Peca Popović o Igoru Miroviću




Na srpskoj političkoj sceni još se nalaze sablasni simboli mračnih devedesetih. U vreme ratova, sankcija i inflacije, dok su normalni građani ubijani i pljačkani, oni su se obogatili. Kasnije su se transformisali u posleratne profitere, pa opet vladaju žrtvama svojih krvavih avantura. Njihovi najsramniji reprezenti sad su u najboljim godinama, puni snage, para, moći i pohlepe. Da Srbija ne izađe iz prošlosti koja traje, oni pripremaju sledeću generaciju bahatih parazita.

To vrlo plastično ilustruje primer Miloša Mirovića, sina Igora Mirovića, aktuelnog predsednika Vlade Vojvodine.





On ima kolače. I sve ostalo. Ima stan, auto, novac, skupa odela i iste takve drugare… Za razliku od nesrećnika koji nemaju za hleb, mladi Miloš uživa u kolačima širom sveta. Kao generalni sekretar ELSA (Evropska asocijacija studentata prava) za Novi Sadu, putuje gde hoće. Eno ga u Briselu, pozira pred sedištem Evropske unije. Provodi se u Portugalu, u Bodrumu uživa u nergilama, zimuje na Kopaoniku, letuje u Bečićima, u apartmanima „Mitende“, čiji suvlasnik je, kaže, njegov bogati tata.







Svega toga ne bi bilo da je Srbija pravna država i da postoji primenjiv zakon o poreklu imovine. Igor Mirović ne bi mogao da dokaže otkud mu vila sa bazenom, stanovi i ostala imovina. S druge strane, svaki pošten tužilac bez po muke dokazao bi njegovu odgovornost za učešće u brojnim korupcionaškim aferama. Kao radikalski direktor novosadskog Zavoda za izgradnju grada, Mirović je, u saradnji sa kumom i tadašnjom gradonačelnicom Majom Gojković značajno doprineo uništavanju ATP Vojvodina. Na njegovu nesreću, Evropska unija insistira na razrešavanju te privatizacije, jedinstvene po tome što je oštećen investitor. Pre ili kasnije investitor Ilija Dević dobiće sudsku satisfakciju vrednu oko sto miliona evra. Kad Novom Sadu stigne račun za krivična dela u kojima je učestvovao i Mirović, grad će bankrotirati. Neće biti para za bolnice, škole, obdaništa… Posle prikladne presude, kad tata Mirović ode na odsluženje kazne, princ Miloš moraće da se odreklne dekadentnih navika.

Kao ni iz afere oko ATP-a, Mirović ne može da se izvuče ni iz skandaloznog slučaja „Behaton“. Sredinom 2005. godine Mirović je posao uređenja gradskih trotoara dodelio JKP “Vojvodina-put“, iako nisu ispunjeni svi uslovi propisani tenderom. Na njegovo insistiranje odbijena je firma „NM Komerc“, koja je ponudila behaton ploče po ceni od 11 evra, a prihvaćena je saradnja sa „AIC Project Internationalom“, koji je austrijski behaton naplaćivao 42 evra i to preko hrvatske filijale „Semel rock stain and design“. Razlog za tu odluku zove se Darko Čović, kome je najznačajnija funkcija – kum Igora Mirovića. Po vučićevskom političko-poslovnom modelu, Čović se ugradio u posao vredan 600.000 evra, a zauzvrat je Mirovićeva porodica dobila dva stana. Prema podacima iz novosadskog sudskog registra, prvo je Igorov brat Predrag od Čovića „kupio“ stan (OV1-53130/04), a zatim su, dve nedelje kasnije, to uradili i roditelji Milo i Olga (OV1-56703/04).

Mirović je negirao da je stanove dobio na poklon, pa čak i kumstvo sa Čovićem. Negirao je i optužbe za zloupotrebu službenog položaja prilikom izvođenja radova na deonici magistralnog puta Novi Sad – Beograd kod Kaćke petlje. Tužilaštvo u Novom Sadu vodilo je istragu pod sumnjom da je ZIG prodavao zemljište, a da ga nije komunalno opremio, čime su oštećeni kupci.

Koliko je vešt finansijski mađioničar, pokazuje Mirovićeva imovinska karta. U njegovom vlasništvu nalazi se kućica od 290 kvadrata, sa četiri terase, s kojih se radikalsko-naprednjački prostire do Karlobaga, Virovitice, Cetinja i Prizrena. Ima i stančić od 54 kvadrata, a i još jedan, duplo veći. Uz to, poseduje i poslovni prostor od pedesetak kvadrata. Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio je i da ima ušteđevinu u banci.

Sve to stekao je bavljenjem politikom. U Srpsku radikalnu stranku ušao je sa statusom perspektivnog rodoljubivog pesnika. Posle dva soneta u slavu vojvode Šešelja dobio je prvi poslanički mandat. Od tada, 1994, ne silazi s državnih jasli. U ratnoj vladi SPS-JUL-SRS bio je zamenik ministra finansija. Čim je ratno profiterstvo izgubilo značaj, s Nikolićem i Vučićem formirao je Srpsku naprednu stranku. Iako je u periodu 2013-15. najviše legalno zarađivao (po šest osnova ukupno 482.000 dinara mesečno), vrhunac karijere ostvario je izborom na funkciju premijera Autonomne pokrajine Vojvodina.



Političkim i poslovnim prevarama Igor Mirović je svom nestašnom sinu Milošu obezbedio kolače. Bilo bi dobro kad bi mu objasnio kako je prošla bahata dama koju Miloš citira kad se sprda sa sirotinjom, koja već 25 godina tovi njegovog tatu. Da poznaje istoriju, mladi novosadski plejboj znao bi da pravda ponekad ume da bude brza i oštra kao giljotina.



https://predragpopovic.wordpress.com/2017/02/03/sin-igora-morovica-naslednik-proslosti-koja-traje/

Decaka izgleda od malena uce "kapitalistickim" manirima, tj da pisa po sirotinji, sto je realno u sadasnjem drustvenom ambijentu potpuno prihvatljivo, al ipak ne treba preterivati, tj prizivati. Zna se ko je pricao o kolacima i lebu, i kako se to zavrsilo