Захтев Караџића опасан за Немачку?
23. јун 2010. | 01:46 | Извор: Тањуг Берлин -- Документа које Хашки трибунал тражи од Немачке, а Радован Караџић сматра важним за своју одбрану, могу да угрозе интерес владе у Берлину, преноси Дојче веле.


Немачка влада оцењује да би тиме били угрожени њени национални и безбедносни интереси и уложиће жалбу на такву одлуку.

Кристијан Шварц-Шилинг, који је 1995. био министар за телекомуникације, каже да је "могуће да се у документацији налазе компромитујући подаци, на пример информација да су Француска или Велика Британија шверцовале оружје у БиХ".

"Ако немачка документација садржи такве информације, то би за наше НАТО савезнике и партнере била велика срамота", рекао је Шварц-Шилинг, који сматра да Караџић уноси погрешне аргументе у ток процеса, како би скренуо пажњу са стварних чињеница.

Адвокат 6.000 преживелих Сребреничана у процесу против Уједињених нација Аксел Хагедорн, сматра да ће противљење немачке владе Караџићевом захтеву њему послужити као "доказ досадашње стратегије" - да Трибунал не води искрен процес и да не жели да истражи праву истину, наводи немачка медијска кућа.

"Није искључено да је Караџић пронашао документа који доказују одређене транспорте оружја. Зато сада покушава да докаже да су се у рат у Босни и Херцеговини активно умешале и земље Запада", сматра Хагедорн.

Караџић и његови браниоци траже да немачка влада Хашком трибуналу преда осам категорија докумената - извештаја, меморандума, преписки и извештаја немачке обавештајне службе о испорукама оружја у Босну, пре свега у Сребреницу 1995. године.

Професор међународног права Кристијан Томушат оценио је да Караџићеви браниоци чине све да би успорили процес и да Хашки трибунал има право да захтева сву расположиву документацију која има директне везе са процесом, али да нема задатак да "пише историју грађанског рата у бившој Југославији".

"Браниоци су и у ранијем процесу, који се водио против Слободана Милошевића, имали сличну стратегију. Захтевали су разну документацију од немачке владе, а бивши министри спољних послова и председник владе морали су чак и да лично сведоче. На тај начин, хтели су да добију на времену и да истовремено предоче општи опис историјских кретања, која нису имала много везе са тужбом због које се водио процес", оценио је Томушат.