Danas ima sve više ljudi koji imaju sve životne uslove, ali ne vide smisao za koji bi živeli

“Novcem se ne može kupiti sreća”, kaže u jednoj staroj pesmi Henk Vilijams. Ali može bromazepan. U potrazi za bar trenutnim duševnim olakšanjem, stanovništvo u Srbiji, po nekim ranijim istraživanjima, popije godišnje oko 140 miliona lekova za smirenje a rezultati najnovijeg istraživanja govore da oko 47 odsto stanovnika Srbije ima depresivne simptome. Zvuči kao sasvim očekivana statistika posle decenije nesreća svih mogućih vrsta na ovim prostorima. Međutim, situacija ni u svetu nije ružičastija.

Deklarativno nesrećan

Iako je savremenom čoveku deklarativno dato pravo da “traga za srećom”, taj isti čovek sreću samodeklarativno ne nalazi. U vremenu kada se sreća “ima čime kupiti”, raste postotak depresija, samoubistava a količina otuđenja doseže kulminaciju. Svetska zdravstvena organizacija upozorava da će depresija već 2020. godine biti vodeći uzrok smrtnosti. Zašto traganje za srećom utabanim stazama napretka nije urodilo plodom? “Predugo smo sanjali san iz kojeg se sada budimo: verovali smo da će sve biti u redu i da će ljudi postati srećni unapredimo li samo njihov društveno-ekonomski položaj. Istina je u tome da se, kako je popustila borba za opstanak, pojavilo pitanje: opstanak radi čega? Danas ima sve više ljudi koji imaju sve životne uslove, ali ne vide smisao za koji bi živeli” (Viktor Frankl “Nečujan vapaj za smislom”).

Sreća na sniženju

Ako se čovek, tragajući za mogućim rešenjima misterije sreće, uputi u knjižaru ili na Internet, nabasaće na čitavu šumu novih i starih programa, teorija i filozofija o načinu dostizanja iste. Dobri trgovci su odavno shvatili da je ljudska “slabost” prema sreći sjajan način da se zaradi. Mnoštvo autora na tu temu samouvereno tvrdi da ima nešto “revolucionarno”, “jedinstveno u istoriji čovečanstva”, “nešto posle čega vaš život više nikad neće biti isti”, – a sve to “za samo $.....” . Ako izuzmemo diletantske naslove sa najnovijim metodama za “postizanje sreće”, kao i tradicionalne istočnjačke tehnike, izdvajaju se sledeća dva shvatanja ove tematike.

Novo shvatanje sebičnosti

Kod prvog pristupa ističe se stanovi š te Ajn Rend (1905-1982), amerikanke ruskog porekla, tvorca filozofije objektivizma, ili “filozofije za život na zemlji”. Ajn Rend odbacuje altruizam i tvrdi da je najveća moralna vrednost za svakog čoveka njegova lična dobrobit. Pošto je sebičnost – kako je ona shvata – ozbiljna, racionalna i principijelna briga za ličnu sreću, ona zaključuje da je ona preduslov za postizanje najviše moralne vrednosti. Rend veruje da je sebičnost vrlina koja čoveku omogućava zdrav i ispunjen život . Ona kaže: “Altruizam ne ostavlja prostor za koncept čoveka koji sebe poštuje i uvažava svoj život i ne žrtvuje sebe, niti druge… “ (“Vrlina sebičnosti”). Njeno shvatanje sebičnosti, kao puta do lične sreće svakog pojedinca, svakako nije u skladu sa uobičajenim shvatanjem – sebičnim se uglavnom smatra onaj koji se isključivo brine za svoju dobrobit ne mareći za tuđu. Međutim, njeno uzdizanje sebičnosti kao vrline jasno i glasno ukazuje na vrstu razmišljanja koje ističe ono što je praktično, ovozemaljsko i egoistično.

