"PREVENCIJA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA NA PUTEVIMA 2004"

Novi Sad, 14. i 15. oktobar 2004. god


Zaključci Simpozijuma

Polazeći od: stepena ugroženosti društvenih vrednosti u drumskom saobraćaju; činjenice da Srbija i Crna Gora spadaju među zemlje sa najvićom stopom saobraćajnih nezgoda u Evropi; da je jedna od retkih evropskih zemalja koja je sa nepovoljnim trendovima ušla u XXI vek; dostignutog nivoa organizacije i efikasnosti društvenog mehanizma u ovoj oblasti; životne stvarnosti (posledice ekonomske krize, socijalnih lomova, međunarodne izilacije i dr.); prispelih radova i stavova iznetih u raspravi; učesnici gore navedenog Simpozijuma, koji je održan u Novom sadu 14. i 15. oktobra 2004. godine, smatraju da nadležni organi, posebno republičke vlade, bezbednost saobraćaja moraju tretirati kao pitanje visokog prioriteta i dati mu mesto koje mu među opšte priznatim potrebama društva pripada.
Učesnici Simpozijuma smatraju da se poboljšanje performansi sistema bezbednosti saobraćaja, između ostalog, može izvršiti i bez ulaganja značajnijih društvenih sredstava kroz popravljanje, pre svega, sistemskih pitanja kao što su:

