Organizovani kriminal u Srbiji pod zastitom vlasti :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Kao vlasnik privatne firme nisam mogao da poslujem na trzistu zbog monopola i nezakonitog poslovanja nekih firmi. To nezakonito poslovanje tih firmi sam prijavio tadasnjem ministru finansija Bozidaru Djelicu,jer inspekcijske sluzbe kojima sam se obracao nisu htele ili bolje receno nisu smele da rade svoj posao.
Posle te prijave ministru Bozidaru Djelicu doziveo sam vise pretnji i maltretiranja. Kad je doslo do oruzane pretnje iz policije nije smeo niko da izadje na moj poziv. Receno mi je od strane policije da je to normalno sto se oni ljute,jer sam ih ja prijavio za pocinjeni kriminal. Koliko su pretnje bile ozbiljne govori cinjenica da me je posetio i najvisi predstavnik Crvenih beretki koji je bio i bivsi legionar. Cak su i clanovi zemunskog klana bili veliki prijatelji sa jednim vlasnikom firme koji mi je pretio. Nema sumnje da se ovde radilo o organizovanom kriminalu na najvisem nivou. Sve ovo sam kasnije prijavio inspektoru iz Sektora za unutrasnju kontrolu koji nije smeo ni sluzbenu belesku da napise o svemu tome,a kamoli da pokrene istragu zasto policija nije smela da izadje kada je doslo do oruzane pretnje.
Koliko ja znam ta finansijska kontrola koja je radjena po mojoj prijavi nije ni zavrsena do kraja kako se ne bi otkrio taj privredni kriminal. Razlog tome moze biti samo zato sto su vlasnici tih firmi bili tada veoma bliski i dobri sa nekim ljudima iz vlasti.
I na kraju jos su iz finansijske policije dosli kod mene da vrse kontrolu mog poslovanja bez vodjenja sluzbenog zapisnika. Sve to je vise licilo na maltretiranje i zastrasivanje mene samog nego na finansijsku kontrolu po zakonu. Sto znaci kada je finansijska kontrola u mojoj firmi uradjena na nezakonit nacin kako li su tek onda uradjene finansijske kontrole u firmama koje sam ja prijavio?
Pod takvim uslovima gde je na trzistu vladao monopol,siva ekonomija i bezakonje nisam vise mogao da poslujem. Firmu sam zatvorio iz bezbednosnih razloga,jer sam pretnje ozbiljno shvatio i zato sto sa policijom i finansijskom policijom nisam mogao da ostvarim apsolutno nikakvu saradnju. Da su ove moje tvrdnje tacne koliko su pretnje bile ozbiljne i na kom nivou je bio organizovan taj kriminal govori cinjenica da je presednik Vlade Zoran Djindjic posle toga bio ubijen od strane istih tih ljudi koji su meni pretili. Sto znaci postavlja se logicno pitanje ko je sa kim tu saradjivao i ko je sve ucestvovao u ovom kriminalu kad su jedni iz te organizovane kriminalne grupe mogli da ubiju predsednika Vlade Srbije,a neko iz te iste grupe da nosi kovceg sa telom ubijenog premijera na sahrani. Od kada sam odlucio da nadoknadim stetu kao osteceno lice od organizovanog kriminala ja bez uspeha vec cetir godine pokusavam da dodjem do zapisnika finansijske policije kako bi dokazao da je postojalo krivicvno delo zbog kojeg sam ja pretrpeo veliku materijalnu stetu,a drzava jos vecu. I pored resenja koje sam dobio od Poverenika za informacije Ministarstvo finansija i Vlada Srbije krseci sopstveni zakon sprecili su me da dodjem do trazenog dokumenta. Nije vredelo ni sto sam u dogovoru sa Poverenikom podneo tuzbu Vrhovnom kasacionom sudu protiv Vlade Srbije i Ministarstva finansija zato sto mi ne daju trazeni dokument. Sudija Upravnog suda Suzana Guduras je odbacila moju tuzbu s obrazlozenjem da je nedozvoljena. U odbacenoj tuzbi je bilo opisano vise krivicnih dela sa elementima nasilja pa se zato pitam zasto sudija nije po sluzbenoj duznosti prosledio moju tuzbu u policiju ili tuzilastvo da se provere moje tvrdnje da li su tacne.
I Specijalnom tuzilastvu sam prijavio taj organizovani kriminal zbog kojeg sam ja kao vlasnik privatne firme pretrpeo veliku materijalnu i moralnu stetu. Od istog sam trazio da udjem u program zastite kao osteceno lice od organizovanog kriminala kako bi na bezbedan nacin zakonskim putem nadoknadio tu istu pretrpljenu stetu.
Specijalno tuzilastvo je moju prijavu bez obrazlozenja prebacilo Okruznom javnom tuzilastvu u Beogradu. Iz Okruznog tuzilastva sam dobio odgovor od zamenika javnog tuzioca Vukasinovic Milene pod br. 2363/07da nije nadjen zakonski osnov za pokretanje krivicnog postupka protiv pomenutog Djelic Bozidara,jer u konkretnom slucaju se ne radi o ni jednom krivicnom delu. Ovde je tuzilac svojevoljno moju prijavu protiv privrednog kriminala i monopola preokrenuo u krivicnu prijavu protiv Djelic Bozidara kome sam ja u stvari prijavio taj privredni kriminal. Zahvaljujuci takvom pogresnom tumacenju moje prijave od strane tuzioca taj privredni kriminal je ostao ne dodirljiv za zakon do dana danasnjeg.

I na kraju mogu zakljuciti da se ovde radi o kriminalnoj akumulaciji kapitala tajkuna u kojoj su ucestvovali i ljudi iz vlasti na direktan ili indirektan nacin pa se zato o svemu tome mora cutati. Ovo se ne moze drukcije objasniti nego da je ovaj organizovani kriminal sastavni deo vlasti ili bolje receno ovde se radi o ortakluku privredne i politicke mafije. Da je ova moja tvrdnja tacna vidi se iz prilozenog kako Vlada Srbije sa Ministarstvom finansija i pravosudjem meni nedozvoljavaju da dodjem do trazenog dokumenta iza kojeg stoji utaja poreza i organizovani kriminal. Sto znaci Srbija je bukvalno pokorena od strane finansijskih mocnika kriminalne proslosti koji sada kontrolisu vlast, sudstvo. medije i sve drugo. U takvom uredjenju obican gradjanin poput mene nema apsolutno nikakva prava na istinu i pravdu.
.
Ovaj tekst u celosti sam poslao elektronskom postom najvisim predstavnicima vlasti u Srbiji. To sto se predstavnici vlasti nisu oglasili povodom mojih protesnih pisama potvrdjuje tacnost samog naslova cele ove price. Sada sa zaljenjem mogu zakljuciti da je ovo prava istina o Srbiji kojoj jos uvek nesme niko da pogleda u oci.