Restrikcije struje ce ove zime biti, iz pouzdanih izvora sam cuo   ali dobro sad to..
Cene "divljaju" iz prostog razloga sto Srbija nema trziste nego ima Monopoliste koji mogu da rade sta hoce.Evo pogledajte ovo sa Jestivim uljem, sto se dogadja u poslednje vreme, znaci namerno proizvodjaci,monopolisti,tajkuni...naprave nestasice i kod naroda unesu paniku da Ulja nema, da bi se na kraju pravdali da ce ga biti samo ako mu se poveca cena.
Drugo, Srbija ce ove godine imati najvecu inflaciju u Evropi,preko 10% to pokazuje koliko nam je standard opao jer su nam plate, barem meni i vecini koje znam, ostale iste,sve se vezuje za Euro samo se plata ne vezuje....
Interesantno je i to da nasa kupovna moc konstantno opada i promet u maloprodaji takodje, a cene za to vreme rastu. Kada je pocela "kriza",pocetkom 2008.-e godine, trgovci u EU su snizavali cene jer je kupovna moc gradjana opadala, a kod nas se to nije desilo niti ce biti.

El ti dobro?

килограм сунцокрета је између 55 и 60 динара

сад ти мени реци колико би требало да кошта литра уља?

На шта ће да се греје градска сиротиња?
Имаш маст!
На несрећу сељаци (делова) Баната, Бачке и Срема се не баве сточарство. Зато сунцокретом, кукурузом и пшеницом гуље сиромашне сељаке с југа!

---

---

Реална цена уља од 180 до 200 динара?

Нема разлога за страх од несташица основних прехрамбених производа, оценио је данас експерт у Привредној комори Србије Војислав Станковић истакавши да је реална цена литра уља између 180 и 200 динара, док би килограм шећера требало да се продаје по 95 динара.
...

Уље из Робних резерви у продавницама сада кошта око 142,6 динара за литар, али га у највећим трговинским ланцима углавном нема, док шећер може да се нађе по цени коју је стручњак ПКС означио као реалну.

Станковић је рекао да је овогодишњи род сунцокрета, према најновијим проценама, мањи за око 10 одсто, али ће уљаре моћи да произведу довољно уља за домаће потребе.

Оцењујући да се непотребно ствара психоза несташица јестивог уља, што подразумева и повећану тражњу, Станковић је додао да је неминовно да уље поскупи услед веће цене сунцокрета чија се цена креће од 50 до 56 динара по килограму.

Цена шећера не би требало да иде преко 100 динара и реално је да не износи више од оне из Робних резерви, од 95 динара за килограм, јер су добре залихе, рекао је он.

Робне резерве би што пре требало да изађу са максималним количинама како би се успоставила равнотежа на домаћем тржишту и отклонила психоза несташица, нагласио је Станковић.
Интервенције са још 3.000 тона уља

Министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација Србије Расим Љајић обићи ће данас, у пратњи тржишних инспектора, уљаре које тржишту испоручују уље из робних резерви, као и малопродајне објекте у више градова и општина у Србији.

Љајић је најавио да ће наредне седмице Министарство интервенисати са још 3.000 тона уља из Робних резерви, углавном намењених мањим продајним објектима.

"Ми ћемо већ наредне седмице интервенисати са нових 3.000 тона уља, углавном намењених мањим малопродајним објектима и мањим општинама", рекао је Љајић приликом обиласка фабирке уља "Викторија оил" у Шиду.

Министар је додао, да што се тиче производње, уља има више него довољно, али га у малопродајним објектима, у појединим деловима земље нема у довољним количинама, а уља из робних резерви нема уопште.

"Зато ћемо променити план прерасподеле", изјавио је он и додао да су у првој фази уље углавном повлачили велики трговински ланци и дистрибутери.

Повод за обилазак произвођача уља и продавница у више градова су различите информација Дирекције за робне резерве, у којој тврде да се снабдевање тржишта уљем из робних резерви одвија без проблема и наводи у појединим медијима да постоје проблеми у равномерној дистрибуцији те намирнице.

Директор Дирекције за робне резерве Горан Тасић изјавио је јуче да је за недељу дана на тржиште Србије пласирано око милион литара уља из робних резерви, што је петина количине који је одобрила Влада Србије.

Уље из робних резерви се продају по цени од 142,56 динара за литар, док је тржишна цена од 160 до 180 динара за литар.

На раст цена хране у Србији највише је утицала суша, али има и других фактора као што је курс динара, рекао је он, додајући да се очекује да ће инфлација до краја године бити до 10 процената.