1. Doneti NACIONALNI PROGRAM BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA u kome bi se definisali ciljevi, strateške aktivnosti za realizaciju tih ciljeva, odredili prioriteti po principu relevantnosti i ugradili ostali potrebni instrumenti. Program bi predstavljao neku vrstu scenarija za preduzimanje, pre svega, onih mera i aktivnosti koje ne zahtevaju velika ulaganja društvenih sredstava.
Programirani rad. Na svim nivoima administrativnog organizovanja (republike, jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave) u ovoj oblasti preći sa neprogramiranog na programirani rad, što podrazumeva doneti i primeniti odgovarajuće programe bezbednosti saobraćaja koji treba da budu: stručno utemeljeni, osmišljeni, konkretni, praktično sprovodljivi i ekonomski opravdani. U programima bi se definisale ključne oblasti rada, konkretizovale mere i aktivnosti, nosioci, rokovi, troškovi i očekivane uštede.
2. Poboljšanje (inače siromašne) strukture društvenog mehanizma u ovoj oblasti kroz uključivanje većeg broja postojećih državnih i drugih organa, stručnih i nevladinih organizacija, obrazovnih, naučnih, informativnih, privrednih i drugih institucija u aktivnosti na poslovima bezbednosti saobraćaja, kao i kroz poboljšanje njihove organizacije, funkcionisanja i harmonizacije rada. Borba protiv negativnih pojava u saobraćaju mora počivati na širokoj društvenoj osnovi. Stiče se utisak da se oni koji donose odluke, zbog neshvatanja i nedostatka odgovornosti, odriču učinka koji u ovoj oblasti mogu dati brojne osposobljene i zaiteresovane institucije (posebno prirodni pomagači i partneri).
3. Poboljšanje strukture mera društvene intervencije kroz preduzimanje većeg broja, pre svega, preventivnih mera i aktivnosti. Lepeza mera u ovoj oblasti je veoma siromašna i svodi se uglavnom na represiju, nedovoljno održavanje puteva, obuku i selekciju vozača i tehničke preglede vozila (sve osim prve dve mere finansiraju neposredno zainteresovani građani). Sa ovako siromašnom lepezom mera (koje uz to, zbog načina na koji se sprovode, daju skromne efekte) niko u istoriji nije postigao zadovoljavajuće rezultate u ovoj oblasti.
4. Agencija za bezbednost saobraćaja. Za dalji razvoj zaštitnog sistema bezbednosti saobraćaja i za uspešno upravljanje bezbednošću saobraćaja, neophodno je uspostavljanje vladine agencije za bezbednost saobraćaja na putevima. Ova agencija bi profesionalno i sistematski pratila stanje bezbednosti saobraćaja, okupljala najznačajnije stručne i druge potencijale, pripremala nacionalne strategije i planove bezbednosti saobraćaja i koordinirala sprovođenje najznačajnijih mera u ovoj oblasti. Agencija bi bila interministarsko telo i objedinjavala bi napore više ministarstava u oblasti bezbednosti saobraćaja, a po ugledu na najrazvijenije zemlje.
5. Koordinaciona tela za bezbednost saobraćaja na svim nivoima. Interesi bezbednosti saobraćaja zahtevaju ponovo formiranje koordinacionih tela za bezbednost saobraćaja (republički i pokrajinski saveti za bezbednost saobraćaja i opštinski saveti ili komisije), čija bi osnovna funkcija bila saradnja, koordinacija, integracija napora u kreiranju i vođenju značajnih aktivnosti na svim nivoima organizovanja. To bi. pored veće efikasnosti, obezbedilo racionalnije korišćenje ljudskih, tehničkih i finansijskih potencijala. Osnovni kriterijum za izbor člana Saveta treba da bude stručnost i kompetentnost. Republički saveti bi, između ostalog, uspostavili saradnju sa odgovarajućim međunarodnim institucijama i na taj način obezbedili prohodnost pozitivnih inostranih iskustava do naše prakse.
6. Propisi u bezbednosti saobraćaja. Da nadležni državni organi uz puno angažovanje odgovarajućih strućnjaka ubrzaju rad na donošenju novog Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i pratećih propisa. Pored usklađivanja sa Ustavom, ovim Zakonom je potrebno, polazeći od naših saznanja i inostraih iskustava, izvršiti usklađivanje sa novim standardima i normativima, koji važe ili će se koristiti na području Evropske Unije, kako bi dobili svrsishodne i pojednostavljene propise i saobraćajni sistem naša zemlje prilagodio Evropi.
7. Na svim nivoima, na kojima se kreira i realizuje politika bezbednosti saobraćaja , a naročito na republičkom, pokrajinskom i opštinskim, izvršiti analizu funkcionisanja društvenog mehanizma, identifikovati prostor za unapređenje i preduzeti mere da se poboljša organizacija i harmonizacija rada, horizontalne i vertikalne veze i odnosi između subjekata u sistemu, unapredi rad pojedinih institucija i na taj način doprinese efikasnijem reagovanju društva u celini.
