Breskve koje su vraćene iz Rusije koristiće se za preradu

 Tanjug  21.08.2018. 07:44

 
 Breskve 01_RAS_foto masanori josida FOTO: M. JOŠIDA / RAS SRBIJA
Ministarstvo poljoprivrede dostaviće, u naredna dva dana, ruskoj fitosanitarnoj inspekciji informacije o regionima potencijalno ugroženim gljivicom monilijom zbog koje je Rusija, nedavno, privremeno obustavila uvoz breskvi i nektarina iz Srbije, piše "Politika".

Rampa na izvoz ovog voća još je na snazi, rekao je za taj list ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je dodao da i pored ovih mera naši proizvođači nisu značajnije ugroženi.

- Oko 95 odsto ovog voća već je isporučeno na rusko i okolna tržišta. Obavezali smo se da ćemo popuniti upitnik o rejonizaciji kako bismo ubuduće sprečili problem sa izvozom breskvi, koji Srbiji donosi značajan prihod - rekao je Nedimović.

PROČITAJTE I...
ZABRANJEN IZVOZ BRESKVI U RUSIJU "Šteta neće biti velika, jer je sezona pri kraju"
Na pitanje šta će biti sa voćem koje je vraćeno sa granice sa Rusijom, on kaže da će ti kontingenti završiti u industriji.

Reč je o 47 kamiona voća zaraženog gljivicom, koja napada koštunjavo voće i ove godine se češće može javiti na plodovima zbog izrazito kišnog proelća.


- To već može da se koristi u preradi, ali nije prva klasa kakvu ruski uvoznici traže - rekao je ministar.

https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/breskve-koje-su-vracene-iz-rusije-koristice-se-za-preradu/j8k30sl

 

Dakle , Rusima ne valjaju ,jer su zarazene gljivicama ,  ali ce se valjati Srbima ...?
Bravo za Vucica i "napr`dnu Srbiju" ...!!!

Šta stoji iza ruske zabrane za kajsije i breskve iz Srbije?

27. septembar/rujan, 2018.
Mila Đurđević


 Jabuka zaražena gljivicom Monilinia fructicola



Zabrana na uvoz kajsija i breskvi iz Srbije u Rusiju nije ukinuta više od mesec dana nakon što je uvedena, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, što je suprotno očekivanjima ministra poljoprivrede u Vladi Srbije Branislava Nedimovića.

Podsećamo 15. avgusta 2018. Nedimović je u intervjuu za Radio-televiziju Srbije, nakon poteza nadležnih službi u Rusiji, izjavio:

"Ovo je jedna mera zdravstvene zaštite iz jednog prostog razloga, jer imali smo kišnu godinu. Očekujem da će zabrana trajati sedam do deset dana."

Nedimović je takođe napomenuo da je sporno voće bezbedno za upotrebu, ali da "Rusi zahtevaju robu najvišeg kvaliteta".

Privremenu zabranu uvela je ruska federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor Roseljhoznadzor, jer je u 27 pošiljaka bresaka i kajsija koje su od 13. jula do 9. avgusta ove godine stigle iz Srbije u Rusiju identifikovana gljivica Monilinia fructicola, koja izaziva truljenje voća. U saopštenju Roseljhoznadzora ističu da je reč o opasnom karantinskom oboljenju, kao i da se spore gljivice u uslovima umerene temperature i velike vlažnosti veoma brzo šire "tako da jedan zaraženi plod može dalje zaraziti svo drveće u okolini".

Ministar Nedimović je 5. septembra 2018. boravio u Moskvi gde se sastao sa direktorom Roseljhoznadzora Sergejem Dankvertom. U saopštenju ruske federalne fitosanitarne službe se navodi da je razmotreno i pitanje sporne gljivice u voću koje je Srbija izvezla u Rusiju, ali se ne navodi do kada će privremena zabrana trajati.

Međutim, informacije o poseti ministra Nedimovića Moskvi na sajtu Ministarstva poljoprivrede Srbije – nema. Ministarstvo je na upit RSE o konkretnim dogovorima sa tog sastanka dostavilo informaciju da će nadležne službe Republike Srbije "dodatno kontrolisati same zasade voća i izvoznike koji su predmet notifikacije ruskih organa kako bi se u još većoj meri predupredile pojave bolesti".

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) breskve i nektarine, na koje se zabrana odnosi, u prvoj polovini 2018. godine bile su po vrednosti izvoza 6. na listi svih prehrambenih proizvoda koje Srbija izvozi u Rusiju. Javnost u Srbiji ostala uskraćena za informacije o tome koliko je opasna Monilinia fructicola i šta stoji iza ove zabrane uvoza.

