Zamke perfekcionizma

Kada je prošle godine na Otvorenom prvenstvu Francuske, ostvarila svoju sedamnaestu pobedu u toj sezoni, Venus Vilijams se okrenula novinarima, i na gotovo besprekornom francuskom rekla: "Nisam dovoljno radila. Nisam slušala svoje trenere. Ponekad nisam slušala ni samu sebe. Mrzim greške u bilo čemu, ne samo na terenu". Dakle, slavna američka teniserka nije bila zadovoljna čak ni u trenutku trijumfa, i morala je da pomene svoje propuste iako zbog njih nije izgubila nijedan meč.

Vilijamsova je očigledno perfekcionista. Jedino su takvi ljudi vrlo samokritični i onda kada dožive ogroman uspeh. Međutim, rezultati višedecenijskih istraživanja pokazuju da u životu onih koji u svakom momentu teže savršenstvu postoji mnoštvo problema. Kod njih se često javljaju poremećaji u ishrani, depresije, opsesivno-kompulzivno ponašanje i nevolje na seksualnom planu.Večito su nezadovoljni sobom, uvek zabrinuti ili ophrvani strahom od poraza. Oni se po pravilu razvode, i skloni su samoubistvu.

Poguban za sportiste

Prema rečima Gordona Fleta, psihologa s Jork univerziteta u Torontu, perfekcionizam je naročito opasan za sportiste, jer ih on navodi da preteruju s treninzima, i ne osvrću se mnogo na povrede, čime ugrožavaju svoje zdravlje. "Čak i ako ste šampion, vi ćete jednog dana biti pobeđeni, ozbiljno se povrediti, ili jednostavno ostariti", kaže Flet, i dodaje:" Perfekcionisti loše reaguju na ovakve stvari".

Flet napominje da je kod ove vrste ljudi opsednutost preciznošću retko ograničena na samo jedno životno polje. Ako nemaju fantastično telo, počeće da se izgladnjuju ili preterano jedu. Ako im u braku nešto "ne štima" , brzo će se razvesti. Njihov životni moto je "sve ili ništa". Ukoliko nešto ne odgovara njihovim visokim standardima, oni to odbacuju. Ovo može da bude objašnjenje i za veliki broj samoubistava među njima. Oni verovatno misle da je život potpuno bezvredan ukoliko nije savršen, i da se u tom slučaju i njega treba "otarasiti".

Tri tipa perfekcionista

Ali nisu svi perfekcionisti isti. Flet govori o tri tipa. Jednom pripadaju oni čija je težnja ka savršenstvu motivisana iznutra. Ma koliko ih ostali hvalili, ti ljudi redovno sebi nešto zameraju, i razočarani su svojim sposobnostima. Drugi tip predstavljaju perfekcionisti koji umišljaju da njihova okolina očekuje da budu nepogrešivi. Oni obično ne žele da bilo šta prvi probaju, jer se boje da će ispasti smešni. Često su tužni ili besni, zato što zahteve koji dolaze spolja doživljavaju kao nerazumne i nepravedne. Pošto im je potrebno da ostave najbolji mogući utisak, nikada ne traže pomoć. Probleme zadržavaju za sebe, dopuštajući da se oni nagomilaju i dodatno iskomplikuju. Za treću grupu perfekcionista karakteristično je to da svoje visoke kriterijume nameću svima koji ih okružuju. Njima se čini da je potpuno u redu da od drugih zahtevaju isto ono što traže i od samih sebe. Oni su najgori šefovi na svetu, njihovi privatne veze su katastrofalne, i brakovi im se raspadaju.

Ipak, perfekcionisti mogu da se oslobode logike koja šteti i njima i drugima. Flet takvim osobama savetuje da se obrate psihologu. On će im pomoći da prestanu da veruju kako prihvatanje sopstvenih i tuđih mana vodi u mediokritetstvo. I da će biti voljeni jedino ako su savršeni.



Izvor: Glas Javnosti \ Prevela S. Prokić