8. U okviru saobraćajne politike izvršiti preraspodelu transportnog rada između saobraćajnih grana i deo transportnog rada sa drumskog preusmeriti na druge grane, posebno železnički saobraćaj, ali ne dekretom nego tako što će se kvalitetom transportne usluge privući korisnici prevoza. Tome može doprineti i utvrđivanje pravih razloga zbog čega ljudi na relacijama kao što su Beograd – Bar i dr. putuju autobusom (i veliku količinu robe prevoze kamionima) a ne vozom.
9. Unaprediti sistem finansiranja bezbednosti saobraćaja na taj način što će se vratiti izvorni prihodi namenjeni za finansiranje infrastrukture i prevencije:
* Naznačajniji izvori za finansiranje puteva treba da budu: naknade sadržane u maloprodajnoj ceni benzina i plinskog ulja; naknade za drumska motorna i druga vozila koje se plaćaju prilikom registracije vozila; naknade (takse) za upotrebu puta od strane inostranih (komercijalnih) vozila; posebne naknade koje se plaćaju za upotrebu nekog puta ili njegovog dela; naknade za specijalna korišćenja puteva (vanredni prevozi i dr.); angažovanje koncesionarskog kapitala, posebno za E puteve (uložena sredstva vraćaju se kroz komercijalnu eksploataciju); naknade za postavljanje reklama i natpisa na putnom zemljištu; naknade za zakup putnog zemljišta; naknade od komercijalnih objekata na koje je omogućen pristup sa puta; udruživanje sredstava (od strane organizacija i zajednica, samodoprinos građana i dr.); krediti (međunarodni i domaći); sredstva koje obezbede teritorijalne jedinice i dr.
* Visina sredstava koja se izdvaja za finansiranje puteva iz naknade sadržane u maloprodajnoj ceni benzina i plinskog ulja treba da iznosi, za početak, oko jedne trećine od maloprodajne cene (koliko je bilo do 1991. g.) i taj procenat postepeno povećavati dok ne pređe 50% (koliko se izdvaja u zemljama EU).
* Država treba da zauzme jasan stav i donese odgovarajuće propise o partnerstvu između javnog i privatnog sektora, odnosno angažovanju privatnog kapitala u finansiranju infrastrukture. Pri tome treba da ima u vidu okvire OECD o vrednovanju i formama angažovanja privatnog kapitala (koncesiona prava, zajednička ulaganja, ugovorni odnos i dr.). Ovo bi, između ostalog: proširilo mogućmosti finansiranja infrastrukture; smanjilo pritisak na ograničene javne prihode; rasteretilo javne rashode i proširilo prostor za finansiranje drugih programa.
* Formirati fondove za bezbednost saobraćaja, kako bi se stvorili preduslovi da se sredstva od novčanih kazni za saobraćajne prekršaje namenski koriste, odnosno kroz bezbednost vrate onima od kojih su uzeta. Ova sredstva bi se koristila za finansiranje saobraćajne preventive, a uplaćivala bi se po utvrđenom ključu za fondove na nivou republika, pokrajina i opština. Fondovi bi imali i druge izvore prihoda (donacije, participacije državnih organa, osiguravajućih društava i drugih institucija).
10. Da se preispita struktura i visina naknada koje vlasnici motornih vozila plaćaju prilikom registracije, odnosno produženja registracije i iste usklade sa socijalnom svrhom i logikom. U tom cilju predlasžemo da se:
* Povećaju naknade za puteve, a druge naknade smanje (za bazno vozilo Yugo sada se plaća samo 140. dinara za habanje puteva za celu godinu, a administrativna taksa iznosi 820 dinara, komunalna taksa 600. dinara i dr.).
* Ukine porez na upotrebu vozila (koji se plaća svake godine i iznosi, zavisno od zapremine motora, do 40.000 dinara za fizička, odnosno 50.000 dinara za pravna lica), jer vlasnici vozila, po visokoj stopi, plaćaju porez na promet vozila, rezernih delova, goriva, maziva i dr.
* Ne kažnjavaju (većim dažbinama) vlasnici novih vozila, a stimulišu vlasnici starih vozila, jer interesisi, ne samo bezbednosti saobraćaja, zahtevaju obrnuto (Npr. za novo vozilo plaća se i do 20.000. dinara veći porez na upotrebu vozila nego za isto takvo staro vozilo).
* Ukine ili bar ublaži diskriminacija vlasnika vozila jer je sistem dažbina tako postavljen da oni mnogo više daju za zadovoljenje opštih i zajednočkih potreba od drugih građana, između ostalog i zbog toga nemaju dovoljno sredstava za održavanje svojih vozila, što se nepovoljno odražava i na bezbednost saobraćaja.
11. Poboljšati veoma težak položaj žrtve saobraćajne nezgode. Položaj žrtve saobraćajne nezgode je veoma težak zbog toga šro se najveći broj osiguravajućih društava ponaša tako kao da je obavezno osiguranje vozila uvedeno zato da vlasnicima i službenicima osiguravajućih društava obezbedi lagodan život, a ne da se žrtve saobraćajnih nezgoda obeštete. Država mora preduzeti mere da natera osiguravajuća društva da brzo i pravedno obeštete žrtve SN.
