Sutra, 17. marta navršavaju se dve godine od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu, u kojima je 19 civila izgubilo život.

Dvodnevni sukobi su izbili 17. marta 2004. nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice dečaka u reci Ibar kod sela Čabra na severu Kosova. Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se raširile u druge delove Kosova. U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba) a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije. U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira srednjevekovne kulture, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.

Zbog napada na srpske enklave u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. U Beogradu su kolonu od oko šest hiljada demonstranata, predstavnika vlasti i Srpske pravoslavne crkve, predvodili premijer Srbije Vojislav Koštunica i patrijarh Pavle. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.

Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju. Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. Prvog dana nasilja na Kosovo je doputovao komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini "organizovano i orkestrirano". Stigao je potom i generalni sekretar NATO Jap de hop Šhefer. Sto američkih vojnika tadašnjeg Sfora iz Bosne i Hercegovine hitno je doputovalo na Kosovo. Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su doputovali visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i evropski komesar za spoljne poslove Kris Paten. Funkcioneri EU su tom prilikom izjavili da su "užasnuti nasiljem koje se desilo" u toj sredini i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno. "Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava", rekao je Solana tokom obilaska ruševina u Kosovu Polju. EU je 29. marta 2004, zbog nadgledanja saniranja posledica nasilja i angažovanja privremenih vlasti imenovala Fernanda Đentilinija za specijalnog izaslanika za Kosovo. Ubrzo je kosovska vlada odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima. U maju 2004. šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata. Generalni sekretar UN Kofi Anan 17. juna imenovao je novog šefa UNMIK-a, Danca Sorena Jesena- Petersena. U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju. Međunarodni tužilac podigao je 29. septembra 2004. prvu optužnicu povodom martovskih događaja na Kosovu protiv šestorice Albanaca iz Gnjilana: Agrona Ibrahimija, Nedžata Radmadanija, Šaćira Brahimija, Dzeljadina Salihua, Sadri Šabanija i Agima Abdulahua. Okružni sud u Gnjilanu je u maju prošle godine osudio šestoricu Albanaca iz tog grada na ukupnu kaznu od 38 godina zatvora. Oni su proglašeni krivim za ubistvo i saučesništvo u ubistvu Slobodana Perića i ranjavanje njegove majke Anke Perić, koja je od zadobijenih povreda preminula, tokom martovskih nemira 2004. godine.

Predstavnici UNMIK-ove kancelarije za povratak saopštili su u junu prošle godine da se od oko 4.100 osoba raseljenih nakon martovskog nasilja na Kosovu i Metohiji 2004, svojim napuštenim kućama još nije vratilo njih 1.467. Porušene kuće Srba u Prizrenu nisu obnovljene, kao ni nijedna od srušenih crkava. Sredstvima Srpske pravoslavne crkve obnavljaju se manastir Sveti Arhangeli kod Prizrena i Devič kod Srbice. UNMIK i Srpska pravoslavna crkva su postigli dogovor o obnovi porušenih i spaljenih crkava i manastira. Prva faza obnove je počela krajem prošle godine, a biće nastavljena ove godine. Dvodnevno antisrpsko nasilje na Kosovu je nateralo međunarodne faktore da uporedo sa ostvarivanjem standarda, pokrenu i pregovore za utvrđivanje budućeg statusa pokrajine.

17 marta je bilo nasilje
17-tog su pregovori
pa onda imamo G17
J.... im 17 puta mater u d... onu pagansku!!!!!!!!!