Ovo je fino receno ali previse utopisticki :) Ne mozes voljeti citav svijet, jedini izlaz je da prema onome sto ne volis budes ravnodusan.  Jedino iz stanja indiferentnosti mozes nauciti i voljeti.
Bez trunke pesimizma u mojim slovima, ovaj svijet je svijet medjusobnog iskoristavanja i covjek voli ono sto mu prija.  Iako ljubav prema nekome ili necemu pomaze da prevazidjemo egoizam, svaka se ljubav zasniva i pocinje upravo na temelju istog.  Osnovni problem danasnjice jeste sto covjek u moru pristupacnih medija i marketinskih trikova zaboravlja na potrebe vlastitog ega, zadovoljava se nametnutim i nakon nekog vremena nuzno postaje nezadovoljan.  

jedino sto se u zivotu racuna je ljubav roditelja prema detetu i obrnuto, sve ostale ljubavi su precenjene, izlizane, preduvane i vrlo ne-imperativ. Partnerska ljubav je lepa, ali sama po sebi nije preduslov ni za sta jer ne moze da postoji u vakuumu. Ne slazem se da je zivot bez ljubavi - nista. To bi onda znacilo da su ljudi koji nisu osetili ljubav roditelja ili nemaju dece ili partnersku ljubav u stvari izgubljeni i mogu slobodno da se bace sa mosta, proziveli su zivot, a nisu ni morali, bezveze. Svaki je zivot lep, ako se trudis da ti bude lep. Nista na svetu nije preduslov za srecu, sem zdravlja.

zato i rekoh da nisam sigurna da li se neko voli , zaista jer je to sve utopija 
ali ... mozda ne bude zauvek tako . mozda jednog dana stvarno profunkcionisemo kao u onim , za sada, SF filmovima 

Bravo 

Da se složim u potpunosti sa svakom sentencom.

Ne bih vas više zadržavao.