Eh ovako. . . Ja sam udata već 6,5godina! Sada imam 24,5g.  Da ukratko prvo to opiššem. . .  Prvi puta kad sam izašla sa društvom, (msm u disko) sa 16g upoznala sam svoga sadašnjeg muža.  Prvi momak, ma zalijepila  pravo hahah, stariji od mene 7 god.  iskusan momak, sve prošao, tražio nešto netaknuto da se oženi i našao je mene. . .  Sve što je od drugih dobio, od mene nije. . .  Nakon dvije godine zabavljanja, odlučili smo se vjenčat.  Dok smo se zabavljali bio je lud za mnom,a već u braku, manje više. . . .  msm manje nego više. . .  Za mene je bilo to kraj, sama pala, sama se ubila,  imala sam 1000 problema s njim, skontala da smo dva različita svijeta, ma hajd nebitno ugl.  prihvatila to tako, jer ne volim ja otidji pa se vrati, itd. . .  Da bi prije 2,5 god slučajno  počeo sa mnom radit čovjek isto porodičan, raja pravo. . .  A ja luda za ludim osobama.  Kliknili se pravo, gledajuci ga onako , ma lik pravo nije nešto, ono kontam, ma nema šanse da se u njega mogu zaljubit, baš je bezveze, al ko čovjek i osoba mi se odmah svidio.
Kod mene je u glavi zacrtano, za koga se udaš , to je kraj! Tako se mi iz dana u dan družili, smijali, kad god se pogledamo , počnemo se i smijat. . . .  Tražili 1000 izgovora da bi stali jedno pored drugog. . . .  To je trajalo 1g. . .   Nikad naravno nismo rekli šta ko osjećamo, ali se sve vidjelo iz očiju. . .  Ja sam malo više vjerski nastrojena, pa sam klanjala non stop i molila Boga da nas samo makne jedno od drugog, da ne bi uradili nešto neprimjereno. . .  Da bi za dva mjeseca on dobio premještaj.  Ja se skamenila kad sam čula, al naravno pravila se da je sve ok.  Plakala, ne znam zašto, zato što ide, zato što nikad neće saznat koliko ga volim ili zbog nećeg trećeg, ne znam. . . .  Otišao je radit dalje, al kod mene ni jedna noć nije prošla , a da nisam zaplakala za njim, da nisam pomislila, da bar zna koliko ga volim , ništa više eto. . . .  Prošlo je od toga pola godine, dva puta ga samo vidjela u prolazu i to je to. . .  Da bi me nakon pola godne dodao na fcb, ja plakala pola sata, oduzela se, pa ga prihvatila.  Naravno opet mu nisam rekla šta osjećam.  On se počeo javljat svaki dan, kao ono spontano. . .  A ja se po cijeli dan smijem od sreće. . . .   mi bi se uvijek smiji, jednostavno kad smo skupa nadopunjavamo se, nasmijavamo, ma prelijepo. . . . .  Tako iz dana u dan, kad sam vidjela da ode sve daleko, pukne mi film kažem mu sve šta osjećam i izbrišem ga s fcb. . .  Opet tuga, plač. . . al kontam ja moram bit jaka, to ne smijem i kraj. . . .  Da bi opet za dva mjeseca me dodao na fcb, nisam mogla odbit, jer sam se opet skamenila, plakala. . . . Opet tako se dopis malo, pa ga ja zamolim da mi se ne javlja, pa mi se ne javlja neko vrijeme, pa opet mi se javi, sve kao spontano. . .  Kad je rekao volim te bona, možeš li to shvatit, e tu mi je bio kraj. . . .  Neko vrijeme se dop. , pa ja opet ne mogu, vidim šta radim, da nnije uredu prema ostalim, al opet neko vrijeme uspijem al opet se on javi,  ja mu kažem da se ne javlja nikako, a molim Boga da se javi, et čudno je to. . .  Jasno sam mu dala do znanja da od mene ništa konkretno ne može dobit, osim da ga volim najviše i on mene.  Kažem mu da ne volim nikog pravit budalom, a ovako pravim sve okolo.  Njegov odgovor je bio slj.  Ako ne možeš taj pritisak podnijet, reci svima za našu ljubav, i idemo zajedno, u vatru, u vatru. . . Jer smo shvatili da se volimo nenormalno.  Kod mene brak je trenutno normalan, kako čujem ni kod njega nema nekih probl. , samo je najveći problem, što smo se mi nenormalno zavolili, a ni dotakli jedno drugo nismo, niti ja mogu to zamislit, to mi je u glavi zabranjeno. . . .  Jedino da se razvedem pa onda. . . . Nikad mu nisam dala ni br.  mob.  glupo mi pravo.  Malo sam napisala koliko se volimo, koliko god da napišem opet će biti malo.  On je isto drugo ja.  Dvije osobe u jednoj.  ŠT DA RADIMMMMM?????

na zalost, goreces u paklu 

hahahha baš ti hvala na informaciji  :evil:

Kome bog daje celi svet moze da mu uzima...

Razvedi se.

Ako ga stvarno toliko volis, razvedi se i napravi porodicu sa njim. O wait, to verovatno nije opcija? 

Udala si se sa 18, mlada, ništa nisi prošla od života, videla... svakako preispitaj svoj brak, pa ako bi malo "terala kera" (nema u tome ničeg lošeg ni nenormalnog), razvedi se (nisi spomenula imaš li decu). U svakom slučaju, veza sa oženjenim, a posebno afera, obično ne izađe na dobro.

опет нека Босанчица пише овде ... и опет ... дафак дид ај џаст ред ...

 

Da, imamo obeje po jedno dijete . Njemu ništa to ne predstavlja problem, jer misli da sam ja nešto što zamišljao čitav život da ima pored sebe,a ja isto tako mislim za njega. Ali ipak meni sve predstavlja problem  i ne znam da li bi se svega tako lahko mogla odreći, jer ja imam muža i porodicu koju bi mnogi samo mogli poželit, sad trenutno je tako (prije nije baš bilo), moj muž kao da se ponovo zaljubio u mene, čuva me kao malo vode na dlannu. Pitanje je da li je ljubav vrijednija od svih ostalih koje bih povrijedila, a bilo bi ih mnogo'??? Ja ne znam šta bi bilo ispravno za mene, ili da se ovoga riješim , ili da saćuvam porodicu?