Ne mogu jos uvek da nadjem di sam zaturio svescicu iz vojske sa svim podacima o ovoj sklameriji  .Valjda cu uspeti da je iskopam u sto skorije vreme.Inace, u mojoj tadasnjoj kasarni (sad vec rasformiranoj kasarni u Subotici) postojale su dve "baterije" sa ukupno 14 ovih "ekspres lonaca".A od tog broja samo dve 57ice su bile u voznom stanju al ni jedna nije mogla da se upotrebi za gadjanje, tako da na moju zalost nisam osetio moc ovog orudja.Zaglavljivali su se u cevima cak i skolski meci tako da o bojevim nije bilo ni pomisli.A inace PS za ovo orudje kaze da ako se bojevi metak zaglavi u cevi posada mora da pod hitno napusti vozilo i da posle isteka 30 minuta (i da metak u cevi nije jos ekspoldirao) vraca se nazad i pristupa izvvlacenju zaostalog metka iz cevi. Ja sam bio na polozaju desnog punioca i da bi stavili okvir tezak 20 kg u leziste morate da imate dobro razvijene misice ruku pa cak i nogu.Kad nekako i ubacite okvir u leziste onda na snagu stupaju dve rucice (motalice) sa kojima dovodite okvir u prostor za ispaljivanje i namotavate udarnu iglu.A naravno, kocnice na motalicama i nisu bas funkcionisale pa se desavalo i to da neko od posluzioca zamalo ostane bez ruke.Na svu srecu, desilo se to da je stradao samo jedan opasac i jedan rucni sat.A cela obuka nam se zasnivala na tome da izvezemo jednu od te dve pokretne 57ice (pod uslovom da upale) na livadu  i nisanimo u neko drvo ili pitaj Boga sta i vrtimo se u krug sa kupolom ko u luna parku.Kad sam napustao vojsku receno nam je da ce sve te 57ice (inace rec je o 2004. godini) otici "uskoro" u Smederevo na secenje i topljenje jer vojska planira da uzme Tunguske.Sta se zaista desilo sa tim 57icama i da li su stvarno zavrsile u peci nije mi poznato.