Farmaceutske kuće razradile sistem korupcije
Za odane lekare plazma televizori i put u Brazil
Autor: Ekipa Blica nedelje | 11.10.2009. - 00:01

Tajland, Brazil, Kina, Florida, postale su omiljene destinacije srpskih lekara za odlazak na kongrese. Troškovi puta uglavnom idu na teret farmaceutskih kuća. Kotizacija, smeštaj, prevoz do ovako udaljenih destinacija košta i do 10.000 evra. Za uzvrat, navodno, ništa ne traže, ali javna je tajna da lekari favorizuju njihove lekove u terapiji.

 
Afera koja je izbila u Sloveniji nakon otkrića da je farmaceutska kuća „Novartis“ podmićivala lekare u toj zemlji, Srbiji, Albaniji, a sumnja se i Hrvatskoj i Bosni, za mnoge nije ništa novo. Poznato je da se velike farmaceutske kuće, zbog konkurencije, utrkuju da pridobiju što više lekara. Za svaki propisani lek obasipaju ih raznim poklonima, organizuju vikende, plaćaju odlazak na kongrese, uplaćuju letovanja.
– Da farmaceutske kuće kupuju lekare, nije ništa novo. Sve se to radi veoma suptilno. Lekarima se plaćaju odlasci na vodeće svetske kongrese, gde su kotizacija, smeštaj i prevoz veoma skupi. Cifre dostižu i po 10.000 evra. Zatim, lekari se angažuju kao predavači na simpozijumima koje organizuju farmaceutske kuće. Koliko će biti plaćeni, zavisi od imena lekara. Eminentni stručnjaci dobijaju i od 500 do 700 evra za desetominutno predavanje. Velike zloupotrebe su i kod istraživanja za farmaceutske kuće u koje su uključeni lekari – kaže naš sagovornik, dobar poznavalac prilika u zdravstvu.
On kaže da su danas ogromni pritisci farmaceutskih kuća na zdravstvene ustanove. Naravno, prvi na udaru su direktori zdravstvenih ustanova i načelnici odeljenja, oni koji diktiraju koji su lekovi poželjni da se koriste u lečenju pacijenata. Najviše se lobira u onkologiji, ginekologiji, među lekarima koji leče kardiovaskularne bolesti, dijabetes. Pritiska nisu pošteđeni ni lekari u domovima zdravlja koji propisuju lekove. Za njih se organizuju seminari na kojima imaju priliku da se upoznaju s čarobnim dejstvom novog leka farmaceutske kuće koja organizuje skup. Jedna farmaceutska kompanija u Srbiji čak ima bazu podataka svih lekara. Na kraju godine, onima koji su propisali najviše njihovih lekova sledi nagrada. To su egzotična putovanja, vikend na planini, plazma televizori… O ovoj temi retko ko od zdravstvenih radnika želi da govori. Od brojnih lekari od kojih smo pokušali da saznamo nešto više, dobili smo odgovor „to nije ništa novo, ali nemojte ja o tome da govorim“.
Kako bi pobedili konkurenciju, organizacija svakog simpozijuma, kongresa mora biti bolja od prethodnog. Ni tu nije lako, jer je sve teže zadovoljiti prohteve lekara. Bilo je slučajeva, kažu, da lekari traže posebno vino da im se posluži u avionu, da soba u hotelu bude s pogledom na more… Nije redak slučaj ni to da je odlazak na kongres mnogima dobra šoping tura. Dešava se da na kongres ode i po 100 lekara, ali u kongresnu salu uđe samo polovina njih. Ostalima je to dobra turistička tura.
Plaćanje kongresa lekarima, skupi pokloni, nisu samo problem u srpskom zdravstvu. S njim se još uvek na različite načine bore i razvijene zemlje. Pojedini su zakonski zabranili svaki kontakt lekara i farmaceutske industrije, drugi su strogo propisali na koliko kongresa lekari mogu da idu, dok u ordinacijama ništa od promotivnog materijala ne sme da se nađe.
Kod nas je ova oblast još uvek neregulisana. U Ministarstvu zdravlja kažu da je zakonom dozvoljeno da farmaceutska kuća plati lekaru odlazak na kongres, i to put, kotizaciju i boravak. Dozvoljeno je i da drže predavanja, a isplata honorara ide preko Autorske agencije, pri čemu se državi plaća porez. I RZZO je još pre dve godine naložio zdravstvenim ustanovama da predstavnici farmaceutskih kuća ne mogu da posećuju lekare u radno vreme. Ništa od preduzetih mera nije bilo dovoljno da se razbije farmaceutsko-lekarska sprega.
U Lekarskoj komori Srbije kažu da je problem kompleksan i da su se do sada izborili da u Pravilnik o edukaciji uđe da farmaceutske kompanije ne mogu da budu organizatori edukacije lekara. Zemlje u okruženju su otišle korak dalje.
– Recimo u Makedoniji, ali i drugim zemljama u okruženju, svaki lekar koji je predavač na nekom skupu potpisuje izjavu u komori da nije u sukobu interesa. Neke zemlje su, pak, ovu oblast regulisale tako što lekari prepisuju generičke lekove, a ne prema komercijalnom imenu. Komora će se baviti ovim problemom, ali ova oblast zahteva sistemska rešenja u koja će biti uključeni Ministarstvo, RZZO, Etički odbor – zaključuje dr Tatjana Radosavljević, direktor Lekarske komore Srbije. 

Kodeks
Prošle godine su 12 vodećih proizvođača inovativnih lekova u Srbiji (Fond INOVIA) potpisali Kodeks ponašanja u promovisanju lekova koji se izdaju na recept i komunikacije sa zdravstvenim radnicima.
– Gostoprimstvo na stručnim skupovima mora se ograničiti na troškove puta, ishranu, smeštaj i kotizaciju. Gostoprimstvo ne sme obuhvatiti sponzorisanje razonode, kao što su ulaznice za utakmice, pozorišta, koncerti – kaže Biljana Kozlović iz Fonda INOVIA.


Podmićivanje u Nemačkoj
U Nemačkoj se vodi istraga protiv 480 lekara širom zemlje koji su od koncerna Tromsdorf primali poklone i za uzvrat pacijentima pripisivali lekove ovog proizvođača. Prema navodima nemačkog „Špigla“, lekari koji lek ove kuće prepišu pet puta, mogli su da biraju između iPoda i plazma televizora. Za izdavanje sedam recepata, Tromsdorf je nudio DVD rikorder, za 14 pacijenata navigacioni sistem za automobile, dok je za 18 recepata lekar mogao da bira između laptopa i kompjutera sa štampačem.

Izvor: Blic

Blic je otkrio rupu na saksiji... 

Ništa neobično da se lekari vrbuju za određeni lek...  Mnogo je jaka farmaceutska mafija... 


 
Lekar prepiše generički lek, pacijent ode u apoteku i onda mu apotekar koji "radi" sa određenom farmaceutskom firmom ponudi lek te firme... A famaceuti su još gori od lekara... Ponudiš im tiganje, peškire ili kineske torbe uz lek koji radiš i oni odma' naručuju...