Dodatak lista "Novosti" o GMO:
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/srbija/gmo-otrov-hrana-ili-novosti-dodatak.html

Intervju Dr Arpad Pusztai - prevod na srpski



Sajt o GMO:
http://www.prviprvinaskali.com/clanci/o-gmo.html

http://www.prviprvinaskali.com/clanci/srbija/radio-bg1-pusti-pricu-gmo-gosti-gordana-surlan-momirovic-i-zoran-petrov.html

Zanimljiva konverzacija. Gospodja prof. dr Surlan, inace profesor na poljoprivrednom fakultetu, najpre tvrdi kako nema nikakve veze sa Monsantom, da svoje tvrdnje iznosi na "naucnim cinjenicama", a kasnije je sagovornik razotkriva da ipak ima veze sa Monsantom : ))
Eto, privatna korporacija na drzavnom Univerzitetu. Sve je pod kontrolom!


Debata za i protiv GMO koju dobija 14 godisnja devojcica argumentima PROTIV GMO - prevod na srpski

M. M. ŠEVARLIĆ

Ljude truju kao pacove
Istraživači sa Univerziteta Kalifornija u Dejvisu tvrde da su domaće životinje koje jedu genetski modifikovanu hranu podjednako zdrave kao druga stoka. Oni se pozivaju na istraživanje za koje navode da je trajalo 30 godina. Međutim, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu dr Miladin Ševarlić kaže da to nije tačno.

Tvrdnje kalifornijskih istraživača usledile su kada je malo utihnuo pritisak američkih kompanija koje proizvode GMO na evropske zemlje. Stoga se nameće pitanje da li je ovo istraživanje verodostojno ili služi u komercijalne svrhe?

- Nisam ni veterinar, ni genetičar, ali tvrdim suprotno i to na osnovu brojnih istraživanja iz Veliki Britanije i Francuske, o Rusiji da i ne govorim, a oni su utvrdili štetnost GMO hrane po ljude i stoku. Ovo istraživanje kalifornijskih istraživača zvuči neargumentovano i naručeno od strane velikih kompanija koje ubiru ogromne profite prodajući ovu vrstu hrane. Očigledno je da se GMO lakše i brže proizvodi od tradicionalne hrane koju priželjkuju ljudi. Sve što nisu uspeli da uguraju u grlo potrošača, veliki proizvođači GMO ugurali su u grlo stoke.

Ali sve što pojede stoka završi pre ili kasnije u ljudskoj ishrani?

- Naravno, sve što zadesi biljke i životinje zadesiće i ljude koji su na vrhu lanca ishrane. Setimo se samo bolesti ludih krava i stotine vrsta pesticida i svih drugih industrijskih inputa, kao što su aditivi, veštačke boje, veštačke arome, hormoni rasta i sve ostalo. I za to su nam stručnjaci iz nauke i marketinški aktivisti multinacionalnih kompanija govorili da su zdravstveno bezbedni, a pogledajte koliko je tih proizvoda u poslednjih 30 do 40 godina izbačeno iz upotrebe. Pri tom, neuporedivo više u Evropskoj uniji nego kod nas. Nažalost, veliki broj pesticida, aditiva, veštačkih aroma i dalje su u upotrebi i truju naše organizme.

Dakle jednu vrstu pesticida ili aditiva zabrane, a drugu puste u promet?

- Apsolutno. Svi mi smo samo eksperimentalni kunići, a naše zdravlje je direktno ugroženo. Pogledajte samo prodaju takozvanih bezalkoholnih osvežavajućih napitaka prepunih veštačkih zaslađivača. Na svakoj flaši piše kolika je preporučena dnevna količina, a niko ne govori šta se događa sa organizmom koji takav napitak prima 365 dana u godina, pa tako 40 ili 50 godina.

Ima li leka toj pošasti?

