Тешка глупост!
У XIX веку су се такође све европске земље темељиле на истом систему вредности. Све су биле мање-више капиталистичке, уз очувану улогу аристократије. Скоро све су биле монархије.
А што се тиче размене људи и капитала - 1913. су Британије и Немачка биле највећи трговински партнери, краљевске породице су им биле у рођачким везама, а и иста протестантска религија је доминантна. Па су годину дана касније заратили.
Разлоге зашто у Европи нема ратова треба тражити у ограниченом суверенитету европских земаља, замору људског материјала условљеним демографском и моралном кризом, системом "слободе" који унапред одбације све "проблематичне" идеје, итд.
А такав поглед је европпоцентричан, и прикривено расистички - јер европске државе итекако ратују ван своје територије. Али "хуманисти" Данилу то није битно. А зашто је онда плакао над Сребреницом?

Feanor,

Grčka i Turska ne ratuju. Sukob između ostalog sprečava činjenica što su obe zemlje u istom vojnom savezu. Ključna tačka krize - pitanje Kipra rešena je ulaskom te ostrvske zemlje u EU.
 


Duh,

Ne znam na čemu temeljiš svoje (ne)poznavanje istorije kada iznosiš ovakve netačnosti.

Prvi svetski rat je bio tipičan primer ratova međusobno zavađenih velikih evropskih sila različitih sistema vrednosti oko kolonija, tržišta i resursa.

Nije tačno da su delili isti sistem vrednosti i da je postojao slobodan protok ljudi, roba i kapitala. Sa jedne strane u nekim imperijama je i dalje vladala aristokratija a u drugim vojna oligarhija (Nemačka), a neke imperije su bile suočene i sa velikim unutrašnjih problema (Austro-Ugarska) . To je sve samo nije zajednički sistem vrednosti.

Ekonomski nesporazumi i međusobna trka i svađa oko dominacije nad resursima i tržištima takođe je bio jedan od povoda tog rata.  Trgovinske barijere i međusobno nametanje visokih carina bila je uobičajena scena tadašnje Evrope. Nemačka i Britanija koju spominješ su vodili trku u naoružanju oko toga ko će imati jaču mornaricu i ko će dominirati Atlantikom i Mediteranom.

И зато троше десетине милијарди евра годишње на наоружавање? 

Не буди наиван...

Напротив, имали су веома исти систем вредности експлоатације колонија. Немци су истина шминкали да желе "ослободити" потлачене, но они и нису имали неку колонијалну империју. Системи Француске и Британије су били тек нешто више парламентарна демократија него Немачка и Аустроугарска. Али њихов савезник царска Русија је била мање парламентарна, па су у просеку на истом... Такође, Британија и Немачка су итекако сарађивале, трговале (ајд демантуј), владари су се обраћали један другоме са пријатељу. Била је то "бел епок" у којој се у Европи није озбиљно ратовало од 1871. до 1914. Дакле период мира скоро као од 1945 до сада. А ипак не вечан...
Наравно, Балкан ту не спада, па видесмо и сада колико је Европа "допринела" миру


А сада као нема унутрашњих проблема. Шта ли говоре оне слике које сам поставио?

Најзад, велики "хуманиста" Данило упорно одбија да узме у обзир оно што Европа и даље ради на другим континентима. Горње две моје слике говоре како се последице после осете у Европи. Каже Данило да никада Европа није била тако безбедна... Па ето им те безбедности.

И још мало...


Јер како сејеш тако ћеш жњети!
Уживај сад у безбедности

Ne znam da li znaš, ali Grčka i Turska su poslednji put međusobno ratovali 1922. godine.

Tačno je da imaju mnogobrojne sporove oko akvatorija i ostrva, tačno je da sprovode mini trku u naoružanju, ali isto tako činjenica da niko drugi u Evropi to ne radi.

Grci su inače odličan primer da se nacionalni interesi i u slučaju postojanja ozbiljnog teritorijalnog spora najbolje mogu štititi članstvom u EU i NATO.

Да ли су Француска и Немачка ратовали од 1871 до 1914, што је поприличан број година. Чак две генерације одрасле у миру...
Ето, примена твоје логике

Simpatični su tvoji uporni pokušaji da porediš Evropu kasnog 19. veka i sadašnjicu ali to nema blage veze sa realnim stanjem stvari. 

Evropa druge polovine 19. veka je razdoblje snažne industrijalizacije ali i unutrašnjih revolucija, međusobnim carinskih i trgovinskih sukoba, otimanja delova teritorija radi rudnih bogatstava, ratova oko kolonijalnih poseda na drugim kontinentima i sveopšte trke u naoružanju. Sve to je  kulminiralo izbijanjem Prvog svetskog rata.

Tačno je da Francuska i Nemačka nisu ratovale od 1871 do 1914, ali samo iz jednog razloga.

Francuska je bila izrazito nestabilna posle vojnog poraza 1871. godine (pri čemu su joj Prusi umarširali u Pariz i oteli Alzas i Lorenu) i doživela je novi građanski rat koji se završio stvaranjem nove republike, a nova republika je intezivno radila na stvaranju saveza odnosno Antante protiv Nemačke kako bi povratila otete teritorije i zaštitila se od najmlađe evropske imperije. U isto to vreme Nemci su osvajali kolonije po Africi, Aziji i Južnoj Americi.

Бавите се глупостима...

Данило не слажем се са тобом само у процени да више неће бити сукоба и ратова...

Остало се ваљда разумемо...

Ни ја не верујем у неке нове сукобе западноевропских народа, мада се не могу заклети. Мени је симпатична Данилова упорност, а и лукавост да избегне теме које се завршавају бродоломом његове опције
Е сад, зашто неће бити сукоба, рецимо Немаца и Француза. НАТО ту покрива тек мали број разлога. Ако ћемо о политичким разлозима ЕУ је много битнија. А што се тиче Грчке и Турске, нисам 100% да једна од њих две неће иступити из НАТО. Турска рецимо... Но, видећемо.
Дакле, европски народи су идејно и демографски атрофирали. У извесној мери је ранија исцрпљеност узрок томе. Видети анализу #2 Europe stares into the abyss (or, for the more poetic folks in the audience: Götterdämmerung)
А то да је Европа имала некада скоро идиличне односе и да самозвани експерт Данило за то не зна, као ни за "бел епок" доста говори о њему.
Али ако неће бити сукоба Француза и Немаца, не значи да неће бити сукоба Алжираца и Француза или Турака и Немаца, а то смо имали прилике да видимо. Ту НАТО неће много помоћи. Не пуца се из топова на врапце. А ови ипак поједу летину...

Bel epok je razdoblje snažne industrijalizacije,razvoja umetnosti i tehnologije  ali i vreme sveopšte trke u naoružanju i međusobne borbe za osvajanje za novih kolonija i resursa što je kuliminiralo Prvim svetskim ratom.