Ja sam sa jednom osobom zivela zajedno.....I to je bilo pozitivno iskustvo.Zasto?Nismo se vencali.Da nismo ziveli zajedno, najverovatnije bi se to desilo, jer smo to i planirali.Ovako smo lakse shvatili koliko smo razliciti u "sitnicama" kada nemate gde da pobegnete.

@Kattja

Pitao bih te samo misliš li da je važno da se ljudi u svemu slažu? Nije li upravo to specifičnost svakog čovjeka - da je različit. I misliš li da je dobro prekidati zbog nekakvih " sitnica"?

Ne, naravno da ne mislim da ljudi treba da se slazu u svemu jer je to nemoguce./Uopste ne znam odakle ti ideja da sam to pomislila./Ali je neophodno da se slazem sa osobom u stvarima koje su meni sustinski bitne-jer je sve ostalo kompromis, a ja u njih ne verujem.
/Razliku izmedju dogovora i kompromisa necu navoditi/
PS.Mala jezicka zackoljica. :wink:
Sitnice jesu sitnice....."Sitnice" pod znacima navoda imaju suprotno znacenje.

Mislim da kod zajedničkog života uvijek dolazi do kompromisa, jer se čovjek mora prilagoditi da je " još netko tu" i da ne može sve raditi kako je prije radio. Sitnice i " sitnice" čine čovjeka i na njih se treba priviknuti. Može doći do dogovora da se neke stvari poprave ili promijene, no mislim da zbog sitnica nije dobro prekinuti.

U nekim situacijama, tj sa nekim ljudima ne moras da pravis kompromis...
Takvih situacija je stravicno malo, ali ipak postoje...

Ako se prilagode obe strane, zajednicki zivot ce sigurno biti uspesniji, srecniji, bez previse nepotrebnih svadja i nesuglasica. Ali se moraju  obadve strane prilagoditi, ne samo jedna. U svakom slucaju je potrebno da dvoje zive zajedno pre nego sto se vencaju. Jedno je zabavljati se i na kraju ici svako svojoj kuci. A drugo je ziveti zajedno. Kada treba da se priviknes da vise nisi kod roditelja mazen i pazen, vec treba da se plate racuni i da se nekako zivi.

@vrabac

Slažem se s tobom da svaka strana treba učinite nekakve male pomake koji će doprinijeti ugodnijem i lakšem zajedničkom životu. No, premda prihvaćam zajednički život i shvaćam ga, mislim da nije potrebno, u smislu uvijeta, da se prije braka zajedno živi. Moje je mišljenje da ako netko nekoga voli i želi s njim/ njom provesti život tada nisu potrebne nikakve " probe" jer će se svaka strana potruditi da veza/ brak uspije, a to podrazumijeva i neke promijene.

Vidi, mnogo parova dok su zaljubljeni mastaju o tome kako ce biti u zajednickom zivotu. Bicemo sretni, zaljubljeni, putovacemo svuda, itd...Onda dodje taj dan, na pocetku je jos recimo sve u redu. Kasnije te uhvati svakodnevnica. Posao ,umor, mnogo njih se zapuste i opuste u braku i odjednom shvate da od njihovih mastanja nije puno toga ostalo. Pocinju svadje, problemi pa onda dolazi i do razvoda. Zato je bolje ziveti zajedno pre braka, da se uopsteno vidi: mogu li ja sa tom osobom i zelim li ja sa tom osobom provesti ostatak zivota?!

Problem predstavlja cinjenica da dok su zaljubljeni ljudi dele samo lepe stvari a zivot sa nekim podrazumeva deljenje svega, a kada dodju one manje lepe stvari na red obicno zapne

To je to!