12. U vezi sa putevima:
* Primenjivati savremene modele za efikasno upravljanje redovnim i programiranim održavanjem.
* Poštovati standarde kvaliteta i napusiti praksu ugradjivanja loših materijala prilikom izgradnje i održavanja puteva.
* Ubrzati usvajanje novih Tehničkih propisa za projektovanje i održavanje puteva.
* Usvojiti tehnicku regulativu u domenu provere sigurnosti puta (Road Safety Audits) kako na nivou svih faza izrade projektne dokumetacije tako i kod analize postojeceg stanja puta (za potrebe rehabilitacije, odnosno nultog stanja kod tehnickog pregleda).
* Propisati pravila za signalizaciju sa izmenljivim sadržajem (promenljivi saobraćajni znakovi).
* Doneti kvalitetne planove tehničkog regulisanja saobraćaja (tamo gde ne postoje).
* Uvesti red u projektovanju i postavljanju saobraćajne signalizacije.
* Obezbediti vidljive ivične linije.
* Obezbediti stručno održavanje signalizacije.
* Ustrojiti i ažurno voditi katastar saobraćajne signalizacije na putevima.
13. Zbog nepovoljne starosne strukture voznog parka (preko 70% vozila je starije od 10. godina) i činjenice da se i posle ukidanja sankcija međunarodne zajednice starosna struktura vozila pogoršava, potrebno je smanjiti poreze, carine i druge dažbine na nova vozila i postepeno ovu politiku prilagođavati politici zemalja Evropske unuje. Poznato je da svuda u civilizovanom svetu starosnu strukturu voznog parka vlade regulišu politikom poreza i carina na vozila.
14. Usvojiti - uvesti praksu vrednovanja (evaluacije) postojeće prakse i mera koje se preduzimaju (stalno praćenje i vrednovanje učinka, dometa i efekata mera, sredstava, metoda, uslova, procesa u odnosu na utvrdjene ciljeve i utrošena sredsrva).
15. Potrebno je jasnije i potpunije definisati odgovornost za stanje bezbednosti saobraćaja, jer neodređena odgovornost doprinosi u praksi prisutnoj pasivnosti, nezainteresovanosti, neodgovornosti, nestručnosti i drugim pojavama koje umanjuju efikasnost sistema. Kvalifikovanje odgovornosti institucija, od jasno definisanja uloge i odgovornosti svakog nivoa organizovanja administrativnog sistema do jasne podele posla između institucija i izdiferencirane odgovornosti tako da se zna ko je odgovoran za efikasnost sistema u celini, njegovo fino doterivanje, a ko za funkcionisanje pojedinih njegovih elemenata.
16. Komunikacija znanja. Izgraditi sistem koji će kroz mrežu institucija u sistemu bezbednosti saobraćaja povećati razmenu znanja, naučnih rezultata, informacija, novih ideja, pozitivnoh iskustava i uopšte transfer znanja.
17. Postojeće stanje u delatnosti obuke i selekcije vozača (polaganje vozačkih ispita i lekarski pregledi) treba u celini podvrći stručnoj i naučnoj analizi, kako bi se ove mere društvene intervencije uskladile sa dostignućima u najrazvijenijim državama Evropske unije i na taj način ove delatnosti prilagodile permanentnom procesu prevencije saobraćajnih nezgoda.
18. Razvijati politiku i praksu učešća javnosti u suzbijanju nezgoda (povećanje osetljivosti javnosti prema ovoj problematici). Izgraditi socijalni stav javnog mnjenja kako bi razvijena društvena svest predstavljala efikasnu dopunu mera i aktivnosti koje se preduzimaju (posebno na sprečavanju nediscipline u saobraćaju) i doprinela povećanju efikasnosti reagovanja društva;
19. Obnoviti i povećati saradnju na međunarodnom planu (saradnja i uključivanje u međunarodne saobraćajne organizacije, transfer pozitivnih iskustava i dr.). Nedostakak interakcije sa okruženjem (zatvorenost, izolacija ili samoizolacija) neminovno prouzrokuje zaostajanje.
20. Da nadležni organi za sprovođenje zakona o prevozu opasnih materija i ADR-a obezbede saradnju između: institucija za ispitivanje vozila, inspektorata za sudove pod pritiskom, institucija za proveru tehničke ispravnosti vozila, policije i dr. Koordinaciju, relacije i saradnju između navedenih institucija potrebno je precizirati pisanim dokumentom.
21. Obezbediti veću podršku (materijalnu i institucionalnu) fakultetima, naučnim institutima, Jugoslovenskom društvu za bezbednost saobraćaja (YUBS) i drugim nevladinim organizacijama koji sada participiraju u poboljšanju bezbednosti saobraćaja. Bolje razumevanje problema (posebno pojavnih oblika i uzroka nezgoda), omogućuje efikasniji rad na sprečavanju negativnih pojava u ovoj oblasti. U okviru toga potrebno je usvojiti program naučno-istraživačkog rada i obezbediti sredstva za finansiranje projekata.



