Kada ste duže vreme u vezi, počnete da živite zajedno, venčani ili nevenčani, svejedno, postaje važno i da odluke donosite zajedno. Ne za svaku sitnicu, ali za stvari koje su bitne oboma da, i tada nije bitno toliko šta tačno odlučite, već kako, to jest da se oboje s tim složite. Zajedničko donošenje odluka je proces u kome se ne snađu odmah svi najbolje; srećom, radi se o veštini, ne nečemu što ili imate ili nemate, a veštinu je moguće naučiti.

Za početak, dobro je biti konkretan kada nešto predlažete. Što konkretniji, to bolje. Reći da želite da kao par svakog meseca odlažete nešto novca na stranu nije dovoljno određeno. Znatno je jasnije kada kažete da, recimo, želite da svakog meseca oboje odlažete deset odsto od primanja dok ne sakupite dovoljno novca da možete da platite novu veš-mašinu odjednom, ne na rate (tako dobijate popust plus izbegavate kamate). Ili imate neki drugačiji cilj; važno je znati tačno šta želite.

Kada se o nečemu dogovarate, trebalo bi paziti da se držite teme. Ovo može da deluje kao nešto što se samo po sebi podrazumeva, ali neretko se desi da se par dogovara o nečemu, onda jedno od njih skrene s teme, počne diskusija o nečemu drugom, i od dogovora ne ispadne ništa, što ume da bude frustrirajuće. Zato je dobro da oboje paze da se drže teme, a o drugim stvarima da pričaju onda kada se dogovore o tome o čemu su počeli da se dogovaraju.

Nije svejedno ni kada se o nečemu dogovarate. Ako pokušavate da zajednički donesete odluku o nečemu onda kada je jedno od vas dvoje gladno, umorno, iznervirano zbog nečega, mentalno preokupirano nekim drugim stvarima, od dogovora neće ispasti ništa, ili će biti zbrzan, tek da se nešto dogovorite, a kasnije će doći do nezadovoljstva. Nažalost, ovo nije uvek moguće izvesti, nekada je neophodno brzo se dogovoriti, bez obzira na to u kakvom ste stanju i imate li zaista vremena da pažljivo sve razmotrite, ali kad god je moguće, trebalo bi odluke donositi onda kada za ozbiljno razmatranje imate vremena i kada vam ništa, bili to stomak koji krči ili neke druge stvari, neće previše skretati pažnju.

Zajedničko donošenje odluka nekada znači da ćete morati da napravite kompromis. Ako se u dogovor upuštate s namerom da pobedite i da bude po vašem, onda to nije zajedničko donošenje odluke nego takmičenje. Dobro bi bilo da se oba partnera sete da u dogovoru nastupaju kao tim koji odlučuje o onome šta je najbolje za ceo tim, ne za jednog od članova (ima situacija kada je njoj ili njemu nešto baš potrebno i kada će ono drugo, da bi te potrebe bile zadovoljene, morati da sačeka s ostvarivanjem svojih - tada se gleda šta bi dugoročno donelo najviše vašoj maloj zajednici).

Zajedničko donošenje odluka je jedna od najtežih stvari koje par čini, baš zbog toga što je nekad neophodno zanemariti sopstvene želje kako bi ono drugo moglo da ispuni svoje. Zato je dobra ideja da kao par smislite neku nagradu za uspešno postignut dogovor, neki način da proslavite što vam je to uspelo - to može biti nešto tako jednostavno kao što je zagrljaj, ili neka posebna večera, ili... Bilo šta čime ćete proslaviti što vam je nešto što u suštini nije nimalo lako uspelo kao paru. To će vas oboje dodatno motivisati da se i ubuduće trudite da odluke donosite zajednički.



Izvor: Krstarica