Pored svih tehnološkh dostignuća u današnje vreme čini se da knjige još uvek imaju neku cenu. Neke knjige  pisane na papiru imaju veću neke manju cenu. Naravno kako tehnolgija sve više uzima maha  u skorijoj budućnosti možemo očekivati da će vrednost knjiga štampanih na papiru nastaviti rasti.

1. Codex Leicester – Leonardo da Vinci



Ova knjiga je  jedna od najpoznatijih Da Vincijevih knjiga,notes od 72 stranice, koje je lično i ručno napisao slavni Leonardo Da Vinci Knjiga Leonarda da Vinčija o mislima,idejama i crtežima – od fosila pa sve do kretanja vode.

Bill Gates je kupio knjigu na aukciji za neverovatnih 30,8 miliona dolara – čineći je najskupljom prodanom knjigom svih vremena. Gates je ubrzo skenirao knjigu i učinio je dostupnom ostatku sveta.

---

Iako nije naskuplja mogli bi smo je staviti u sam vrh po njenoj ceni Magna Carta (Velika povelja sloboda). Magna Carta  je engleski kralj Ivan Bez Zemlje prihvatio 1215. godine primoran oružjem engleskog plemstva, prodata je isto za ogormnu cifru  21,3 miliona dolara.

Kopiju je kupio David Rubenstein 2007. godine za 21,3 miliona dolara, data je nakon aukcije izjavio: "Veoma je važno da jedina kopija Magna Carte ostane u Sjedinjenim Državama i bio sam zabrinut da jedini primjerak u Sjedinjenim Američkim Državama može pobeći na ovo aukciji.” Rubenstein je ovaj primerak trajno posudio Državnoj arhivi u Vašingtonu. (aa )


2. Evanđelje Svetog Katberta – Nepoznat autor



Evanđelje Svetog Katberta je džepna knjiga iz 7. veka, je knjiga pisana na latinskom jeziku. Lepo urađene i ukrašene kožne korice su najraniji poznati primjer uvezivanja knjiga na ovaj način (za dugo čuvanje) u zapadnoj kulturi. Uz veličinu stranica od samo 138 x 92 milimetra, Evanđelje Svetog Katberta je jedan od najmanjih preživjelih anglosaksonskih rukopisa.

17. aprila 2012. godine, nakon što su lansirali kampanju za prikupljanje novca i kupovinu knjige, British Library je najavio da je transakcija završena i da napokon posjeduju “najstariju preživelu netaknutu Evropsku knjigu i jednu od najznačajnijih knjiga na svetu.” Cena knjige neverovatnih 14,3 miliona dolara.

3. Evanđelja Henrika Lava - Benediktinski red



Ovu knjigu je izvorno naručio Henrik Lav ili Hajnrih Lav vojvoda od Saksonije, za oltar Blažene Device Marije u Brunswick katedrali. Knjigu je kupila nemačka vlada u Londonu 1983. godine za oko 11,7 miliona dolara. Knjiga ima 266 stranica, od kojih je 50 stranica ispunjeno ilustracijama. Ovaj jedinstveni primjerak smatra se remek-delom iz 12. veka.

4. Ptice Amerike – John James Audubon



Ptice Amerike (Birds of America) zaslužuje da zauzme više od jedne pozicije na ovoj listi. The Birds of America je knjiga prirodoslovaca i slikara Johna Jamesa Audubona koja sadrži ilustracije raznih ptica Sjedinjenih država (1827–1838). Na svijetu postoji samo 119 potpunih kopija, i mnoge su se našle na aukciji sa basloslovnim sumama a do sada najskuplja kopija prodata je za 11,5 miliona dolara decembra 2010. godine.


5. Kenterberijske priče – Geoffrey Chaucer




Kenterberijske priče (The Canterbury Tales) je zbirka priča koje je krajem 14.veka napisao Geoffrey Chaucer.
Prvo štampano izdanje ove knjige je prodato je za oko 7,5 miliona dolara u Londonu 1998. godine.

Od desetak poznatih primeraka prvog izdanja, to je bilo poslednje koje se nalazilo u privatnom posedu, a koje je bilo kupljeno 1776. godine za samo 6 funti.

-Najduža pećina u Srbiji je Lazareva (9818 metara) kod Zlota, a najdublja Rakin ponor (285 metara) kod Donjeg Milanovca.

-U trenutku kad je umrla (1976), u osamdesetoj godini, Agata Kristi bila je najčitaniji pisac na svetu: Njenih više od 80 knjiga prodato je u preko dve milijarde primeraka.