Koliko je opasna Monilinia fructicola?

Gljivica Monilinia fructicola dobro je poznata u krugu stručnjaka za bolesti bilja. Dr Nataša Dudak, vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalizovana za oblast fitopatologije, objašnjava da je reč o gljivici koja izaziva veliku ekonomsku štetu, jer izaziva truljenje plodova.

"Gljive iz roda Monilinia predstavljaju fitopatogene gljive, što znači da su to gljive koje su prouzrokovači oboljenja različitih biljaka. One se u principu svrstavaju u grupu ekonomski štetnih prouzrokovača propadanja plodova koštičavog i jabučastog voća svuda u svetu", kaže dr Dudak.

Bezbedna po čoveka, ali ne i po biljke, tako bi se moglo sumirati dejstvo ove gljivice. Prema rečima dr Dudak Monilinia fructicola je opasna jer napada sve delove biljke. Međutim, prema njenim rečima, ukoliko bi čovek pojeo plod zaražen gljivicom, ne bi imao nikakvih zdravstvenih smetnji.

Muke voćara iz BiH zbog ruske rampe

https://www.slobodnaevropa.org/a/kajsije-breskve-srbija-rusija/29208179.html
 


Ispravni sertifikati za zaraženo voće

Ono što je u ovom slučaju zabrinjavajuće za rusku stranu, kako navodi Roseljhoznadzor, jeste to što su pošiljke voća iz Srbije u kojima je nađena gljivica Monilinia fructicola imale urednu dokumentaciju nadležne službe u Srbiji – fitosanitarne sertifikate u kojima se potvrđuje bezbednost proizvoda.

Kako je to moguće, za RSE objašnjava osnivač i šef katedre za upravljanje bezbednošću i kvalitetom hrane na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu Radomir Radovanović:

"Moguće je zato što se uvek analize rade po uzorku. Dakle, moguće je da je taj uzorak na bazi koga je i sertifikat izdat bio dobar, da je bio korektan, a da je uzorak koji je bio na graničnom prelazu, na prostoru Ruske Federacije, bio neispravan".

Do toga dolazi, jer fitosanitarna inspekcija zemlje izvoznice i zemlje uvoznice uzimaju različite uzorke, a nemoguće je inspekcijskim nadzorom obuhvatiti celokupnu pošiljku, kaže Radovanović.

Da bi se izvoz nastavio, Radovanović pretpostavlja da će ruska strana tražiti "mnogo veća i snažnija, ubedljivija obrazloženja domaće fitosanitarne inspekcije da će proizvodi koji ubuduće budu išli ka Ruskoj Federaciji biti ispravni".


 


https://www.slobodnaevropa.org/a/kajsije-breskve-srbija-rusija/29226188.html
 


 
Prema njegovim rečima, upravo da bi se sprečili ovakvi incidenti, razvijene zemlje, poput zemalja Evropske unije (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD) poštuju "princip sledljivosti", koji omogućava praćenje svih faza u poljoprivrednoj proizvodnji – od uzgoja, preko branja plodova, sortiranja, pakovanja do izvoza. Samim tim, rizik za otkrivanje oboljenja na proizvodima predviđenim za izvoz na samoj granici – sveden je na minimum.

Privremene zabrane i "izvozna šansa"

Privremena zabrana koju je uvela Rusija na uvoz koštunjavog voća iz Srbije samo je jedna u nizu incidenata koji su uključivali privremene zabrane Rusije i povraćaj svežeg voća, povrća i mesa proizvedenog u Srbiji.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede Srbije, Rusija je zabranu na uvoz krušaka iz Srbije uvedenu u februaru 2018. ukinula u julu 2018. U periodu od 1. januara 2016. godine do kraja 2017. iz Rusije su ukupno vraćene 22 pošiljke svežeg voća i povrća, i to – 7 zbog nepotpune dokumentacije ili neodgovarajućeg kvaliteta, a 15 zbog sumnje na prisustvo štetnih organizama. U dokumentu Ministarstva poljoprivrede Srbije dostavljenom RSE u januaru 2018. stoji da je od 15 pošiljki koje su vraćene zbog prisustva štetnih organizama, fitosanitarna inspekcija Republike Srbije utvrdila da kod 10 vraćenih pošiljaka štetnih organizama – nema.