- Takve proizvode treba zabraniti u radnjama blizu škola i uvesti drastične poreze na njih. Mnoge zemlje to već rade. Stoga je očekivano da kompanije koje proizvode brzu hranu ili još gore GMO čine sve da i naučnim istraživanjima potkrepe svoje teze o valjanosti te robe. Međutim, svako nezavisno istraživanje dokazalo je štetnost GMO hrane, ali proizvođači ne žele to da prihvate.

Šta čeka buduće generacije?

- Industrija je izgleda izgubila kompas u proizvodnji hrane, pa oni koji zgrću profit smatraju da moramo da pojedemo sve što nam stave u činiju. Niko ne vodi računa o budućim generacijama, kako će se razvijati i kakva deca će se rađati. Istraživanje koje je uradio ugledni profesor Seralini 2012. godine, ispitujući uticaj GMO kukuruza na zdravlje pacova, jasno govori da GMO hrana nije bezbedna.

Naslednicima rak i neplodnost

Koje posledice je izazvala GMO hrana na pacove?

- Sva istraživanja koja su vršena u laboratorijama na Istoku i Zapadu pokazuju da se kod eksperimentalnih pacova koji su jeli genetski modifikovane biljke, već u drugoj i narednim generacijama javlja niz problema, od alergija do otežanog rada nekih organa, pojava tumora i neplodnosti - kaže dr Ševarlić.

Zdrava hrana šansa Srbije

Da li je šansa Srbije u proizvodnji organske hrane?

- Organska hrana je svakim danom sve traženija i cenjenija u svetu, a i kod nas, pa bi na taj izazov Srbija morala što pre da odgovori. Proizvođači organske hrane kod nas su mali i teško mogu da kontinuirano podmiruju potrebe ozbiljnih kupaca u zemlji, a o značajnijim izvoznim poslovima da i ne govorimo. Potencijala ima, ali ga ne koristimo - kaže naš sagovornik.

N. S. Preradović
Foto: M. Karović
Izvor: vesti-online.com

.........................................................

Većina stručnjaka za kontrolu namirnica u EU u sukobu interesa

Skoro 60% stručnjaka zaposlenih u radnim telima Evropske agencije za bezbednost namirnica (EFSA) u sukobu su interesa zbog direktne ili indirektne veze sa industrijama koje upravo ta agencija kontroliše, pokazala je analiza organizacije koja se bavi razotkrivanjem uticaja korporativnog sektora na politike EU "Corporate Europe Observatory" (CEO) i slobodnog novinara Stefana Horela (Stéphane Horel). Izveštaj "Nesrećan obrok. Problemi u nezavisnosti EFSA" ukazuje na glavne sistemske propuste u nezavisnosti ove važne institucije koja nadzire bezbednost hrane u EU. Utvrđeno je da sukob interesa najčešće proizilazi iz činjenice da kompanije finansiraju istraživanja stručnjaka EFSA ili da sa njima imaju komercijalne ugovore o konsaltingu.

Analiza je utvrdila da od 209 stručnjaka, 122 njih ima makar jedan konflikt interesa zbog povezanosti sa korporativnim sektorom.

Od 21 predsedavajućeg radnim telom i njiihovih zamenika, svi osim dvojice su u sukobu interesa. Najgori primer je radno telo o dijetetskim proizvodima, ishrani i alergijama u kojem je 17 od 20 članova u 113 konflikata interesa.

U svim radnim telima, 10 stručnjaka, svaki pojedinačno, ima više od 10 slučajeva sukoba interesa.

Autori izveštaja upozoravaju da ovakva situacija stvara ozbiljnu sumnju u kredibilitet naučnih nalaza glavnog tela zaduženog za bezbednost hrane u EU, a koje daje preporuke i procenjuje rizik u vezi sa aditivima, ambalažom, GMO i pesticidima.

Trenutni pristup Agencije omogućava da na desetine stručnjaka sa višestrukim komercijalnim vezama sa industrijom i dalje mogu da bude angažovani kao punopravni članovi u radnim telima EFSA, čak i da čine većinu predsednika ili zamenika predsednika radnih tela.

