Зоолошки вртови нас углавном асоцирају на животиње, али су у њима некада држани и људи. То су углавном били људи који су били другачији од осталих, ментално заостали, наказе, урођеници из афричких племена или староседеоци Северне Америке и Аустралије.

 Из данашње перспективе се сви слажу да је то био случај најгорег расизма и понижавања људи, али  у тадашње време  хиљаде и хиљаде посетилаца зоолошких вртова у томе нису видели ништа лоше.

Највише зоолошких вртова у којима су држани људи је било у периоду од 1870. до  1930. године, мада су они постојали и раније. Сматра се да је прво зоолошки врт са људима у Европи постојао у 16.веку у Италији где су приказивани такозвани Варвари у које су спадали Татари, Индијци, Турци итд… Касније су у зоолошким вртовима углавном приказивани староседеоци земаља које су Европљани колонизовали, односно Индијанци и Африканци.

Данашњи научници тврде да су људски зоолошки вртови тада представљали својеврсно оправдање европског и америчког колонијализма, пошто се тада сматрало да домороци нису довољно интелигентни и напредни као бела раса, те је стога и нормално да белци њима владају.

Описаћемо данас два позната трагична случаја људи који су завршили у зоолошком врту.



1. Први случај представља породица Абрахама Улкираба који су били Инуити (Ескими) из Канаде. Како би отплатили дуг од десет долара понуђено им је да 1880. отпутују у Европу и проведу мало времена тамо. Породица је, не слутећи шта ће их задесити, пристала, делом и због знатижеље да виде како изгледа Европа. На пут је кренуло осам чланова породице међу којима је било и мале деце. Абрахам Улкираб је био интелигентан човек, умео је да пише и био је одани хришћанин. Међутим, због немара, иако им је било обећано, они никада нису били вакцинисани против малих богиња на које нису имали имунитет. Кад су стигли у Немачку убрзо су се сви један за другим разболели и умрли. Абрахам је за собом оставио дневник у коме је детаљно описао сва понижења која су доживели, како си их људи гледали у кавезима и како су их њихови стараоци тукли.

2. Други случај представља црнац пигмеј из тадашњег белгијског Конга, Ота Бенга. Белгијанци су побили цело његово племе, заједно са женом и двоје деце, он је продат у робље и 1906.  године је завршио у њујоршком зоолошком врту где је привукао велику пажњу јавности због свог ниског раста и избрушених зуба што је била традиција у његовом племену. Имао је само 23. године и због свега је почео да доживљава ноћне море. Држан је у кавезу са мајмунима и сваки дан су га гледале хиљаде људи који су се према њему односили веома понижавајуће, гађајући га и смејући му се. Након интервенције и одређених протеста он је пуштен на слободу. Запослио се у фабрици дувана, зуби су му преправљени, почео је да учи енглески и постао слободан човек. Међутим, никако није могао да преброди све трауме које је доживео и када је схватио да се никада неће вратити у Африку, он је 1916. године, запаливши церемонијску ватру,  извршио самоубиство.

A Rambo Amadeus u "vrtu dobre nade" to se ne računa? 

Неко пробао ово?


Препоручујем. 

•Срце колибрија куца 615 пута у минути.

•Хоботница ће почети да једе своје кракове ако је заиста гладна.

•Уплашени пас савија реп између задњих ногу. Не ради то да покаже своју слабост, већ да прикрије мирис из аналног подручја. Тај мирис специфичан је за сваког пса, по њему се они разликују.

•Мачка врло ретко мјауче у комуникацији са другом мачком. Овај начин оглашавања мачке користе само са људима.

•Крокодили не могу исплазити свој језик.

•Бубашваба може живети 9 дана без главе, после чега умире од глади.

•Златна рибица има моћ памћења у интервалу од 3 секунде.

•Бостонски научници дошли су до сазнања да и већина животиња сања, између осталих мишеви, сисари, већина птица, а можда и поједини рептили.

•Гигантска лигња највећи је бескичмењак. Одрасли примерак те животиње просечно је дугачак 6 –12 метара.

•Албатрос може да лебди на ваздушној струји неколико дана, чак и да спава док је у лету.

•Чак 99 одсто свих биљака и животиња које су икад живеле на Земљи сада су нестале.

•Мужјак какадуа (папагај) може да изговара речи, али женка исте врсте уме само да цвркуће и пева.

•Паукове нити изузетно су танке и лагане. Кад би један паук могао да произведе нит дугачку да обавије Земљу, она би била тешка 170 грама.

•Пустињски кенгури имају неуобичајени начин хлађења – лижу своје подлактице, а пљувачка испарава, хладећи крвне судове непосредно испод коже.

Бубашвабе су прастари организми који постоје на Земљи око 300 милиона година. Преживеле су нестанак диносауруса, а и данас успешно одолевају нашим покушајима да их истребимо. Како успевају у томе?



Бубашваба могу да једу најразличитију храну. Забележено је, чак, и да су бубашвабе јеле сапун, лепак или кожу.



Не само што могу да једу било шта, већ бубашвабе могу да преживе и до месец дана без трунке хране и недељу дана без воде. Најбољи пример је чињеница да бубашвабе могу да преживе и до недељу дана без главе.



Тело бубашваба је изузетно флексибилно, па им омогућава да се завуку и сакрију у најмање рупе у зидовима, стенама или камењу.



