Moguće i da je ovo bilo, al nadjoh tekst veoma zanimljivim na netu pa reko da postavim...


Pre neki dan sam kod kuće dizao kukuruze na tavan. Okupila se standardna postava komšija na čelu sa čika Mićom, majstorom svega i svačega pa i više. Na jednoj od pauza uputio sam ovom finom gospodinu sasvim obično pitanje: “Mićo, šljiva ili kajsija?”, na šta mi je on odgovorio: “Ako probam samo jednu, neću znati kakva je druga.” Sipao sam mu obe, a do kraja radne akcije Mića i moj deda završili su litru i načeli drugu. Posle toga su počeli da piju. I da raspravljaju o svetom srpskom piću.

Dodavanje šećera – nicht!

Dodavanje šećera je za pedere, jajare i licimure. Jeste, postoji kao neko pravilo oko dodavanja u malim količinama da bi se pospešilo vrenje, ali pod ovim dodavanjem se ne misli da ukradeš šleper Miodragu Kostiću i istovariš ga u kazan s rakijom. Osim toga, kvalitet rakije proporcionalno opada s povećanjem količine naknadno dodatog šećera koji nije sadržaj voćke.

Atmosfera dok se peče

Da raščistimo odmah – dok pečeš rakiju moraš biti pijan i to dva dana pre i dva dana posle pečenja. To je pravilo koje se samo nametne. Okupi ekipu, založite roštilj, krompirići, ovo-ono i naravno postarajte se da prošlogodišnja tura rakije ode u anale, u svakom smislu. Kad se neko toliko napije da hoće da proba onu prvu rakiju što curi, opali ga vilama po leđima. Ne zato što si škrt nego jer se u njoj nalazi ogromna količina etil-alkohola, a to ni majstor Mića ne može da podnese. Ako kojim slučajem poseduješ traktor, skloni ga u tri pičke materine jer će neko pokušati da izigrava kamikazu.

Rakija i izlazak

Postoje dve vrste izlazaka – kad piješ rakiju i kad piješ ostala pića. Ovo prvo ne znači da ločeš samo rakiju nego da je ona sastavni deo asortimana alkohola koji ćeš uneti u sebe. Rakija je zajebana jer te šukne u glavu odjednom, bez ikakve najave, pogotovo kad sediš četiri sata u stanu ili kafani i samo je ubacuješ. Kad ustaneš, mislićeš da se zidovi pomeraju, plafon odaljava, da je Vidić dao penal i da je Eva Ras dobra pička. Dobro, ova poslednja dva nećeš, ali svakako je dobra fora.

Rakija u kafanama je mač sa dve oštrice. Može biti vrhunska, a može biti i dnonovska. Ako ideš u jednu kafanu već duže vreme (normalno, svako društvo ima “svoju” kafanu) gde znaš da je provereno dobra rakija, onda tuci bez brige. U ostalim slučajevima se pazi, neko ih pravi u kadama specijalnim metodama koje znaju vlasnik kafane i debela znojava konobarica zbrkovima koja sve to meša ćevapima od prstiju. Ako se slučajno zajebeš pa je popiješ, nemoj da te čudi da se počneš penjati na banderu i izigravati uličnu rasvetu.
Mamurluk posle opijanja od rakije je isti kao i svaki drugi, samo tri puta gori. Osećaj kad podrigneš na rakiju nateraće te da ne podriguješ ceo dan i da popiješ paket Minakve u roku od sat vremena. Ako si čvrst i sutradan ti nije ništa, svaka čast – daću ti broj majsotra Miće da se družite.

Studentarija

Ako si sa sela i ako tvoji peku rakiju, postaraj se da svaki tvoj odlazak od kuće bude popraćen manjkom rakije u buretu ili u čemu već čuvaju. Student si, nemaš keša za bacanje na alkohol pa ti ovo dođe kao džabaka. Ako vas u društvu ima petoro-šestoro, nek svako donese po litru i nemaš brige da li će ti u jedan sat posle ponoći pozvoniti komunalna policija da ti napiše kaznu jer ste divljali i bacali peglu po hodniku i liftu. I da, izbegavaj plastičnu ambalažu, rakija u njoj ima ukus spoja kuvane veverice i crknutog pacova.

- Mićo, hvala na pomoći!
- Ništa, ništa! Dobre su ti rakije, i šljiva i kajsija. Mada ja volim i jabuku, dunju, lozu, klekovaču, viljamovku, od kukuruza, od cigle, od Fergusonovog točka…

 

 

dobro 

Svaka čast mjetal