Samotranscedencija

Sasvim drugačije viđenje sreće ima austrijski psihijatar Viktor Frankl (1905- 1997), osnivač logoterapije. U knjizi „Nečujan vapaj za smislom“ on piše: „Pravo ’trčanje za srećom’ upravo sprečava sreću. Što je više uzimamo za cilj, to ćemo je i više promašiti... Osećanje sreće se može postići samo ako se živi samotranscedentno, odnosno samo ako čovek pred sobom ima valjan razlog i volju da nešto napravi ili ako se potpuno predaje čoveku koga voli...“. Voleti i imati viši cilj od postizanja lične sreće je za Frankla jedini put do nje.

Da li se onda sreća pronalazi samo ako je najvažniji lični cilj ili se nalazi u samotranscedenciji, ili nečem sasvim desetom? Ako smo iskreni nema jednostavnog odgovora. Definicija sreće Ajn Rend, predstavnika savremenog kapitalizma, ali i savremenog čoveka, podrazumeva da čovek ne može biti srećan ako ne uspe u zadovoljenju ličnih interesa, čime ga čini neslobodnim i vezanim za okolnosti. Nasuprot tome, Viktor Frankl ne ograničava sreću imperativom lične dobrobiti niti okolnostima, već je smatra za posledicu a ne glavni cilj čovekovog života. Ljubav i rad su, po njemu, zaobilazni put do sreće, a oni su ostvarivi bez obzira na okolnosti. Tako on daje nadu svakom čoveku, bez obzira na to u kakvim okolnostima živi, da može da pronađe smisao i ispunjenje u životu. O tome govori i njegovo iskustvo iz logora Dahau i Aušvic, kao i priče mnogih zatvorenika kojima je on u svojim predavanjima preneo svoje iskustvo i ukazao na mogućnost pronalaženja smisla života i sreće i u najtežim okolnostima.

Oko jednog bismo se svi složili – sreća je trenutno veoma tražena. Neki se još uvek nadaju da se sreća ipak može kupiti pa rade na tome; neki su probali da je kupe, i imali čime, pa ne uspeše; a neki, kao i većina stanovnika Srbije, sreću ne mogu ni da probaju da kupe.

Da li je ljubav osnovni i dovoljan uslov za srecu?

Izvor

Osnovni - da, dovoljan - ne.

Sta ovo konkretno znaci?

Ajde da pocnem od pocetka

Sve ih je vise. Takvi ne bi bili srecni ni kada bi posedovali Bugatti Veyron 

Marketinska prevara. Sreca je u manjem a ne u vecem

Sebicnost je danas vrlo izrazena osobina kod ljudi pa tako me i ne cudi da vecina ljudi koji misle samo na sebe jednostavno nisu srecni ali reci da je sreca u tome je 

E sa ovim vec mogu da se slozim ali pitanje je gde je granica. Lepo je granicu postaviti nisko pa ces tako i biti srecan kada je dostignes i prestignes. Oni koji je postave previsoko obicno je nikada ne dostignu

I da i ne. Ljubav u pravom smislu da, ljubav kao izvitoperena kategorija ne

Ljubav daje krila i elan i dovoljno pokreće, ali zaista mi nije dovoljno da se samo volimo...

NIje mi jasno dokle vise te polemike o sreci..ima dovoljno tema..
Sreca ne moze da se kupi..jebiga ljudi stvarno je jednostavno..
Sreca ne zavisi od novih patika ( mada iskreno uvek se popravi raspolozenje  )
Ja sam nekad srecan i bez razloga..nekada sam sjeban i bez razloga..
Nekad nisam u elementu,nekad me nesto iznervira,nekad padnem ispit,nekad se lepo napijem,nekad psujem Boga i ako ne znam da li postoji,nekad sam spreman da istrcim 100000 km.
Znaci sva osecanja zavise od onoga sto vas strefi.
Bitno je da znate da se nosite sa sobom i sa novo nastalom situacijom.
Ako generalno govorimo o sreci..
Da vodite srecan i zdrav zivot..pa i tu utice puno faktora.Da bih bio srecan moram da budem i zadovoljan finansijama,potrebstinama,da me krene u svakom smislu.
Da imam izvor zdrave hrane..da imam vremena za odmor.