Постоји око 4000 врста бубашваба које живе широм света у најневероватнијим условима. Све те врсте имају заједничку особину изузетно брзе репродукције. У року од годину дана, од једне бубашвабе може да се створи на стотине хиљада њих. Углавном се размножавају полагањем јаја. Велики број јединки једне врсте повећава вероватноћу да неколико јединки преживи, ако се средина измени. Тих неколико преживелих се поново размножи невероватном брзином, па све у круг. Стога их је немогуће истребити.



Доказано је да бубашвабе имају изузетно високу отпорност на радијацију, довољну да преживе експлозију нуклеарне бомбе. То се приписује њиховој ћелијској структури, које је изузетно једноставна, али се често регенерише.



Један од главних разлога што су успеле да толико дуго опстану је невероватна способност прилагођавања најтежим условима. Није им проблем да живе у неповољном срединама, неке врсте бубашвабе су пронађене да живе у активним вулканима. Такође, научници су фасцинирани њиховом способношћу да брзо постану имуне на отрове које им људи постављају.

•Први применљиви фотоапарат био је тежак 23 килограма.

•Сескипедалофобија, страх од дугачких речи, изведеница је од сескипедалианизам, израза који је у литературу увео још римски песник Хорације (65–27. п. н. е), са значењем књижевног стила који се ослања на дугачке речи. За ту врсту неоправданог страха постоји још један сложенији назив: хипопотомонстросескипедалофобија

•Верује се да више од половине становника наше планете никад није примило позив нити разговарало телефоном

•Израз „трећи свет” почео је да се користи педесетих година 20. века за земље које нису припадале западним силама, али ни комунистичком блоку, а данас их називају „земљама у развоју”.

•У бананином уљу уопште нема банана. То је синтетичка мешавина направљена од амил-алкохола, а име је добила због ароме сличне банани

•Храна за псе најбоље је продавани производ у супермаркетима. Људи троше четири пута више на храну за псе него на храну за бебе

•Жил Верн писао је о невероватним путовањима на Месец и око света, а сам се само једном у животу отиснуо од тла – у балону 1873. године

•Црвено море названо је по алгама које, када умиру, мењају уобичајену зелено-плаву боју у црвену.

•Наше обрве, у просеку, имају по 450 длака.

•До своје двадесете године просечан човек са Запада види више од милион телевизијских реклама.

•У Библији објављеној у Енглеској 1632. године испуштена је реч „не” у седмој заповести па је писало "чини прељубу". Зато је ова књига била позната као "Зла Библија".

•Жене, у просеку,двоструко чешће трепћу од мушкараца.

•Лемур, најмањи примат, вишак јела као сало таложи у репу.

•Кад је почео Први светски рат, америчка влада замолила је жене да престану да купују корсете да би остало довољно метала за ратне потребе.

•Сваких 30.000 година речна корита продубе се за метар.

•Концертни клавир састоји се од око 12.000 делова.

•Најслабији звук који може да чује људско ухо износи двадесет трептаја у секунди, а најјачи звук чини 20.000 трептаја у секунди.

•Енергија која је садржана у једном килограму радиоактивног уранијума 235 могла би да напаја сијалицу од сто вати 27.400 година.

•Да би одредили најбољи положај скија, скијаши који се надмећу у посебним брзинским дисциплинама вежбају на крову аутомобила који јури.

•У Сједињеним Америчким Државама главни путеви морају по закону да буду прави бар једну миљу (1609 м) на сваких пет миља да би, ако затреба, могли да послуже и као писте за слетање авиона.

•Висина Велике или Кеопсове пирамиде савршено одговара милионитом делу раздаљине између Земље и Сунца.

Наша планета представља дом многобројним животним организмима најразличитијих облика. Иако се са годинама њихов број нажалост смањује, и то све због штетног утицаја човека, изненадиће вас да постоје делови земље који човек још није испитао. Претпоставља се да ови предели представљају станиште још неоктривеним и ретким врстама биљака и животиња.

Неки научници, чак, сматрају да не треба да журимо са проучавањем ових предела, јер би се могао обистинити сценарио из хорор филмова, у којима се ретки вируси на које немамо имунитет прошире широм света и угрозе опстанак човечанства.


Океан

Океани заузимају око 70 процената земљине површине, регулишу климу, и самим тим, подржавају цео живот на земљи. Процењује се да око 90 процената океана није истражено. Нарочито је то случај са великим дубинама где живе јединствени организми за које човек може само да претпостави како изгледају.

Пећине

У свету постоји велики број пећина које су неоткривене и неистражене. Због неприступачног терена многе пећине је немогуће истражити и не може се ни претпоставити колико су дубоке. Сматра се да оне представљају дом јединстевним еко-системима који су за сада сакривени од очију научника.

Делови Сибира

Неким деловома Сибира, малтене, је могуће приступити само хеликоптером. Научници ових дана предузимају велике напоре како би испитали све делове ове непроцењивог богатства природе.

Тепуи предели у Јужној Америци

Тепуи предели у јужно-америчким планинама представљају ненастањене пределе који су мало више издигнути врхови планинама. Они нису повезани са осталим пределом и стога представљају мале резервате који су углавном још недовољно испитани.

Предео окован ледом

Научници могу само да нагађају шта се налази испод дебелих слојева леда на Гренланду, Арктику и Антарктику. Сматра се да и ту има живота који потиче још од леденог доба.