Glavni autor "Nesrećnog obroka" Stefan Horel rekao je da su šokirani nalazima istraživanja. "Čak i bez provere skrivenih interesa, broj konflikata interesa u ovoj agenciji je zabrinjavajući".

Kako je naveo, stručnjaci u sukobu interesa dominiraju svim radnim telima Agencije, izuzev jednog. Utvrđeno je konflikt interesa masovno proizilazi iz činjenice da kompanije finansiraju istraživanja stručnjaka iz Agencije ili da sa njima imaju privatne ugovore o konsaltingu.

Neke od važnih naučnih institucija kao što su naučni instituti ili časopisi su takođe meta lobiranja prehrambene industrije što EFSA izgleda ignoriše, navodi se u izveštaju.

Izveštaj takođe pokazuje da EFSA nije uspela da primeni kako treba nova pravila tako da nema vidljive razlike između radnih tela formiranih u skladu sa novom politikom. Nova pravila se primenjuju od 2012. nakon nekoliko skandala zbog sukoba interesa.

Propusti u sistemu

Glavna "rupa" u sistemu regrutovanja stručnjaka je usko tumačenje sukoga interesa. Na primer, stručnjak koji ima komercijalne veze sa industrijom i dalje može biti izabran u radno telo sve dok ta povezanost tematski nema veze sa temom kojom se bavi to radno telo.

Umesto toga, treba u obzir uzeti širi sukob interesa u skladu sa mandatom Agencije da garantuje da su njene odluke nezavisne od industrije koju reguliše.

Druga slabost sistema EFSA je oslanjanje na eksperte od kojih se očekuje da dobrovoljno prijave svoje veze i interese.Posledica takve politike je da se neki problematični interesi naučnika koji sede u Agenciji uopšte ne smatraju problemom.

Iz perspektive autora izveštaja, sporno je i to što Agencija ne predviđa period mirovanja za stručnjake koje angažuje tako da naučnici iz nekog tela koje je povezano direktno sa industrijom mogu odmah da se zaposle u EFSA.

Takođe, Agencija bi aktivno trebalo da proverava da li su zaposleni u sukobu interesa umesto što se oslanja na njihove samoprocene i podatke iz CV-a.

"Tačnost tih podataka se uzima zdravo za gotovo i čak se ne radi ni osnovna provera javno dostupnih informacija na internetu", ističe se u izveštaju.

Tumačenje sukoba interesa

Rezultat je da mnogi sukobi interesa i ne budu otkriveni jer postojeći sistem nije dovoljno razvijen. Što je još gore, ima problema i u primeni postojećih propisa koji bi, da se zaista doslovno primenjuju, omogućili da sedam predsedavajućih i njihovih zamenika uopšte ne budu izabrani na te pozicije.

Takođe, osnova problema je u previše uskom tumačenju sukoba interesa kao korupcije i infiltriranja predstavnika industrije u EFSA, a ne kao namera industrije da gradi dugoročne odnose sa naučnim krugovima.

Autori izveštaja ocenjuju da da je potrebno uspostaviti jasniju i strožu politiku nezavisnosti kako bi se obnovila reputacija i integritet agencije.

Poslednjih godina EFSA je na stalnoj meti kritika Evropskog parlamenta, nevladinih organizacija i medija zbog konflikta interesa onih koji sede u radnim telima agencije.

IZVEŠTAJ "NESREĆAN OBROK. PROBLEMI U NEZAVISNOSTI EFSA"
UNHAPPY MEAL REPORT
The European Food Safety Authority’s independance problem
Stéphane Horel and Corporate Europe Observatory
October 2013

Djokovic ima dobar forhend, a Pera zakucao sa slobodnog.
3 miliona ljudi na ulici kada braca sportisti "pobede", ali kada treba delovati, mrtva kapa:
-------------------------------------

M. M. ŠEVARLIĆ
Srbija gubi bitku protiv GMO
Izveštaj Evropske unije o napretku Srbije, tačnije lista "saveta" šta još naša zemlja mora da učini u usaglašavanju zakonodavstva s Briselom, protura i prikrivenu direktivu o "usvajanju Zakona o genetski modifikovanim organizmima", čime se tiho uvodi mogućnost za uvoz GMO hrane i njeno korišćenje, a možda čak i za proizvodnju.