-Znaci u kineskom horoskopu su: pacov, bivo, zec, zmaj, tigar, zmija, konj, ovca, petao, pas, majmun i svinja.

-Najstarije drvo na svetu je smreka (Picea abies), tvrde švedski naučnici. Oni su na planini Fulu, u švedskoj provinciji Dalarna, na nadmorskoj visini od 2985 metara 2004. godine otkrili smreku s genetičkim materijalom starim 9550 godina.

-Latinski naziv žalfije Salvia officinalis potiče od reči salvare (spasti, spasavati, izlečiti) i officinalis (lekovit), pošto su je još pre 2000 godina Rimljani izuzetno cenili i koristili na lečenje.

-Lenjivac je najsporija životinja na svetu, spava po osamnaest sati dnevno, a u međuvremenu uspe da, s grane na granu, prevali tek nekoliko metara.

-Naziv planeta dolazi od grčke reči planetes, što znači „lutalica”, pošto su stari narodi primetili da nebeska tela menjaju položaj na nebeskom svodu.

Čuveni vokmen, uređaj koji je omogućio „muziku za poneti“ nastao je ne kao posledica jurnjave za zaradom, već iz puke dosade.



Pre dvadeset i kusur godina, sve male kasetofone koji su radili na baterije i imali slušalice zvali smo vokmen. U to vreme vokmen je bio mnogo važna stvar – i ujedno statusni simbol – i to u mnogo većoj meri nego što je to danas bilo koji pametni telefon ili tablet. Nastao je ne baš sasvim iz želje za zaradom i nekakvom idejom da se pokrene muzička revolucija što se ubrzo zaista i dogodilo, već pre, moglo bi se reći – iz dosade.

Naime, kako bi skratio vreme tokom dosadnih poslovnih putovanja i avionskih letova preko Pacifika, kopredsednik kompanije Soni Akio Morita zatražio je 1978. godine od inženjera Nobutošija Kihara sa odeljenja audio-tehnike da osmisli i napravi uređaj zahvaljujući kom bi mogao da sluša opere na bilo kom mestu.

Portabl kasetofoni u to vreme već su postojali, ali nisu bili ni mali ni praktični, a nisu imali ni slušalice, već bi operu zajedno sa Moritom morali da slušaju baš svi putnici na letu Tokio–Njujork.

Inženjeri u Soniju su posao obavili prilično brzo i ispostavilo se – veoma uspešno. Već sledeće godine vokmen se našao u prodaji, prvo u Japanu, a onda i u Americi i Evropi, i momentalno je proglašen za neophodnu spravu svake mlade osobe u trendu i tehnološko čudo. U Soniju se narednih godina i decenija pojavilo mnogo uređaja koji su „varijacija na temu“ – presmen, diskmen, tokmen, vočmen… ali samo je vokmen zaista ušao u legendu.

Od 1979. do danas prodato je oko 220 miliona vokmena. Iz današnje perspektive bili su užasno nepraktični – trošili su mnogo baterija, zvuk je često bio drndav, ponekad su žvakali kasete… Kako bilo, vokmen se svakako smatrao i pomalo luksuznom robom. Početkom osamdesetih godina koštao je oko 300 maraka, a sada se može kupiti i za dvadesetak evra.

U to vreme ovaj uređaj doveo je do ogromne revolucije u svakodnevnom životu malih ljudi jer muzika više nije bila samo za klubove i dnevne sobe, već i „za poneti“. Postala je i nešto intimno jer su uz svaki vokmen stizale slušalice koje su zahvaljujući vokmenu doživele ogromnu popularnost i dostigle neviđenu proizvodnju.

Pre tri godine Soni je obustavio proizvodnju vokmena u Japanu, ali prodaja će prestati kad poslednji primerci nestanu iz radnji. Razlog za prestanak proizvodnje ima veze sa kasetama – niko ih više ne koristi. Kompanija pokušava da brend održi u životu tako što pod istim nazivom promoviše mp3 plejere.

-Tri četvrtine ulovljene ribe koristi se za ishranu, a ostatak je namenjen proizvodnji sapuna, lepka, margarina ili đubriva.

-Čovečji želudac mora jednom u dve nedelje da proizvede novi sloj sluzi kako ne bi svario sam sebe.

-Japan čine 6582 manja ili veća ostrva, a najveća su Honšu, Kjušu, Šikoku i Hokaido.

