Walter Bruce Willis - Brus Vilis :: Biografije glumaca i glumica

Životna priča - Brus Vilis: Govorili su da neću uspeti jer nisam lep

Govornu manu kao posledicu stresa nakon razvoda svojih roditelja, slavni Brus Vilis izlečio je glumom, a u koleginici Demi Mur koja mu je rodila tri ćerke, našao je svu sreću koju je nakon kraha njihovog braka dugo ponovo tražio

Iako je u životu snimio više od šezdeset filmova, desetine televizijskih serija i nekoliko muzičkih albuma, glumac i producent Brus Vilis nije oduvek bio na samom vrhu. Poput svih običnih ljudi i on je imao svoje uspone i padove, životna razočarenja, gubitke, ali je kao pravi muškarac uspevao da izađe sa svim nedaćama na kraj i to zbog toga što se nikada, kako i sam kaže, nije stideo da zatraži pomoć, zaplače ili se pobije. Rođen je 19. marta 1955. godine u Nemačkoj kao najstarije dete bankarke Marlene i američkog vojnika Dejvida Vilisa. Pošto je dobio još dva mlađa brata, Roberta i Dejvida, a potom i sestru Florens, odmalena je naučio da deli materijalne vrednosti, ali i da bude zaštitnik. Sa samo dve godine, njegova porodica se preselila u Nju Džersi jer mu je otac izbačen iz vojske.

- Ne sećam se života u Nemačkoj. Čitavo moje detinjstvo vezano je za Nju Džersi koji je bio idealno mesto za odrastanje. Period do desete godine pamtim kao neko najlepše vreme jer je sve nekako bilo u redu, a kasnije su moji roditelji počeli da se svađaju i sve je otišlo do đavola. Dugo sam pokušavao da shvatim zašto mi se roditelji razvode, a mnogo godina kasnije, kada sam se i sam razveo, plašio sam se kako će to moja deca podneti – priseća se glumac čiji su se roditelji razišli kada je on bio u srednjoj školi. Tokom tog porodičnog stresa, glumac je usled nervoze počeo da muca, a jedino mesto gde nije imao ovu govornu manu bila je pozornica. Logoped i psiholog su veoma brzo konstatovali da na daskama koje život znače Brus jedino može da izrazi sebe.

- Kada bih se popeo na binu i počeo da recitujem ili izgovaram neki tekst, prestajao sam da mucam. To je bilo jedino mesto gde sam mogao da pobegnem od loše situacije u kući i upravo tu nisam brinuo šta će biti sa mlađom sestrom i da li ćemo imati dovoljno novca da preživimo jer moji nisu radili ništa. Na sceni sam uz glumu uspevao da postanem neko drugi. Inače, ja sam radoholik i kad god sam kasnije imao neki problem, snimio bih film za koji bi potom kritičari tvrdili da je najbolji. Oduvek sam od problema bežao u posao – kaže Brus koji je posle završene srednje škole počeo da radi kao noćni čuvar u jednoj nuklearnoj fabrici, a kada je jedan njegov kolega ubijen, postao je konobar. Ipak, ovi poslovi nikako ga nisu ispunjavali, pa je upisao fakultet koji je napustio na prvoj godini jer je rešio da otputuje u Njujork i potraži svoju sreću u velikom gradu.

- Nisam mogao više da živim u Nju Džersiju jer je sve počelo da me guši. Postao sam nezadovoljan i nisam uspevao da pronađem sebe, a i nisam želeo da postanem debeli radnik koji je srećan samo kada pije pivo. Želeo sam nešto više i znao sam da to mogu. Spakovao sam svoje stvari u kartonski kofer, stavio srećnu kapu i krenuo u potragu za boljom sutrašnjicom – ističe glumac.

U Velikoj jabuci odlazio je na razne audicije, ali mu nikako nije polazilo za rukom da dobije posao, već je radio kao animator gostiju u barovima i kafićima, sve dok nije shvatio da je za njega najbolje da ode u Holivud - mesto gde snovi postaju stvarnost.

- Bio je to težak period za mene. Svi su mi govorili da nemam talenat i kako nisam dovoljno lep da bih bio glumac. Tvrdili su da izgledam kao seljak i da ne postoji uloga u kojoj bih se snašao, ali očigledno su se prevarili. Nisam želeo da odustanem jer realno nisam imao gde da se vratim. Želeo sam scenu i svetlost pozornice, bio sam zaljubljen u film i slavu, a kada sam stigao u Holivud, osetio sam se kao svoj na svome i odmah znao da je to moj život – priseća se Vilis čija je karijera počela osamdesetih godina kada je dobio svoju prvu ulogu u seriji Miami Vice koja je tada bila jedna od gledanijih. Potom su počele da se ređaju uloge u akcionim ostvarenjima, a uporedo s tim dogodila mu se i velika ljubav sa glumicom i koleginicom Demi Mur. Naime, njih dvoje su se upoznali 1987. godine, a kasnije su oboje tvrdili kako je to bila sudbinska veza.