Kako je to predstavio 9. oktobra u Beogradu šef odeljenja za evropske integracije Delegacije EU u Srbiji Frejk Janmat, "Srbija na putu ka EU, ali i za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, treba dodatno da uskladi svoje propise o genetski modifikovanim organizmima sa evropskim zakonodavstvom koje nudi visok stepen zaštite".

Iza ovoga se, prema mišljenju dr Miladina Ševarlića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, krije prostiranje crvenog tepiha GMO u Srbiji.

- Evropska unija daje uvek dvosmislene izjave i one nisu u formi direktive, ali ih sve vlasti u Srbiji tako doživljavaju. Ova konkretna sugestija o GMO ne znači ništa drugo do otvaranje Srbije za GMO - kaže Ševarlić.

Prema Ševarlićevim rečima, zakonom će biti liberalizovan uvoz GMO, što je pre svega američkim kompanijama veoma važno, a pitanje je da li će biti dopuštena i proizvodnja i prerada hrane nastale genetskom modifikacijom. Srbija je mala, ali i tako mala ima tržište hrane od pet milijardi evra, što nije zanemarljiv zalogaj za velike kompanije koje se bave proizvodnjom GMO hrane koju mnogi u svetu smatraju opasnom po zdravlje ljudi.

- Osam zemalja EU je zabranilo uvoz, preradu i proizvodnju GMO. Mađarska je, na primer, čak i članom 20 Ustava to zabranila, uskraćujući tako pravo nekoj budućoj vladi u Budimpešti da na mala vrata, izmenama zakona, uvede GMO u zemlju - dodaje Ševarlić.

Kad je reč o liberalizaciji GMO kao uslovu Srbiji za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Ševarlić ističe da je to takođe tačno. Međutim, kaže da i većina članica STO ne dopušta GMO, a čak ima zemalja koje to u praksi ne sprovode iako su je zakonima dopustile.

- Propisi Evropske unije se menjaju. Danas su zemlje kandidati za članstvo prinuđene da usvajaju propise koji nisu postojali kada se 13 poslednjih država priključilo. Zato je nama kudikamo teže nego što je bilo, recimo, Češkoj - dodaje profesor Miladin Ševarlić.

Izveštaj EU i meko podsećanje da ćemo morati da savijemo kičmu pred moćnom svetskom, pre svega američkom industrijom hrane zapravo nije ništa novo. Još u oktobru prošle godine je ministar privrede Rasim Ljajić istakao da ne možemo u članstvo STO bez izbacivanja "svih restriktivnih odredbi o prometu bilo kakvih proizvoda, pa i GMO".

- Zabrana proizvodnje GMO će ostati kao deo domaće zakonske regulative. Stav STO i Evropske komisije jeste da ne može da se zabrani promet GMO - rekao je Ljajić uz ogradu da taj promet domaćim zakonodavstvom može maksimalno da se ograniči.

- Dakle, reč je samo o izmeni onog dela zakona koji se tiče prometa, ali ostaje zabrana proizvodnje. Ako hoćemo u STO, zabrana prometa mora da se izbriše, ali već u sledećem članu zakona možete da navedete sve što mora da se ispuni da bi taj promet bio dozvoljen - objasnio je Ljajić.

Brisel važniji od naroda?

Ševarlić ističe i da je od 2009. godine 110 gradova i opština u Srbiji izglasalo Deklaraciju protiv GMO u Srbiji, te da tih 110 gradova i opština čine 75 odsto teritorije Srbije na kojoj živi 85 odsto stanovništva.

