To je vec visa filozofija, ne pratim, dosta pokera za danas.

Ljudi ne moraju da rade onako kako ti mislis ali ipak neki ljudi oko tebe trebaju, to je ipak cena tvog drustva.

Zao mi je sto nisam dobar sagovornik, filozofija mi je uvek bila apstraktna, vise sam voleo da sagledam sve kroz neke zivotne primere.

U bre kume pa sto se zestis - pa ja nikad nisam rekao da ljudi treba da rade onako kako ja mislim. I naprotiv ja mislim da si super sagovornik jer govoris ono sto mislis. Iskrenost je najvaznija. A sto se pokera tice ja sam vise za preferans - 

utopija.
sa druge strane, pravi put za najbržu transformaciju ljudske rase u neku androgenu tvorevinu. to je još uvek nemoguće, na svu sreću....

ovo što si napisao je slika čoveka bez emocija.
a emocije (i razum) su upravo ono što odvaja ljudsku rasu od drugih.
ne kažem da ne bi sve bilo lakše da je tako.... ali i plastično, beživotno....
ja ne bih volela da budem takva.
volim svoje emocije i emotivne reakcije
volim da ih vidim i kod drugih
one su dokaz da smo živi

Pa stvari mogu da se posmatraju i iz tog ugla - da kazemo emocije nas cine ljudima - ali onda upadas u problem polarizacija - svi hoce dobre emocije ali niko nece lose emocije. Ja sam pricao iz perspektive koja nema dualizam kao centar. Sve dok zivis i zavisis od dualistickih principa dobro-lose uvek si u krugovima patnje. Problem ljudskog ega je bas u tome - on svoju patnju koristi da definise svoje postojanje - jer nema nista drugo sto bi ga definisalo. Po principu - ustini me da znam da ne spavam. Biti svestan toga vodi ka odbacivanju ega i, DA, zivotu bez emocija tipa toplo-hladno tuzan-srecan - vodi ka zivotu u tisini i miru. Taj mira odvaja ljude koji sebe vide van okova materijalnog sveta od ljudi koji ne mogu da spoznaju nista osim materijalnog sveta.

Ali u jednom si upravu - kada bi se cela ljudska rasa pretvorila u tu moju "tvorevinu" materijalni svet bi izgubio svoj smisao - ali zar to nije nesto vredno borbe makar ona bila utopisticka.

Ustvari mozda ja i nisam covek mozda sam vanzemaljac - mozda su me mama i tata lagali svo ovo vreme buaaaaa

Mozda nemoguce ali mislim da ste oboje donekle u pravu

pre ili kasnije dolazi do pucanja...
bolje pre.. nego kasnije...

Pucanja cega Anea sreco moja ?

osobe...
jedno vreme stvarno moze da se ide... ja sam ok... sve je ok... ja sam srecan... nema razloga da se ljutim... bla..bla..bla... ostale new age gluposti... ali... kao sto iva rece, ljudi su bica koja pokrecu emocije...
i vremenom sve to negativno izadje na povrsinu...

i pre nego sto bilo sta kazes... da .. ja sam "mlada", ali u svojoj okolini ima dovoljno "odraslih" ljudi... citavu paletu ljudskog ponasanja... tako da... imala sam priliku da vidim kako neke smirene, zadovoljne osobe u jednom trenutku polude...

To su vec inovertne osobe, citao sam o tome, sve fino, i onda pobiju 15 ljudi u C-marketu jer im nije vracen kusur...

*pardon introvertne

Dobro ajde i ja cu malo da sidjem na zemlju - naravno da si upravu sa jedne strane i nisi sa druge. Kod ljudi koji se nikad ne pitaju u razlogu svojih emocija zavisi da li su extroventni ili introventni - ali to su samo nacini procesiranja energije a ne nacin da se dodje do saznanja odakle dolazi energija. I u tom slucaju se slazem - kad tad ce introvent puci pod pritiskom ili se ozbiljno fizicki razboleti pod presijom negativne energije. Ali ono o cemu sam ja pricao je stepen napred - ali nije nesto sto se desi prekonoci - potrebno je vremena - na pocetku treba dozvoliti svojoj pravoj prirodi da odradi po nagonu ali se uvek pitati ZASTO? Ako sam tuzan, zasto sam tuzan, ako sam srecan, zasto sam srecan. Treba slusati sebe, i svoj unutrasnji glas, treba sebe postaviti u ulogu drugog coveka (ako je u pitanju sukob) - sto se vise covek bavi sobom na ovaj nacin njegov ego-centricni stav se polako topi. To nema nikakve veze sa new-age glupostima vec sa detaljnom psiho-analizom samog sebe, a za to je potrebno vreme. Vremenom intervali procesiranja energije - ciitaj emocija ce se smanjiti i skratiti - sve vise ce uzburkani okean ne kontrolisanih emocija zameniti mir i tisina. U tom miru ces moci jos lepse da vidis poziciju drugih ljudi oko tebe i samog sebe tako da do erupcije emocija vise ne moze da dodje. U tom trenutku ti ne sputavas nista jer ni jednog trenutka ne napustas svoju licnu stabilnost i ne pretvaras se ni u cemu. Samim tim nema sta da pukne jer se nista ne gomila.

Da dodam - sa fizickog aspekta ne postoji nikakva razlika u steti po organizam izmedju extroventnog i introventnog ponasanja. Ostecenja fizickog orgnizma uvek postoje ali se ispoljavaju na razlicitim nivoima.  

To sto si mlada po godinama ima vrlo malo ima veze sa tvojom emotivnom i opstom zreloscu. Sobzirom na tvoje stavove ja bi rekao rekao da si emotivno negde oko 40-te, bez obzira koliko godina ovako imas. Ovo nije ni uvreda ni pohvala tako nemoj da se potresas.