Da li si zadovoljan sobom, dok citas ovo, da li ikad pomislis kako bi kod sebe nesto promenio?

Trudila sam se da sebe oformim kao licnost i kada nikom drugom nije bilo bitno moje postojanje ili jeste ali nedovoljno da me razume i podrzi. Borila sam se za svaki procenat znanja koji nosim u mozgu. Nisam savrsena i daleko sam od toga.
Ono sto je do mene ako mislim da treba onda i menjam, a sto je do drugih ne mogu promeniti ma koliko pokusala da uticem, ako oni ne zele da promene sebe.

Nezadovoljstvo je veoma veliki pojam. Zelela bih da sam zadovoljna sobom. Prosla godina je isla samo silazno i vecinu planova nisam ostvarila, a to nisam smela dozvoliti. Ali ipak se desilo sto dokazuje da ih nisam dobro isplanirala. Zelim puno a trudim se da to bude realno. Zahvalna sam na ono sto imam, ali da je vise razumevanja imala bih vise "srecnih dana". Jedina zelja koja mi se nikada nece ispuniti je sreca u porodici.
Fizicka lepota je prolazna, vrednosti su u osobi. Mozes se osecati zadovoljno svojim fizickim izglednom ali kad unutar sebe nisi kompletan onda to ne znaci nista.

Kada nisam sigurna u sebe sednem i pustim misli da pronadju pravu stvar ili bar nesto sto lici na to. Retko ko me razume... Ako nisam sigurna u sebe niko drugi nece biti tu da me pogura ili da stane umesto mene. A sama sam to cesto radila za druge.

Cesto se upitam sta gresim. Naravno to bude kasno. Kako tako, trudim se da greske ispravim i da ih ne pravim cesto. A kad ih napravim onda stvarno zeznem stvar.


Ovo kratko od zivota sto sam prosla nije islo lako. Mada necu da krijem, ima mnogo divnih dana koje cuvam u uspomenama. Sto vezanih za skolu i drustvo, sto za neke lepe kratke trenutke u porodici. I znam da me razume osoba koja me voli. Sazaljenje je nesto sto nikad nisam trazila i to je jedina stvar od koje se trudim da budem izolovana.