- Čak 95 odsto od 250 poslanika u Narodnoj skupštini Srbije dolazi iz tih sredina. Sad me baš zanima da vidim da li će narodni poslanici poslušati narod ili Brisel - kaže profesor Ševarlić.

Čitaj, pa jedi

Institut za standardizaciju skreće pažnju da postoji Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane (Sl. glasnik RS br 85-2013) za čije je donošenje i sve informacije u vezi sa tim zaduženo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

- Svaki odobreni, odnosno dozvoljeni GMO proizvod u EU koji se stavlja u promet obeležava se etiketama na kojima piše "proizvod sadrži GMO" i ime organizma, na primer "kukuruz" - navodi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Standardi UN

Kodeks alimentarijus je pojam koji se u Srbiji pogrešno vezuje za EU kao pojam kojim se otvaraju vrata za GMO.

Zapravo je Kodeks zbir međunarodno priznatih standarda, pravila postupanja, smernica i drugih preporuka vezanih za hranu, proizvodnju hrane i bezbednost hrane za upotrebu.

Ove standarde je razvila i održava ih Komisija Kodeks alimentarijus, telo koje su osnovale u novembru 1961. godine UN, odnosno FAO (Organizacija UN za poljoprivredu i hranu). Projektu se pridružila i Svetska zdravstvena organizacija, a prepoznat je i od Svetske trgovinske organizacije kao referentan skup pravila za rešavanje sporova koji se odnose na sigurnost hrane i zaštitu potrošača.

Lj. Ivanović
Foto: M. Karović
Izvor: Vesti
............................................

Neophodan je Savez opština i gradova za Srbiju bez GMO
OCENA VIĐENJA DELEGACIJE EU DA NEDOZVOLJAVANJE PROMETA GMO ZNAČI DA NEMA NAPREDOVANJA NAŠE ZEMLJE U INTEGRACIJAMA

Smatram da EU ne treba da insistira na sprovođenju zahteva u ime i za račun GM kompanija – koje nas indirektno preko SAD, a sada i EU, uslovljavaju sa liberalizacijom Zakona o GMO radi ponovnog prijema Srbije u STO. Tim pre što Srbija nema pristupa fondovima EU za poboljšanje konkurentnosti naše poljoprivrede i neće ih imati ni u narednoj 2015. godini, jer našom ali i EU krivicom nismo akreditovali Upravu za agrarna plaćanja u Šapcu – koja funkcioniše kao organizacioni deo Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Posebno treba imati u vidu da je čak i EU, možda zbog "korupcije" njenih činovnika, a formalno zbog zaobilaženja propisanog redosleda postupaka odobravanja pri uvođenju GM krompira namenjenog za proizvodnju industrijskog skroba, a ne za hranu stanovništvu(!), poništila ranije izdatu i godinama u većini zemalja članica EU primenjivanu proizvodnju tog GM krompira.

Takođe, nesporno je da i u evropskom tzv. regulatornom telu postoji "sukob interesa" kod velikog broja članova njihove EFSA (The European Food Safety Authority).

Zar u EU misle da niko ne zapaža dvoličnost tako što se pritiska Srbija – za koju je neizvesno da li će uopšte i kada biti članica EU – da prodaje poljoprivredno zemljište i druge prirodne resurse stranim kupcima i da pokloni nacionalno tržište GM kompanijama, a istovremeno osam država članica EU je otvoreno protiv GMO, dok je Mađarska čak izmenila i Ustav da bi unela novu ustavnu odredbu o zabrani prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima (čak iz kupcima iz "njihove" EU ) i proizvodnju GMO!

Postavlja se i osnovno pitanje dostupnosti informacijama od javnog značaja: Zašto se u Srbiji ne može dobiti na uvid čak ni Rešenje o imenovanju članova Nacionalnog saveta za biološku sigurnost, koje je imenovao bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić – poznat kao koautor rada objavljenog u naučnom časopisu u kome se zalaže čak i protiv korišćenja GMO u ishrani stoke (kad su mu bile potrebne naučne reference za izbor u zvanje redovnog profesora!), koji se dolaskom (voljno ili ne?) na funkciju ministra poljoprivrede preobratio u jednog od vatrenijih GMO lobista u Srbiji.