- Upoznali smo se na snimanju filma Stakeout, kada mi je pomerila pamet. Imao sam devojaka i pre nje, ali nijedna joj nije bila ni do kolena. To su sve bile neke usputne veze bez strasti i hemije, a sa Demi je bilo neverovatno. Valjda smo i zbog toga danas ostali dobri prijatelji. Ona je bila prava žena za mene, njen pogled je umeo i da me nasmeje i da me rastuži. S njom se nikada nisam folirao, pred njom nikada nisam glumio i izuzetno sam je voleo – s osmehom kaže Brus koji sa slavnom glumicom ima tri ćerke, dvadesetdvogodišnju Rumer, tri godine mlađu Skot La Ru i šesnaestogodišnju Talihu Bel. Ipak, posle trinaest godina bračne sreće, početkom 2000. godine par se razveo, a njih dvoje su ostali veoma dobri prijatelji.

- Ne mogu da kažem zbog čega smo se razveli, ne želim ni da lažem, a ne želim ni da otkrivam delove svoje najdublje intime jer me to boli. Znam samo da sam razočarao sebe i kao suprug i kao otac, nisam se snašao u tim ulogama, a kada je naš razvod bio konačan, čak sam i zaplakao. Ne stidim se i ne mislim da sam manje muškarac zbog toga. Sećam se da je moj prijatelj Vil Smit došao kod mene kada se Demi iselila i da sam se napio kao stoka. Bio je to kraj jednog mirnog porodičnog života na koji sam nekako bio navikao. Mada, drago mi je što mi ćerke to nisu zamerile i što sam sa njima ostao u dobrim odnosima, iako one sada žive sa očuhom. Redovno se viđamo i volim ih najviše na svetu – opisuje umetnik.

I dok su se mediji bavili njegovim razvodom i time da li će se Demi i on pomiriti, Brus je preživeo najveću tragediju u životu. Baš nakon što se razveo od voljene supruge, njegov mlađi brat Robert umro je od raka pankreasa 2001. godine, što je bio udarac koji je veoma teško primio.

- Svi smo bili svesni da je Robertova bolest napredovala, ali nekako za gubitak člana porodice nikada niste spremni. Ne volim o tome da pričam jer mi je teško, ali moram zbog ljudi koji se susreću sa kancerom. To je bolest 21. veka i o njoj se jednostavno mora da se govori. Moj brat je umro veoma rano, u četrdeset drugoj godini. Pre toga je išao na hemoterapije i razna druga zračenja i bilo ga je strašno gledati, a kada je preminuo, čitav život mi je prošao pred očima. Setio sam kako je uvek tražio moju podršku i ljubav, a ja zbog prirode posla nisam mogao da uvek budem uz njega, zbog čega se i danas kajem. Njegova deca su ostala bez roditelja, a ja se trudim da im ništa ne fali. Ponekad mi se zasuze oči kada se setim svega toga, ali se trudim da se borim sa tugom. Negde podsvesno sam i ja počeo da se plašim bolesti. Redovno odlazim na kontrolu, a i molim se Bogu da budem zdrav. Iako stalno glumim opasne momke, uopšte nisam takav. Naprotiv, veoma sam nežan i plašljiv – kaže Brus.

Kada je njegova najveća ljubav i bivša supruga Demi otpočela vezu sa glumcem Eštonom Kučerom, to je značilo definitivni kraj i nemogućnost pomirenja sa Brusom. On je ubrzo otpočeo romansu sa glumicom i manekenkom Bruk Birns s kojom je ostao u vezi deset meseci.

- Sve moje žene su savršene na svoj način. Bruk je bila moja mračna strana i rak rana, a možda i najlepša žena sa kojom sam spavao, ali iz nekih razloga nije nam išlo. Mislim da je to zbog njene ljubomore jer nikako nije mogla da shvati da će Demi uvek i zauvek zauzimati posebno mesto u mom životu. A to je negde i normalno jer ipak je ona majka moje dece – tvrdi glumac.

Međutim, iako je posle razvoda tvrdio da se više nikada neće oženiti, prošle godine je posle samo nekoliko meseci zabavljanja ozvaničio svoju vezu sa manekenkom Emom Heming, a na svadbi koja se održala na Beverli Hilsu, bile su i njegove ćerke, bivša supruga i njen sadašnji muž.

- Ema je ostvarenje mog sna. Prelepa je, dobar je čovek i što mi je veoma važno, odlično se slaže sa mojom porodicom, ćerkama i bivšom ženom. U njoj sam pronašao mir, nadam se da se nikada nećemo rastati, a najsrećniji bih bio i kada bismo dobili dete. Imam samo pedeset pet godina i čini mi se da su to odlične godine da dobijem sina. Tada bih izgovorio onu čuvenu rečenicu: Sada mogu i da umrem - kaže Brus.

Pošto je vremenom postao jedan od najplaćenijih glumaca današnjice, ponovo pronašao svoju idealnu polovinu, postao veliki borac za ljudska prava i humanitarac u borbi protiv karcinoma, slavni glumac koji na svojoj polici jedino nema Oskara, konačno je dodirnuo zvezde i ostvario svoj američki san. Sve svoje uspehe posvetio je svojoj mami i pokojnom bratu, a s osmehom tvrdi da njegovo vreme tek dolazi.

- Mladi Kučer mi stalno govori Tata ajde u penziju i ja se uvek slatko nasmejem jer nekako imam osećaj kao da moje vreme tek dolazi. Sredio sam život, imam tri princeze za koje vredi živeti, volim sebe i potpuno sam spreman za nove pobede – kaže Vilis.

Izvor: Story

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)