-Jedini kralj u kartama za igranje koji nema brkove jeste kralj srce (herc).

-Prema jednom američkom istraživanju, začin, cimet,origano i kim ne samo da poboljšavanju ukus  jela već i uništavaju bakterije.

-Kompozitor Gustav Maler (1860–1911) imao je samo šest godina kada je napisao prvo muzičko delo – Posmrtni marš.

-Reč karate znači – prazna šaka.

Pantalone su izmislili azijski konjanici kako bi lakše uzjahali. U Rim su dospele u prvom veku, a sve do 20. bile su zabranjene ženama. Jovanka Orleanka kažnjena je zato što se oglušila o to pravilo. 
Žaklina Onazis je šezdesetih godina prošlog veka zamoljena da ode iz jednog njujorškog restorana na čijim je vratima stajao natpis: “Ne primamao žene u pantalonama”.

 Poreklo kravate vezuje se za hrvatsku konjicu čiji su pripadnici tokom Tridesetogodišnjeg rata (1618-1648) vezivali maramu oko vrata.

Džins se pojavio u Evropi krajem srednjeg veka, a tek je u 19. postao prepoznatljiv kao odeća lučkih radnika. Bavarski emigrant Levi Štraus počeo je 1873. godine u Americi sa industrijskom proizvodnjom ove tkanine.

Bikini je dizajnirao Žak Hjam 1946. Nazvao ga je “atom” ali je njegov model ostao nezapažen. Uspeh je nešto kasnije postigao Luis Rid sa bikinijem koji je dobio ime po atolskom ostrvu na kojem je eksplodirala atomska bomba.

Podvezice su se pojavile još u 13. veku i to kao deo muške garderobe.  Čarape su nosili drevni Rimljani. Bile su od grubog materijala. Pamučne su se pojavile krajem 18. veka, a od 1938. prave se i od najlona, materijala koji je patentirao Dipon.

Tokom Drugog svetskog rata mnoge žene su crtale liniju na listovima kako bi izgledalo kao da nose ‘najlonke’, piše “Politikin Zabavnik”. Ovaj trik postao je nepotreban nakon 1955. kada su počele da se proizvode najlonke bez šava.

Grudnjak su nosile Rimljanke kako bi učvrstile grudi. One su to zvale strophium, a reč je o marami koja se obmotavala oko prsa. Moderni grudnjak pojavio se tek u 20. veku.  Kaiš su nosile egipatske plesačice, ali samo to na potpuno golom telu. U srednjem veku postao je statusni simbol, zabranjen ženama sumnjivog morala.

Maramica je kod starih Grka bila veličine peškirića za ruke. Rimljani su korstili dve: jednu za brisanje znoja, a drugu za brisanje usta. U renesansi je bila znak prefinjenosti. 

Tange, ili komad sukna oko bedara nosili su drevni Egipćani, kao i neki primitivni narodi. Danas ih nose mnogi, i mladi i stari. 

Slaganje boja aktuelno je oduvek. Crno za sahranu, belo za venčanje, plavo za dečake, roze za devojčice. Boje su se oduvek koristile kako bi se naznačile društvene, psihološke i polne razlike.

-Po pravilu, boja koja se koristi za pečatiranje mesa, kao potvrda da je obavljena neophodna kontrola, jestiva je jer se pravi od opne zrna grožđa.

-Pustinjski kenguri imaju neuobičajeni način hlađenja – ližu svoje podlaktice, a pljuvačka isparava, hladeći krvne sudove neposredno ispod kože.

-Kit može da čuje „pesmu” drugog kita i na udaljenosti od pedeset kilometara.

-"Pesak koji peva", odnosi se na pojavu, koju stvaraju zrna peska, kotrljajući se niz dinu i tada proizvode dubok mrmljajući zvuk koji se čuje kilometrima odatle.

-Gljive su najrasprostranjeniji organizmi na Zemlji i pripadaju carstvu eukariota.

-Na engleskom, trkački auto (race car) palindrom je– čita se isto spreda i otpozadi.

-Ledinačko jezero na Fruškoj gori nastalo je za vreme Nato bombardovanja 1999. godine, kada su pumpe napuštenog kamenoloma Srebro oštećene i prestale da izbacuju vodu.

Hodajuće stene iz Racetrack Playje u poznatoj Dolini smrti, već dugo vremena predstavljaju pravu misteriju za naučnike iz celog sveta. Neobično kamenje iza sebe ostavlja neobičan trag kretanja dug od kojih su neki dugi i po 250 metara.