Uostalom, zašto Ministarstvo poljoprivrede i drugi resorno nadležni državni organi ne saopšte kakve su sankcije snosili proizvođači GM soje koje svake godine u promilima otkrivaju poljoprivredni inspektori – ukoliko su prijave protiv njih ikada i procesuirane?

U SITUACIJI KADA SE NE POŠTUJE NI POSTOJEĆI ZAKON O GMO U SRBIJI, KAKO VEROVATI U SPROVODLJIVOST EU ZAKONA KOJI "PODRAZUMEVAJU STROGO TESTIRANJE I ETIKETIRANJE GMO PROIZVODA"?

Očigledno je da EU vrlo striktno kritikuje nesprovođenje onih zahteva koji su u njenom i interesu GM kompanija, ali ista EU nije pokrenula istragu gde su sredstva njihovih poreskih obveznika koja su Srbiji donirana za izgradnju i opremanje Nacionalne laboratorije u Batajnici. Ili, zašto još uvek Uprava za agrarna plaćanja nije akreditovana da prihvati sredstva predpristupnih fondova EU?

ŠTA VALJA ČINITI?

Duboko sam uveren da ovakvi zahtevi EU, a u godini kada je Srbija imala katastrofalne posledice u ljudskim žrtvama, imovini i poslovanju poljoprivrede i privrede zbog elementarnih nepogoda, samo podstiču još veće antievropsko raspoloženje što od Srbije traže da svoje tržište poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, osim što je potpuno otvorila za proizvode iz visokosubvencionirane poljoprivrede EU, poklonimo i GM multinacionalnim kompanijama za plasman njihovih zdravstveno-bezbednosno neispitanim proizvodima od GMO.

Budući da EU proklamuje demokratske principe, bilo bi poželjnije da EU podrži i uvaži demokratski već donetu odluku o zabrani promene Zakona o GMO iz 2009. godine, jer su Deklaraciju protiv GMO za samo godinu dana JEDNOGLASNO usvojili odbornici u 110 opština i gradova od ukupno 168 opština u Srbiji. Time je zaštićeno preko 75% ukupne teritorije na kojoj živi oko 85% ukupnog stanovništva i oko 95% od ukupno 250 poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbiji. Zato sada treba pratiti sled događaja, odnosno prvenstveno da li će "naši" poslanici ostati na strani naroda ili će Narodnu skupštinu pretvoriti u Skupštinu čiji "narodni" poslanici ne sprovode volju svojih opština i gradova, već samo direktive lidera koalicionih partija.

Neophodno je sada da predstavnici 110 opština i gradova hitno konstituišu Savez opština i gradova za Srbiju bez GMO, a zatim da taj Savez postane članica Konferencije evropskih regiona bez GMO i da u borbu protiv pritisaka EU (u ime i za račun GM kompanija) uključimo i anti GMO organizacije iz Evrope!

Posebno je značajno da i preostalih 58 opština i gradova čije skupštine nisu razmatrale i donele Deklaraciju o GMO što pre istu razmotre i usvoje, kako bi se i one pridružile većinskoj Srbiji u cilju zaštite zdravlja naše dece i stanovništva kao potrošača, naše poljoprivrede i prehrambene industrije i sveukupnih nacionalnih interesa, jer od uvoza proizvoda koji sadrže GMO Srbija neće imati nikakve koristi već samo štetu koja će se meriti milijardama evra na godišnjem nivou, a dugoročno ćemo izgubiti i nacionalnu samostalnost u obezbeđenju hranom i postati trajno zavisni od GM kompanija.

Како је стање у Хрватској са ГМО? 

Šefica pregovaračkog tima Srbije: Ispunićemo sve što treba da bi GMO hrana bila u Srbiji!

