A treba reći da on to može da čini stabilnije od hirurga», kaže doktor Lenihen. Betsi Mekgvajer-Robinson je iskusila robotičku hirurgiju. I nije joj smetalo.

«Lekar je sve vreme sa vama i kontroliše celu operaciju. Bez obzira na robota, lekar ima kontrolu», objašnjava ova pacijentkinja.

Stručnjaci se nadaju da će robotička hirurgija da postane dovoljno usavršena i da će jednog dana moći da se koristi i za operacije na mozgu.

Verovali ili ne

Hodajući 105 dana prešao je 1909. godine put od Njujorka do San Fransiska sedamdesetogodišnji Edvard Votson.

Kuća od prerađene novinske hartije, ražane slame i fluorescentnih sijalica dom je Andree Berk u Portlandu, u Oregonu.

Automobil od 4,8 milimetara koji radi kao svako pravo vozilo napravila je jedna fabrika u Japanu.

Prvi let preko Tihog okeana u balonu s toplim vazduhom izveli su Ričard Branson i Per Lindštrand.

Muzej posvećen modernim pudlama sa 8000 predmeta vezanih za ove pse nalazi se u Los Anđelesu, u Kaliforniji.

Voćna torta napravljena 1878. godine čuva se u porodici Morgan Ford iz Tekumzea u Mičigenu.

Šta bi bilo da je Zemlja ravna, a ne okrugla?

Ljudi su u srednjem veku goreli na lomači zbog tvrdnje da Zemlja nije ravna ploča, već okruglo nebesko telo. Danas znamo da je po zakonima fizike nemoguće da planeta bude bilo kog drugog oblika osim loptastog. Doduše, da budemo sasvim određeni, Zemlja je, usled rotacije, malo spljoštena na polovima. Tu je i sila gravitacije koja deluje na svaki delić planete i čuva je u okruglom obliku. Ali, recimo da možemo da napravimo ravno nebesko telo iste mase kao i Zemlja. Neka je čak moguće i da plovi orbitom oko zvezde kao što je Sunce. Samo, morali bismo da nađemo način da je zavrtimo oko njene ose inače ne bi bilo nikakve razlike između noći i dana. A to obrtanje neminovno bi, tokom godina, promenilo oblik takvog nebeskog tela.

Koja je najzaraznija bolest?

Najrasprostranjenija zarazna bolest na svetu je obična prehlada. Prehladu izaziva grupa virusa koji se nazivaju rinovirusi, a nauci je poznato bar 180. Nema nikakvog naročitog načina lečenja ove bolesti. Jednostavno, moramo da sačekamo da naš organizam nadvlada viruse i uništi ih.

Šta bi bilo s nama da nemamo palac?

Ljudi sebe smatraju najnaprednijim oblikom života na Zemlji. Doduše, to je samo naše gledište. Nismo najbrojniji (bakterije i beskičmenjaci su ispred nas), nemamo najveći mozak (imaju ga kitovi), niti najveći uticaj na životne okolnosti na planeti (i tu nas opet prestižu bakterije). A ako želimo da verujemo da smo najnapredniji oblik života, to dugujemo mozgu, govoru i palcu. Prst smešten nasuprot ostalima, koji nazivamo palcem, nije nešto što je izniklo tek tako. On je rezultat evolutivnih promena iz generacije u generaciju. Imaju ga svi primati, ali ljudi ga nisu koristili za hodanje ili veranje po drveću, što im je otvorilo nove mogućnosti. Da nam se palac nije razvio na ovaj način, verovatno bismo i danas tumarali u čoporu kao i ostali majmuni.

Može li nas skok spasti od udara o tlo lifta koji pada?

Ljudima koji se voze liftom teško je da procene brzinu kretanja tela tom prilikom jer sve izgleda nepomično unutar kabine. Ipak, brzina i dejstvo sila tu su u jasnoj sprezi. Recimo da se čovek nađe u liftu koji se sunovraćuje u ponor. Kretao bi se nadole istom brzinom kao i kabina lifta. U trenutku udara lifta o tlo sila oslobođena usled naglog prekida kretanja skrckala bi mu kosti duž celog tela. E, sad, recimo i da čovek pažljivo proceni pravi trenutak i odskoči baš kada lift udara o tlo. U tom času on putuje u smeru suprotnom od kretanja lifta. Nažalost, brzina odskoka nije ni približna brzini pada i ne može je poništiti, što znači da njegovo telo i dalje nezadrživo pada, samo neznatno manjom brzinom nego da nije ni skočio. U trenutku udara apsolutna brzina naglo se spušta na nulu, a na čovekovo telo deluje ubrzanje pada umanjeno za ono malo suprotne brzine prilikom odskoka. Posledica je odlaganje neizbežnog za svega sekundu do dve, ali spasa, nažalost, nema. Izuzev da uvek idete stepenicama...

Zašto i kako mačke predu?

Zvuci kojima se oglašavaju životinje potiču uglavnom od vibracija, ili treperenja, glasnih žica u ždrelu. Ali, zvuk poznat kao predenje mačke nastaje od vibracija samog njenog ždrela koje potresa niz brzih mišićnih kontrakcija. Dijafragma – a ona upravlja udisanjem i izdisanjem vazduha – takođe podrhtava tako da se kod mačke ceo put kojim se kreće vazduh dok ona diše ponaša kao cev orgulja. Mačka prede na frekvenciji između 25 herca (25 vibracija u sekundi) i 150 herca. Predenje je vid opštenja između majke i mačića premda se zna da mačke predu i kada su povređene.

Kako so čuva hranu, a izaziva rđu na metalu?

Rđu na metalu izazivaju oksidi i hloridi. So je, kao što dobro pamtimo sa časova hemije, hlorid. Ona nagriza spoljašnji sloj metala i izaziva rđanje. Kada se nađe u hrani, so podstiče neke vrste bakterija da proizvode kiselo okruženje i upravo ono čuva hranu jer sprečava neke druge, štetne mikroorganizme da se razviju. Uz to, kiselina daje hrani i prijatan ukus.

Da li bi istrebljenje svih parazita uticalo na životnu okolinu?

Nesumnjivo. Paraziti crpe značajnu količinu energije od životinja. Jedno istraživanje iz 1970. godine pokazuje značajan porast legla onih ptica koje su boravile u gnezdu potpuno očišćenom od parazita. Kada bismo istrebili sve parazite, došlo bi do porasta priraštaja kod većine divljih životinja, prvenstveno kičmenjaka. U prirodi bi se verovatno uspostavila neka nova ravnoteža, ali je isto tako moguće da bi posledice duž lanca ishrane dovele do nestanka mnogih vrsta. To bi, sasvim izvesno, imalo štetne posledice po ceo život na planeti jer svako živo biće ima svoju ulogu, čak i kada nama nije sasvim jasna. Tako je i sa parazitima.

Zašto se stvaraju crni kolutovi oko očiju kada smo umorni?

Nema pouzdanog odgovora na ovo pitanje. Najverovatnije su u pitanju promene u krvotoku u predelu oko očiju. Kako starimo, tako koža postaje tanja, pa se krvni sudovi i obrisi kostiju jasnije ističu na njenoj spoljašnjosti. Zbog toga se takvi kolutovi oko očiju jasnije i češće viđaju kod starijih ljudi.