Povraćaj svežeg voća i povrća iz Rusije, bez obzira na razlog, kaže profesor Radovanović može da ugrozi izvoznu šansu Srbije na ovo tržište, jer se ovakvi incidenti mogu tolerisati, ali ne na duže staze. Sa druge strane, Srbija je intenzivirala napore za izvoz prehrambenih proizvoda u Rusiju, želeći da iskoristi činjenicu da je Rusija, zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine, pod sankcijama EU i SAD, te postoji veća potražnja za prehrambenim proizvodima koje su proizvedene van tih teritorija.

"Ovo je sada naša šansa i mi smo u tu šansu uskočili. Ali, to nije zavijeka. Mi sad ako se obrukamo, oni će možda i tolerisati neku našu grešku u koracima, sada dok je ova situacija kod njih i oko njih ovakva kakva jeste. Onoga trenutka kada se pojave ozbiljni prizvođači sa ozbiljnim kontrolama i sa ozbiljnim nivoom bezbednosti kvaliteta proizvoda, tog trenutka će neko da se pokloni pa će da kaže - braćo, Srbi, hvala vam lepo, ali evo javili se bolji. Mi možemo to da kupimo, mi možemo to da platimo”, objašnjava Radovanović.

Iz Rusije u Srbiju vraćeno 13,6 tona junetine
I dok je ruska privremena zabrana na koštunjavo voće iz Srbije i dalje na snazi, Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je 26. septembra 2018. da su na nedavno završenom Međunarodnom sajmu prehrane u Moskvi kompanije iz Srbije "dogovorile nove izvozne poslove vredne više od 10 miliona evra".

"Potpisana su i tri ugovora, a ovih dana biće realizovane prve isporuke robe iz Srbije na rusko tržište", navodi se u saopštenju PKS.

Na Međunarodnom sajmu prehrane u Moskvi održanom od 17. do 20. septembra 2018. svoju ponudu predstavilo je 13 kompanija iz Srbije, a PKS je istakla da su veliki ruski trgovinski lanci zainteresovani upravo za sveže i smrznuto voće i povrće i mesne prerađevine proizvedene iz Srbije.

https://www.slobodnaevropa.org/a/kajsije-breskve-srbija-rusija/29512712.html

Прокуваш, у теглу и ко ново.

Kvalitet voca u rusiji je ispod svake kritike...

To samo neko ko nije jeo voce nikad u zivotu moze da kaze da je to ukusno...

Mada ovi klinci sto su rodjeno posle 90te...

Oni i ne znaju da bolje postoji...

Brat Nedimović:

Поставили табле за кошеве па скинули чим је отишла Тамара Вучић!? (ВИДЕО)

 04-09-2019 15:52

Кошаркашке табле које су биле постављене у дворишту Основне школе "Дринка Павловић" у Куршумлији, уочи доласка Тамаре Вучић која је, како преносе медији, посетила школу и између осталог поклонила те табле, скинуте су након њеног одласка.


Тамара Вучић (Фото: Јутјуб)

Како пише портал prokupljenadlanu. rs, након посете супруге председника Србије, у понедељак, табле су "нестале", али су се у среду опет "појавиле".

Директор школе Радиша Никић признао је да су скинуте, али каже да је то "нормално јер су морале да се прилагоде".


"Табле су стигле у суботу и поставили смо их. Људи су у понедељак лепо дошли. Касније смо их склонили како би их прилагодили и додатно учврстили. Не знам шта је то чудно. Ми се бринемо о безбедности деце и за нас је поправка кошева свакодневна ствар", казао је за портал Никић.

https://www.youtube.com/watch?time_continue=4&v=bc8kJsfVKXQ



Он, међутим, није одговорио зашто су уопште постављане, ако нису прилагођене.

Опозициони одборници у Куршумлији сматрају да су те табле само послужиле за сликање, а да су тек када се на друштвеним мрежама проширила прича, накнадно, донети нови.

 

"I posle Tita - Ti tO"...!

Al` medjutim - i Jovanka ...!

ОВО ИМА САМО У СРБИЈИ!
Баки (77) желе да отму пола пензије због казне за паркинг!
 Ево како извршитељи дуг од 550 динара наплате 30.000!

 02-09-2019 21:37

Баки Гордани Јовићевић (77) из Пожеге јавни извршитељи због неплаћене казне за паркинг хоће да отму пола пензије!



Полиција асистира извршитељима (Фото: Јутјуб)

Наиме, овој старици је стигло решење о извршењу према коме уз главни дуг од 550 динара треба да плати укупне трошкове извршитеља од око 15.000 динара. Тако испада ће баки за мали дуг за казну узети скоро 30 пута више новца.
Гордана тврди да казну није ни затекла на аутомобилу и да јој није стигла ниједна опомена, а камоли тужба.