E sad..htedoh da kazem nesto drugo...

Zbog cega ljudi glume da su srecni ???
Pa majku mu..ako mi se place , valjda necu da se veselim..Samo da bih pokazao svetu oko sebe kako sam jak i sve nosim sa sobom.Mada nisam imao priliku da se isplacem..obicno budem besan..ogorcen.
Ne glume ljudi samo srecu..Glume bre i bes,ne sme da kaze drugoj strani da se nosi u pizdu materinu..Vec ce to da precuti i olajava sa strane.
Ljudi su postali uspesni glumci.

Sreca je..pa je stvarno ne znam da kazem sta je sreca..ali ponovicu jedan primer...
Najveca sreca koju sam ikad video je kad dam svojoj maloj sestricni cokoladu..Pa vi niste svesni koja je to sreca..to je iskrena sreca.Kad je vidim onako srecnu..ja popizdim od srece.

Svi mi ostali generalno,glumimo srecu.

Ljubav nije sve, ali bez ljubavi sve je ništa.

Precenjeno osecanje.
Zasto?

Zato sto kad kazes 'ljubav', svi pomisle samo na partnersku ljubav. Sve one druge vrste ljubavi ostanu po strani.
Nekako mislim da su one vaznije, mnogo...mnogo vaznije...

Ali... dobro... to je moj koordinantni sistem zivota...

Pa naravno...bez ljubavi se ne može ni dobar pekmez napraviti, a kamoli raditi kvalitetno posao, baviti se porodicom, podizati dete, živeti s nekim.

jeste .

ali koja ljubav ? ljubav prema svemu sto zivi i dise a ne samo prema partneru . ljudi cesto zaboravljaju da nije dovoljno voleti onog koga si izabrala nego voleti citav svet . sto je jako tesko . naci razumevanja za one koji ti nanose bol , za ono sto ne poznajes , za ono sto je neshvatljivo  
jako tesko  
zato smatram da niko od nas , mozda jako mali postotak , zna sta znaci voleti  

Ovo je fino receno ali previse utopisticki :) Ne mozes voljeti citav svijet, jedini izlaz je da prema onome sto ne volis budes ravnodusan.  Jedino iz stanja indiferentnosti mozes nauciti i voljeti.
Bez trunke pesimizma u mojim slovima, ovaj svijet je svijet medjusobnog iskoristavanja i covjek voli ono sto mu prija.  Iako ljubav prema nekome ili necemu pomaze da prevazidjemo egoizam, svaka se ljubav zasniva i pocinje upravo na temelju istog.  Osnovni problem danasnjice jeste sto covjek u moru pristupacnih medija i marketinskih trikova zaboravlja na potrebe vlastitog ega, zadovoljava se nametnutim i nakon nekog vremena nuzno postaje nezadovoljan.  

jedino sto se u zivotu racuna je ljubav roditelja prema detetu i obrnuto, sve ostale ljubavi su precenjene, izlizane, preduvane i vrlo ne-imperativ. Partnerska ljubav je lepa, ali sama po sebi nije preduslov ni za sta jer ne moze da postoji u vakuumu. Ne slazem se da je zivot bez ljubavi - nista. To bi onda znacilo da su ljudi koji nisu osetili ljubav roditelja ili nemaju dece ili partnersku ljubav u stvari izgubljeni i mogu slobodno da se bace sa mosta, proziveli su zivot, a nisu ni morali, bezveze. Svaki je zivot lep, ako se trudis da ti bude lep. Nista na svetu nije preduslov za srecu, sem zdravlja.

zato i rekoh da nisam sigurna da li se neko voli , zaista jer je to sve utopija 
ali ... mozda ne bude zauvek tako . mozda jednog dana stvarno profunkcionisemo kao u onim , za sada, SF filmovima 

Bravo 

Da se složim u potpunosti sa svakom sentencom.

Ne bih vas više zadržavao.