Postoji više od 150 ovakvih (hodajućih) stena, ali za sada niko ih nije video kako se pomeraju. Godine 1972. su naučnici jednu stenu tešku 318 kilograma nazvali Karen. Nakon sedam godina ('72-'79) istraživanja, ova stena potpuno je nestala sa svog (prvobitnog) mesta kada su se naučnici ponovo vratili. Tako je stena Karen 1979. godine pronađena skoro 800 metara od mesta gde su je naučnici prethodno posmatrali.

Ipak, sada jedan NASA-in geolog smatra da je pronašao odgovor...

Naučnik i profesor Ralph Lorenz je siguran da ove stene obuhvati led tokom zime, a kako se tlo polako natapa i postaje blatnjavo, led omogućava stenama da jednostavno "plutaju" u blatu.

Zahvaljujući tome, snažni pustinjski vetrovi mogu bez problema pomeriti stene, objasnio je Lorenz u intervjuu za magazin Smithsonian. Ovakvu smelu pretpostavku, Lorenz je razvio nakon jednostavnog eksperimenta, koje je uradio u svojoj kuhinji.

Lorenz je zaledio je mali kamen s toliko vode da je samo mali deo površine kamena virio van leda. Zatim je prevrnuo je kamen naopačke i stavio ga u mali bazen sa vodom i peščanim dnom. Led je omogućio kamenu da istovremeno pluta i dodiruje pesak. Lorenz je na ovaj način uspeo pomeriti kamen blagim duvanjem u njega.

Dosadašnja istraživanja pokazala su kako bi za pomeranje stena u Dolini smrti bio potreban neverovatno snažan vetar, koji bi morao d a duva brzinom od više stotina kilometara na sat. Lorenzova teorija ukazuje na to da bi, pod pravim uslovima za pomeranje bio dovoljan i lagani vetar odnosno povetarac.

-Na Fruškoj gori nalazi se 17 aktivnih srpskih pravoslavnih manastira.

-Hemijske promene dešavaju se i kada kuvamo jaje. Toplota ga stvrdnjava i stvara gromuljice od tečnih belančevina. Žumance i belance se spajaju i čvrsto drže jedno uz drugo. ( Po principu mojih profesora - sve oko nas je matematika/fizika/hemija i sve to u zavisnosti koji predmet predaje.. divni ljudi ti profesori..  )

-Hispanoamerikancima, nazivamo ljude španskog ili portugalskog porekla. Reč potiče od latinske reči Hispania, što je bilo drevno ime Iberijskog, odnosno Pirinejskog poluostrva – dela Evrope u kome se nalaze Španija i Porugalija.

-Hijene imaju neverovatno snažnu vilicu, koja im omogućava da krckaju i lome kosti, s kojima čak ni lav ne može da izađe na kraj.

-Apsolutna nula je teorijski najniža moguća temperatura pri kojoj molekuli postaju nepomični i iznosi – 273,15 Celzijusovih stepeni.

-Najniži zvuk koji ljudi mogu da čuju ima 20 treptaja u sekundi (tiho i duboko brujanje), a najviši zvuk čini 20.000 treptaja u sekundi.

-Prvi posleratni broj „Politikinog zabavnika”, posle pauze od nepunih sedam godina, zbog rata i obnove zemlje, izišao je 5. januara 1952. godine.

-Gotovo celokupna svetska proizvodnja šećera dobija se od dve biljke: šećerne trske i šećerne repe.

-U životinjskom carstvu trudnoća najkraće traje kod oposuma (12-13 dana), a najduže kod azijskog slona (608 dana).

-U svojoj istoriji, osnovane 1946. godine, Ujedinjene nacije imale su osam generalnih sekretara, računajući današnjeg.

-Merenje visine Maunt Everesta ne daje uvek iste rezultate. Indijski institut za mere je 1852. godine izmerio visinu 8840 m, Kinezi su 1987. utvrdili da se najviši vrh Himalaja nalazi na 8848 m nadmorske visine, danas je to opšteprihvaćeno.

-Nedavno su Snežana i sedam patuljaka, junaci jednog od najpoznatijih i najlepših crtanih filmova svih vremena, proslavili 75. rođendan. Film je premijerno prikazan 21. decembra 1937. godine u Holivudu.

-Drevni Egipćani imali su običaj da mrtve sahranjuju u velike ćupove s medom, a arheolozi su utvrdili da bi taj med i danas mogao da se jede.