Novi Sad, 14. i 15. X 2004. godine


Redakcioni odbor Simpozijuma:

Prof. dr. Milan Inić s.r.
Prof. dr. Milan Vujanić s.r.
Prof. dr. Krsto Lipovac s.r.



Dostavljeno:

Predsedniku Saveta ministara
Predsedniku vlade R. Srbije
Predsedniku vlade R. Crne Gore
Republičkim ministrima za unutrašnje poslove u vladama Srbije i Crne Gore
Republičkom ministru za kapitalne investicije u vladi R. Srbije
Republičkom ministru za saobraćaj u vladi Crne Gore

SVAKOG DANA U SRBIJI PROSEČNO

    * poginu 3 osobe
    * povredi se 50 osoba
    * desi se 175 saobraćajnih nezgoda

NAJČEŠĆI VIDOVI SAOBRAĆAJNIH NEZGODA SA SMRTNOM POSLEDICOM SU

    * obaranje pešaka
    * sletanje sa puta
    * sudar iz suprotnih smerova
    * bočni sudar

FAKTORI KOJI NAJČEŠĆE DOPRINOSE SMRTNOM STRADANJU SU

    * brzina
    * nevezivanje pojasa
    * vožnja pod dejstvom alkohola
    * nenošenje kacige

 NAJČEŠĆI UZROCI SAOBRAĆAJNIH NEZGODA SU

    * nepropisna brzina
    * nepropisno kretanje vozila (skretanje i okretanje)
    * neustupanje prvenstva prolaza
    * nepropisno kretanje pešaka
    * nepropisno preticanje i obilaženje
    * nedozvoljena količina alkohola u organizmu

 NAJVEĆI BROJ SAOBRAĆAJNIH NEZGODA SA SMRTNOM POSLEDICOM DEŠAVA SE

    * MESEC: oktobar, avgust i jul
    * DAN: subota
    * VREME: od 17 do 19 časova
    * PODRUČJE: Beograd, Novi Sad, Sremska Mitrovica, Smederevo
    * VRSTA SAOBRAĆAJNICE: ulica u naselju, mag.-reg. put kroz naselje, put van naselja

VIŠE OD 70% POGINULIH NASTRADA U NASELJENIM MESTIMA

NAJVIŠE TEŠKIH SAOBRAĆAJNIH NEZGODA IZAZIVAJU VOZAČI U PRVOJ I ŠESTOJ GODINI STAŽA

NAJVIŠE NASTRADALIH JE IZ STAROSNE GRUPE OD 19 DO 25 GODINA

U VIŠE OD 80% SAOBRAĆAJNU NEZGODU UZROKOVALO JE PONAŠANJE ČOVEKA

UKUPNA MATERIJALNA ŠTETA NA GODIŠNJEM NIVOU IZNOSI VIŠE OD 900 MILIONA EVRA

U odnosu na ostale evropske države, Srbija je na samom dnu lestvice bezbednosti saobraćaja. U poslednje vreme, prosečno na srpskim putevima pogine oko 900 ljudi godišnje. Veoma je zabrinjavajuće to što u poslednje tri godine broj poginulih stalno raste, dok je u Evropi stalan trend suprotan.

Na ovoj stranici možete da vidite neke od osnovnih pokazatelja stanja bezbednosti saobraćaja u Srbiji, ne računajući Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija koja je pod privremenom upravom UN u skladu sa rezolucijom 1244.