Нема ни опомене

“Живим на периферији, а аутомобил користим само да одем до града, да платим рачуне или подигнем лекове. Никакву казну за паркинг нисам затекла на колима. Такође, стара сам и увек сам код куће и нисам добила никакву опомену, а камоли тужбу све док није дошло ово од извршитеља. Била сам у шоку јер никада нисам никоме била дужна, нити закаснила да платим рачун”, каже кроз сузе ова видно потресена старица и додаје:

“Пише да поред казне за паркинг од 550 динара, треба да платим неке трошкове од 14.254 динара. Немам толики новац. Они кажу да ће да ми скину од пензије. Цео радни век сам провела као куварица и устајала у три ујутру да направим довољно хране за све раднике. За то сам добила пензију 30.000 динара, и то након свих повећања. Ако ми наплате цео овај износ, мени ће остати само пола пензије и са 15.000 динара стварно не знам како ћу преживети месец”.

Грађани: Ово је организована пљачка

По овој варошици прича се да је у питању спона између некога из ЈКП "Наш дом", нишког адвоката Милоша Стевановића и јавне извршитељке из Ужица Звездане Рајовић и да управо због тога дужници не добијају ниједну опомену све до решења о извршењу, када су доведени пред свршен чин.

И Горданин син Љубинко чуо је да има још на десетине истих примера у Пожеги.

“Људи су затечени казнама, а неки чак немају ни аутомобиле. Не знају ни за казну, нити им је икада достављена било каква опомена или тужба. Да све буде сумњивије, сваку ту тужбу писао је адвокат из Ниша, који је од Пожеге удаљен око 218 километара. То нема никакве логике и због тога цео град сумња да се ради о нечасним пословима”, објашњава Љубинко.

Породица очајна
Њен син Љубинко, који са својом породицом живи у истом дворишту, каже да не постоји никаква шанса да поштар није могао да достави опомену или тужбу јер је увек неко код куће. Он напомиње да је комплетан случај јако сумњив јер је велики број људи из Пожеге добио решења за извршење за казне за паркинг за које ни не знају, поготово што је сваку од тих тужби писао адвокат Милош Стевановић из Ниша.

“Мајка ми је дошла један дан сва усплахирена и рекла да јој је стигло да хитно мора да плати казну за паркинг. Узмем папир и видим да је то решење о извршењу. Када сам прочитао колико треба да плати, умало се нисам онесвестио. Отишао сам одмах у ЈКП "Наш дом" и питао их због чега нам ништа није стизало јер бих, наравно, платио мајци казну за паркинг. Она има тај стари "фијат", који вози јако ретко. Тамо су ми рекли да су покушали доставу и да нико није био код куће, што је немогуће. У истом дворишту, у две одвојене куће смо мајка, жена, деца и ја и увек је неко ту”,  каже Горданин син Љубинко.

ШТА СВЕ БАКА МОРА ДА ПЛАТИ

* Казна за паркинг - 550 динара


Трошкови извршења:
* Састављање предлога за извршење - 6.000 динара
* Накнада за припремање, вођење и архивирање предмета - 2.160 динара
* Накнада за успешно лично достављање извршном дужнику - 1.080 динара
* Накнада за достављање поштом странкама, учесницима у поступку и суду - 1.440 динара
* Накнада за састављање образложених решења и закључака - 864 динара
* Награда извршитељу - 2.160 динара (или 1.080 ако се комплетан дуг плати у року од осам дана, који је код Гордане прошао)
УКУПНО: 14.254 динара

Извршитељка: Нисам крива, пола пара иде адвокату
Поводом овог скандала успостављен је контакт са извршитељком Звезданом Рајовић, која се сложила да је накнада нереално висока у односу на дуг. Она је рекла да је то због тога што чак 6.000 динара иде адвокату који је састављао предлог за извршење.

“Нисмо ми криви што је ЈКП за овако мали дуг одмах ангажовао адвоката, а потом и покренуо извршење. Они су ти који су прво морали да се договоре са Горданом јер је износ дуга мали. Трошкови извршења су према постојећем закону. Када се закон промени, трошкови извршења биће знатно мањи”,  објаснила је Рајовићева и напоменула да не познаје и да никада није видела адвоката Милоша Стевановића из Ниша.

 

"Pola pije , pola Sarcu daje" .

 
samo ostro isto kao i sa savamalom,vrhom,kofercetom,malim,vesicem,bata keramicarom karicem,deltom,palmom,bracom.zlatiborom i slicnom bagrom
sa bagrom se nemere drugacije

mamu vam jebem lopovsku

 

ovo je tek pocetak