-Ne postoje dve zebre sa istim rasporedom pruga.

Današnja Narodna skupština Republike Srbije, zgrada sa burnom stogodišnjom istorijom, predstavlja jedno od najlepših arhitektonskih zdanja savremenog doba. Smeštena u samom srcu prestonice Srbije, ova velelepna građevina uspela je da opstane uprkos brojnim ratovima, ali i uspešno da služi sedam različitih država.

Kada je kralj Petar I Karađorđević 1907. godine položio kamen temeljac budućeg Doma narodnog predstavništa Kraljevine Jugoslavije,  čiji je projektant bio poznati arhirektka Jovan Ilikić, ni slutio nije  da će ovo zdanje uspeti da nadživi ne samo njegovu , već i šest država posle njega.

Kao čovek čvrste demokratske provinijencije, trudeći se da prati trendove velikih evropskih prestonica  i sazida parlament po uzoru na njihove, kralj Petar I nije se obazirao na upozorenja čuvene dorćolske proročice Spasenije Jovanović koja se tvrdila da „Srbi zidaju nešto što im neće služiti ni sto godina“, jer prema narodnom verovanju, nije sveto graditi na raskrsnicama i grobljima. Ovo predskazanje o postojanju ljudskih posmrtnih ostataka na tlu na kome je danas Dom Narodne skupštine pokazalo se kao istinito. Istraživanjima je kasnije i arheološki dokazano postojanje starog rimskog i turskog groblja, posebno na potezu između Skupštine prema tadašnjoj  „Kamenoj pošti“ i Crkvi Svetog Marka.

Ipak, odluku o izgradnji kralj je doneo nosivši se uverenjem da duhovna vrednost mesta , na kome će se nalaziti najviše predstavničko telo srpskog naroda , upravo leži u tome da je 30. novembra 1830, ispred tadašnjeg najlepšeg islamskog svetilišta, Batal džamije, održan srpski narodni sabor gde je pročitan sultanov hatišerif o delimičnoj autonomiji Srbije.

Intenzivna gradnja zgrade prekinuta je tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata kada su i planovi zdanja nestali, a nedovršena građevina se koristila u ratne svrhe. Međutim, kasnije stvaranje nove i dosta veće države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, zahtevalo je i veći predstavnički Dom, te se donosi odluka o nastavku izgradnje 1920 godine. Projekat se poverava Pavlu Ilikiću, sinu i saradniku preminulog arhitekte Jovana Ilikića, koji je gradi sve do 1927. kada se radovi ponovo obustavljaju.

Dotadašnja sudbina Narodne skupštine navela je Petrovog naslednika, Aleksandra I Karađorđevića, da počne da veruje u proročanstvo Spasenije Jovanović . Ona je još u vreme postavljanja kamena temeljca prorekla da će ova „ukleta građevina“ i pre nego što se završi  sahraniti dva kralja, što se takođe obistinilo, jer Aleksandar I stradanjem u Marseju 1934. godine nije dočekao njen završetak. Zgrada srpskog parlamenta osveštena je i otvorena 18. oktobra 1936. posle tri decenije gradnje. Od tog trenutka, ona zvanično postaje najviše predstavničko telo zajednice naroda.

Od izbijanja Drugog svetskog rata, ubrzano počinje i sistemsko i teritorijalno menjanje države, ali ne i zdanja na Trgu Nikole Pašića. Ova, kako su je zvali, „ ukleta“ zgrada, uspela je da preživi  bombardovanje Beograda 1941. godine,  formiranje i raspad četiri države u periodu od 1945. do 1992, neprestano dvoipo mesečno bombardovanje Srbije 1999. godine, spaljivanje i pljačkanje  tokom čuvene demokratske „peto-oktobarske revolucije“ u kojoj je skoro potpuno uništena i pokradena , kao i još jedano razilaženje njenih naroda, raspadom Zajednice SCG, dok nije vraćena Srbiji kojoj je i prvobitno bila namenjena.

Uprkos svim promenama, Narodna skupština Republike Srbije jedno je od najveličanstvenijih građevina u državi  koja ni u jednom trenutku nije izgubila svoju osnovnu namenu, da bude najviše predstavničko telo svih svojih građana. Vizija Kralja Petra I Karađorđevića da stvori zdanje koje je vredno poštovanja široke međunarodne zajednice može se prepoznati i u njenom sadašnjem predsedniku dr Nebojši Stefanoviću koji je uspešno vodi već više od godinu dana.