Posle više od sata čekanja, podigla i vozač je starto-vao motor kako bi, konačno, prešao granicu. A onda se tik ispred kola stvorio On. Namrgođen, brkat i raskopčan. Krupan primerak. Sav u zelenom. Pokazao je rukom da se ugasi motor i lagano obišao oko kola, sa izrazom na licu kao da nešto smrdi. Zastao je kod vozačevih vrata i pokazao rukom da se otvori prozor. "Putne isprave...", promrmljao je. Vozač je pružio od ranije pripremljene pasoše svih putnika. Krupni ih je dugo studirao, duboko i šumno dišući. "Izađite napolje...", rekao je vozaču, stavljajući pasoše u džep na bluzi. Vozač je izašao i stao pored kola, u iščekivanju. Krupni gaje oštro pogledao: "Šta si mislio, da ti ja persiram?! IZLAZI, BRE, SVI IZ KOLA!!! OD-MA'!" Dok su putnici navrat-nanos izlazili, on se odmakao par koraka, izvadio iz džepa tanke, hirurške rukavice i počeo pažljivo da ih navlači na jednu, pa na drugu ruku. "ULAZI UNUTRA, PA JEDNO PO JEDNO U SOBU S KABINAMA. SKIDAJ SVE SA SEBE, UĐI U KABINU, NASLONI SE NA ZID SA OBE RUKE, OPUSTI MIŠIĆ I ČEKAJ DALJA NAREĐENJA! SLEDI PREGLED! I NEMOJ DA BI NEKO NEŠTO SLUČAJNO PREMEŠT'O IZ DŽEPA U DŽEP, ILI IZ NEČEG DRUGOG U DŽEP! JE L TO JASNO?!?"

He he he...Dobra fora...jako stara...Vadjena iz knjige Nacionalni Park SRBIJA....

Zasto imam osecaj da to i nije vic