Srbija planira u narednih godinu dana da ispuni sve uslove za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO), uključujući usvajanje zakona o genetski modifikovanim organizmima, izjavila je u četvrtak šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević.



„To podrazumeva i razjašnjavanje da je Srbija u ovom trenutku veoma osetljiva na GMO. Ne znamo šta jedemo jer nema dobrih mehanizama kontrole. Zakonom usklađenim sa EU ćemo biti mnogo bolje zaštićeni“ rekla je Miščevićeva na skupu o poglavlju 30 u pristupnim pregovorima sa EU, koje je posvećeno spoljnoj politici.

Ona je rekla da je zakon pripremljen i usklađen sa EU i da treba da se nadje u proceduri.

U EU su uzgoj i prodaja GMO dozvoljeni, ali nakon stroge kontrole i uz jasno obeležavanje, pri čemu zemlje mogu pozivajući se na bezbednosnu klauzulu da zabrane uzgoj nekih kultura, usled čega se gaji samo jedna kultura kukuruza u malom broju zemalja.

Kako je navela Tanja Miščević, pristupanje Svetskoj trgovinskog organizaciji (STO) neophodno je da bi se zatvorilo poglavlje 30, a Srbija do članstva u STO još treba da reši pitanje akcize na alkoholna pića i sklopi sporazum sa Ukrajinom koja ima neke teške zahteve za Srbiju.

Kada je reč o razvoju spoljne trgovine u kontekstu pristupanja EU, Miščevićeva je rekla da se treba na vreme pripremiti za okončanje sporazuma o slobodnoj trgovini, poput onih s Rusijom i Turskom, ali i da to ne treba staviti u politički kontekst.

Tanja Miščević je navela da će Srbija dobiti mnogo veću korist od pristupanja tržištu EU sa više od 500 miliona ljudi, koje je pored toga jedan od ključnih aktera u svetskoj trgovini i ima preferencijalni režim sa regionima koji imaju velike potencijale, poput Kanade, SAD, afričkih zemalja i Azije, Pacifika i Kariba (ACP).

„Srbija najveći deo trgovine ostvari sa EU, oko 63 do 64 odsto, dok su svi drugi znatno manji – CEFTA 21 odsto, a ostali i znatno manji, čak manji od pet odsto. To pokazuje našu usmerenost ka EU.
rekla je Miščevićeva.

Na pitanje da li bi eventualni pokušaj da Srbija poveća izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju u trenutku kada je Moskva zabranila uvoz hrane iz EU mogao da predstavlja problem u evropskim integracijama, ona je odgovorila da Srbija može sve dosadašnje trgovinske aranžmane da koristi do pristupanja EU.


webtribune

Webtribune

Kako stvari funkcionisu u realnosti?





preuzeto sa:
http://www.prviprvinaskali.com/

Усташки злочинац Главаш највећи земљопоседник у Србији




Београд – Хрватски новинар Домагој Маргетић изјавио је да је Бранимир Главаш, осуђени ратни злочинац, власник Пољопривредног предузећа „Ратково“ из овог места. Према његовим речима, Главаш је међу највећим земљопоседницима у Србији јер је на његово име укњижено чак 150.000 хектара у нашој земљи.

Домагој је изјавио да иза осјечке фирме „Жито група“, која је постала власник ПП „Ратково“, стоји капитал Главаша. Он је изјавио и да су Хрвати у процесима приватизације српских пољопривредних предузећа постали власници око 250.000 хектара ораница у Војводини.

Већински власник Пољопривредног предузећа „Ратково“ из Раткова код Оџака је хрватска фирма „Нови аграр“ из Осијека, стоји у Агенцији за привредне регистре. Мањински власник, са свега 3,6 одсто удела је домаћа фирма „Алфа жито“, у власништву Борислава Лилића, који је био првобитни купац целог „Раткова“, а потом је већински удео продао хрватском предузећу.


srbinaokupu