Станковић је мишљења да није добро што је забрањен извоз шећерне репе, соје и сунцокрета јер, како је рекао, то ствара психологију несташица и утиче на раст цена, а као пример је навео забрану извоза пшенице која је била најскупља када није могла да се извози и на тржишту је вредела и до 32 динара за килограм.

Он је поновио да нема разлога да хлеб у Србији поскупи и максимална цена основне врсте хлеба "сава" треба да буде и даље до 44 динара по векни.



http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/realna-cena-ulja-od-180-do-200-dinara_344338.html

---

Зарад мира у престоници опет су запостављени рурални делови Србије*?

mast 

ајде?  

нисам знао



ти знаш

Јесте.
Уместо шећера у колаче стављај мед! 

Stevia.

 

Za pun tanjir 100.000 dinara

Računica kaže da je za preživljavanje četvoročlane porodice potrebno najmanje 100.000 dinara svakog meseca. Uz sve skuplju hranu, tu su i izdaci za školarce, stambeni kredit ili kiriju, struju, telefon, prevoz...



ŽIVI od danas do sutra. Svakog jutra prebrojava u novčaniku koliko je ostalo od plate. Razmišlja koje će račune da plati, a koje da odloži nekoliko dana. Za hranu i deci za užinu mora da se snađe, kako zna i ume, a upravo to uzima najviše para. Računicu sa belog papira nikako ne može da uklopi u svoja primanja. I ovog meseca ne može da se provuče bez 100.000 dinara.

Ovakva računica jedne beogradske porodice demantuje statistiku, koja tvrdi da nam prosečno treba oko 55.000 dinara. Procena je da prosečnoj porodici za skroman život treba bar duplo više. Trenutno i takav život „težak“ je gotovo tri prosečne zarade u Srbiji.

- Čim otvorim oči ujutru znam da mi je odmah potrebno bar 1.000 dinara - kaže Mirjana S. iz Beograda. - Imam dva školarca, kojima moram da dam bar po 200 dinara za užinu. Meni i suprugu treba za prevoz i doručak minimum po 300 dinara. To nam uzme jednu hiljadarku. Imamo stambeni kredit od 30.000 dinara, a sa računima to izađe kao jedna naša plata. Druga plata od 40.000 dinara ne može da „pokrpi“ ni najosnovnije potrebe. Uvek smo kratki za nekih 20.000 dinara.

Ništa lakše nije ni onima koji nemaju stambeni kredit. Za kiriju moraju mesečno da odvoje najmanje 200 evra. Računi za vodu, struju, telefon, televiziju, internet, prosečnu porodicu mesečno koštaju bar 15.000 dinara. Još 10.000 dinara „progutaju“ čekovi pušteni nekoliko meseci ranije na poček. Na prevoz ode najmanje 5.000 dinara, a toliko se mesečno potroši na kućnu hemiju.

Spisku troškova tu nije kraj. Roditelji đaka znaju koliko ih mesečno košta školovanje dece. Septembar je najteži, jer se tada najviše iz kućnog budžeta izdvaja za knjige, sveske, opremu, ali i malo garderobe. Za dva školarca septembar je „tražio“ barem 10.000 dinara.

Troškovi se nastavljaju i narednih meseci. Iz škola đaci redovno dolaze sa novim zahtevima. Tako se samo gomilaju obaveze roditelja - ekskurzije, izleti, vanškolske aktivnosti dodatno „pustoše“ novčanike. S druge strane, statistika nam govori da domaćinstva u Srbiji prosečno za obrazovanje odvajaju 293 dinara?!

Porodične kase, zna se, najviše prazni hrana. Upravo zato su i najbolnija poskupljenja osnovnih namirnica - mesa, mleka, zejtina, prerađevina... Jer, bez toga ne možemo.

Pre samo godinu dana kilogram svinjskog buta mogao je da se kupi za 400 do maksimalno 450 dinara. Sada njegova cena dostiže 670 dinara. Kilogram tog buta ove godine vredi kao 1,5 kilograma prošle godine. Još veće su razlike u cenama prerađevina - u nekim slučajevima porasle su i 100 odsto. Za kilogram slanine lane u ovo doba odvajali smo prosečno 400 dinara, danas nam treba duplo više.

Svakodnevna poskupljenja dovela su mnoge porodice na rub egzistencije. Paprene cene hrane, naravno, najviše pogađaju najsiromašnije, koji mesečno kući odnesu prosečno 25.000 dinara. A takvih je dve trećine od ukupno zaposlenih.

