Zakon naših suseda štiti manjine, u praksi je situacija malo drugačija
Još je teško biti Srbin u Hrvatskoj
Novinari na državnoj televiziji radije priznaju homoseksualne sklonosti nego srpsko poreklo

ZAGREB - Dok se novinari na Hrvatskoj televiziji izjašnjavaju i kao homoseksualci, još se niko nije izjasnio kao Srbin, pa su u javnosti Srbi i dalje samo oni koji se bave pravima manjine u Hrvatskoj, piše "Večernji list" i prenosi izjavu predsednika Hrvatskog helsinškog odbora Žarka Puhovskog da bi bilo vrlo dobro da neko od TV voditelja bude Dušan ili Jovan.

Iako takvi znakovi povratka Srba u normalan život u Hrvatskoj izostaju, skoro svi predstavnici srpske manjine hvale Sanaderovu vladu, jer je iz dana u dan sve bolje, što su pokazale i pohvale koje je premijer doživeo posle posete Beogradu i potpisivanja sporazuma o zaštiti manjina.

Ustavni zakon o pravima manjina jedan je od najboljih u Evropi, ali deo županija i gradova oglušio se na obavezu da da novac za pokriće troškova veća nacionalnih manjina. Ipak, brojni Srbi, Bošnjaci i pripadnici drugih manjina zapravo i ne žele da se vide kao pripadnici manjine, jer ne učestvuju u životu manjinskih zajednica, nisu vernici, ne zanima ih poznavanje folklora ili kulture.

Jedan broj njih želi da živi samo kao hrvatski građani, ali su brojni tokom 90-ih osetili pritisak pripadnosti zbog rata odjednom omraženoj naciji, pa su menjali imena, a neki čak i prezimena.
- Pokušaji srpske zajednice da se od državne uprave dobiju podaci o broju ljudi koji su menjali ime završili su pre nekoliko godina bez uspeha - kaže Milorad Pupovac i dodaje da i danas poneki Jovo ili Vukosava u matičnom uredu potraže neko ime s kojim će im biti lakše živeti, ali toga je danas mnogo manje nego 1992. ili 1993. godine.

Između devojaka i mladića dve nacije ponovo ima mešanih brakova i ljubavnih veza, čak i u podeljenom Vukovaru, ali to se ne dešava samo u gradskim sredinama. Mnogo je teži problem zapošljavanja, jer u mnogim sredinama posla ima za malobrojne, među kojima su Srbi velika retkost. U Ličko-senjskoj županiji samo su dva policajca Srbi, među sudskim savetnicima nijedan, kao i u sudovima u mestima na područjima povratka - Vojniću, Vrginmostu ili Glini.

Pupovac smatra da je položaj pripadnika manjine daleko od normale u nizu pitanja, a s njim se slaže i Momčilo Rusić, predsednik županijskog veća srpske nacionalne manjine u Splitsko-dalmatinskoj županiji, koji kaže da nema izgleda da se ijedan pripadnik srpske nacionalne zajednice zaposli u državnoj upravi i dodaje da su ljudi preplašeni i da ih je teško nagovoriti da učestvuju ili da postanu članovi manjinskog veća.

Rusić kaže i da u mešovitim brakovima žene ponekad bez znanja muževa krste decu u katoličkoj crkvi ili na sahranu pravoslavca pozovu katoličkog sveštenika.
Tanjug