Internet je olakšao komunikaciju, pa i one njene oblike koje smatramo privatnim ili intimnim. Upravo zbog toga što zadovoljavaju određene psihološke potrebe velikog broja ljudi, virtuelne socijalne mreže poput Fejsbuka doživele su eksploziju globalne popularnosti. Umreženi pojedinac zadovoljava potrebu da bude primećen i prihvaćen, da bude važan nekim drugim ljudima, da komunicira i izgrađuje odnose. Iako virtuelno prijateljstvo nije isto što i stvarno prijateljstvo, ono stvara moćnu iluziju povezanosti sa drugima, efikasno uklanjajući eventualno osećanje usamljenosti.

Kada se ljudi virtuelno upoznaju i druže, pojavljuju se i međusobna sviđanja i simpatije. A kada neko oseti privlačnost prema nekome ko je „na liniji” sa druge strane, pojavljuje se želja da se izgradi odnos, što može uključivati emotivnu i seksualnu komponentu.

Internet je idealan medij za stvaranje osećanja zaljubljenosti. Da podsetimo, zaljubljenost se bitno razlikuje od osećanja ljubavi upravo po psihološkim mehanizmima koji u njemu učestvuju. Dok je ljubav odnos prema stvarnosti, zaljubljenost je odnos prema pozitivno iskrivljenoj slici. Mogu da se zaljube samo oni koji traže idealnu ljubav, i to onog trenutka kada poveruju da su pronašli idealnog partnera sa kojim je mogu ostvariti. A za idealizovanje drugog je potrebna distanca. Ako nema distance, ako je sa njim ostvaren blizak odnos, ako se sa njim živi, osoba će sigurno, pre ili kasnije, uvideti da je on daleko od idealnog partnera. Upravo je Internet medij koji nameće distancu i svojim ograničenjima sprečava sagledavanje realnosti, tako da pogoduje idealizovanju drugoga. Što je manje informacija o drugome, on je misteriozniji, pa se više u njega idealizujuće projektuje. Ako se drugi pojavljuje samo tekstualno, u glavi onoga ko čita stvara se neka predstava o drugome, fantazija o tome kakav on jeste u stvarnosti.

Dok jedna osoba idealizuje, sa druge strane „linije” je osoba koja želi da se dopadne i da bude prihvaćena. Ograničenja Interneta joj omogućuju da se prilagodi prvoj osobi, i da se predstavlja upravo kao njen idealni partner. I kada se razmene fotografije, koje su naravno pažljivo odabrane, kroz njihovu selekciju osoba kontroliše kako će se predstaviti drugome.

Ove veze mogu dugo trajati, pogotovu kroz besplatne internet video pozive, što može uključivati i neku vrstu seksualnih razmena. Ali, ako se sajber partneri odluče za susret u realnom svetu, najčešće se veoma brzo razočaraju. I dalje kolektivno učimo da zaljubljenost nije prva faza ljubavi, već prva faza razočaranja.

Zoki The Man

Izvor: Politika

So true. Naručito je zanimljivo što neki ljudi imaju virtualnu vezu sa nikim likom koga nikda nisu videle. Sve je lepo, ali ličan susret je uvek bolji od virtualnog.

Kod mene je to nemoguće. Ne zaljubljujem se bez zvuka i mirisa.

Verujem da je moguće zaljubiti se na slepo.Ima ljudi kojima je ta vrsta mentalne igre izuzetno stimulativna i inspirišuća, posve su u mogućnosti da razviju osećanja prema osobi kojoj nikad ni oči videli nisu.Konačan susret ih ili učvrsti u uverenju da su "meant to be" ili donese konačno razočarenje.

Pravo da vam kažem znam dosta njih koji su se upoznali tako, i u dugim su vezama. You never know...

Ovaj momak je imao/ima internet ribu 99%

Citiracu Barnija Stinsona: Jedine zgodne i lepe zene koje traze nekoga preko interneta su ili lude, ili kurve ili muskarci 

Sad malo ozbiljno: Cak i kada bih trazio nekoga ne bih trazio na taj nacin ali verujem da je moguce. Cak stavise znam par koji se tako upoznao i evo su sada u srecnom braku

Ni ja ne verujem, ali tu je Burek forum, pa cemo da vidimo

Znam par veza koje su zapoceli tako... divni ljudi... lepi ljudi...

Sad se setih reklame za nekada popularne prichaonice:
"Dvoje su se tako smuvali"