U Centru potrošača Srbije kažu da od početka godine nije protekao nijedan mesec da nešto nije poskupelo. Porasle su cene mesa, mesnih prerađevina, mleka, sredstava za higijenu, ulja, pojedinih vrsta brašna, testenina, slatkiša, goriva, voća i povrća...

- Mnogo je lakše nabrojati šta nije, nego šta jeste poskupelo - komentariše Vera Vida, predsednik Centra potrošača Srbije. - Prosečna potrošačka korpa od 55.000 je samo statistika. Odavno postoji šala da je statistika tačna obrada netačnih podataka, tako da tih 55.000 ne može da zadovolji ni dvočlanu porodicu, a kamoli četvoročlanu.

Kako smatra Vida, kupovna moć potrošača svedena je na minimum, tako da o standardu ne može ni da se govori. Sve se svodi, kaže ona, na kupovinu najpotrebnijih životnih namirnica i na puko preživljavanje.

- Standard nije to da li ja mogu da kupim kilogram paradajza, a moj komšija dva kilograma, već da li ja uz taj paradajz mogu da kupim meso, mleko, jogurt, suhomesnate proizvode, sapun, dezodorans, platim režije - kaže Vida. - Toga danas nema. Ako vam mesar kaže da je u poslednja tri meseca kupovina mesa opala za 50 odsto, a 43 odsto potrošačke korpe u Srbiji ide na kupovinu prehrambenih proizvoda, onda je sasvim jasno kojom brzinom pada kupovna moć potrošača u Srbiji.



Najgore je to što lepih vesti i nagoveštaja boljih dana nema na vidiku. Ekonomista Saša Đogović kaže da će situacija biti još teža jer ekonomski pokazatelji do kraja ove, ali i za sledeću godinu, ne ulivaju nadu.

- Nema većeg standarda stanovništva Srbije sve dok se ne smanje rashodi i ne reformiše javni sektor - ističe Đogović. - I dalje najveći deo mesečnih primanja odlazi na kupovinu hrane i plaćanje režija, više od 60 odsto, dok samo jedan odsto ide na obrazovanje, a četiri na zdravstvo. To govori da nacija nema ni ekonomsku, ali ni društvenu perspektivu.

I taman smo pomislili da smo se izvukli iz septembra, kada se uobičajeno troši najviše, a dočekao nas je oktobar sa novim cenama. Hrana, cigarete, sredstva za ličnu i kućnu higijenu, grejanje, naftni derivati, a u prestonici i gradski prevoz, poskupeće i do 20 odsto..

- Cene mleka i mlečnih proizvoda skaču od dva do četiri odsto - najavljuju trgovci. - Za oktobar su pripremljena i poskupljenja mesa, za tri i više odsto, dok će suhomesnate prerađevine „otići“ najmanje pet odsto. Toliko će poskupeti i šećer, a ulje između devet i 16 odsto.

Od oktobra slatkiši će biti skuplji od tri do čak 40 procenata, margarini i majonezi do 10 odsto, za koliko će poskupeti i zamrznuta riba iz uvoza. Cigarete poskupljuju za 20 dinara po paklici, bezalkoholna pića 4,5 odsto, kućna hemija i sredstva za ličnu higijenu od 1,5 do pet odsto.

Oktobar neće menjati samo cene u trgovinama. U mesecu kada počinje grejna sezona, daljinsko grejanje će u mnogim gradovima poskupeti između 10 i 20 odsto.


ČEKAMO AKCIJE
AKCIJSKA sniženja cena hrane podignu promet u trgovinama i do 30 odsto. U sveopštoj besparici većina potrošača čeka na posebne ponude trgovaca, jer jedino tako mogu sebi da priušte određene namirnice. Mnogi tek na akcijama kupe nešto mesa i prerađevina. - Kada vidim da je na akciji meso obavezno kupim bar dva kilograma - priča Dragana B. iz Niša. - Zamrznem i imam za nekoliko obroka. Na akcijama, ipak, najčešće pazarim prašak, jer tada mogu da ga kupim i upola cene. I kafa je ponekad neuporedivo jeftinija na sniženjima.

SEZONA PAPRENIH CENA
HRANA iz osnovne potrošačke korpe ovog leta je poskupela za 15 do čak 30 odsto. Sezonu su još u junu otvorili novi cenovnici mleka, mlečnih proizvoda, hleba, zatim jaja, osvežavajućih napitaka i sokova. Potom je skočila cena mesu, delikatesu, začinima, slatkišima...

Izvor: Novosti