ajde bre imali smo jugoslaviju. eksperimenat nije uspeo.

You seem very tired 

Babić: Doneti novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije

Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić izjavila je večeras da je potrebno doneti novi Zakon o Agenciji za borbi protiv korupcije po Strategiji koju je parlament usvojio u julu 2013. godine, a koji bi trebalo da spreči gomilanje funkcija i da veća ovlašćenja Agenciji.



"Strategija, kao i Akcioni plan su počeli da se primenjuju, ali 50 odsto aktivnosti nije ispunjeno. Akcioni plan predviđa novi zakon koji bi sprečio gomilanje funckija", rekla je Babić za RTS.

Babić je dodala da je Agencija prošle godine podnela samo u Sektoru za kontrolu imovine 14 krivičnih prijava, od kojih su dve odbačene, dok su ostale ili u proceduri ili je podignut optužni predlog, kao i da je svaka prijava podneta uz konsultaciju sa Javnim tužilaštvom.

Govoreći o postupku koji je Agencija podnela protiv ministra odbrane Bratislava Gašića za utvrđivanje sukoba interesa, Babić je istakla da nije reč o hajci protiv ministra i da u tom postupku tek treba da se utvrdi da li sukoba interesa bilo.
"Sukob interesa nije korupcija sam po sebi, ali je predvorje korupcije", rekla je Babić.

Funkcioner Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović naveo je da se ove godine vodi orkestrirana kapmanja protiv ministra odbrane i da ne vidi u čemu je sukob interesa, ako je lokalna televizija (koja je u vlasništvu njegove supruge) dobila posao da izveštava o radu Gradske uprave.

"Nije u pitanju ugovor između Bratislava Gašića i njegove supruge već ugovor između grada Kruševca i jednog pravnog lica koje ima obavezu da izveštava o radu lokalne samouprave. Svi lokalni mediji u Kruševcu su dobili isti iznos iz budžeta i zaista ne vidim gde je tu sukob interesa", rekao je Martinović.

On je upitao i zašto Agencija tek sada vodi postupak protiv Gašića kada je postao ministar odbrane, a ne vodi postupak o utvrđivanju sukoba interesa kad su u pitanju DSi njen lider Bojan Pajtić koji je, kako tvrdi, istovremeno predsednik Pokrajinske vlade, predsednik Nadzornog odbora Razvojnog fonda Vojvodine i predsednik UO Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine.

Babić je, međutim, navela da je taj postupak tek pokrenut i da Agencija ne optužuje ministra, a da je postupak pokrenut sada jer je Agencija nedavno dobila podatke iz Izveštaja Saveta za borbu protiv koruopcije koja se bavila načinom finansiranja medija.

"Ne vodimo računa ko pripada kojoj političkoj partiji", rekla je Babić.
Direktor programa Društvo protiv korupcije, Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović ocenio je da je novi zakon potreban što pre, jer postojeći propisuje male kazne za funcionere za koje se utvrdi da su u sukobu interesa.

Preuzeto sa ...

И куће посланика Бабића чекају легализацију

Око двадесет хиљада нелегалних кућа у Краљеву и Врњачкој Бањи опет неће бити легализовано а ни срушено, па се опет чека на „чаробно“ законско решење

Кућа посланика Зорана Бабића у Врњачкој Бањи (Фото М. Дугалић)

Краљево – У скупштинској полемици недавно је оптужен шеф посланичке групе СНС-а Зоран Бабић да и он поседује нелегалну вилу у Врњачкој Бањи. У општинској управи, што је потврдио ипредседник врњачке општине Бобан Ђуровић, новинари су добили одговор да кућа није легализована, осим што је пре пет година поднет захтев за легализацију, али процес није спроведен до краја. Заправо, Бабић и нема вилу у Врњачкој Бањи већ његова мајка Станица поседује два објекта и она је затражила легализацију. Нису то виле, рекло би се реч је о кућама које нису нису ни раскошне, нити су скрајнуте и зидинама ограђене...

Иначе, ти објекти спадају међу 4.100 који у овој бањи нису легални а за које су поднети захтеви да се тај статус промени. Тако, у Општинском одељењу за урбанизам дознајемо да од оних за које су захтеви поднети тек је за десетак одсто тај процес докраја спроведен. Иако су пет, шест пута закони мењани и допуњавани, нису успели многобројни покушаји разних власти да мотивишу власнике „дивљих“ објеката на легализацију....

– Посебно је то застало од када су пре две године судски оспорене привилегије за дивље градитеље, па је сада неопходно издвојити за геодетско снимање, израду пројекта, копију плана, таксу за комуналне прикључке...Знате, у Врњачкој Бањи, сходно привилегији да се овде живи, то кошта. У неким зонама укупан износ достиже и до 15.000 евра за кућу од стотинак квадрата. Дакле, премного па су многи остали само на поднетим захтевима. Ми нећемо слати закључке да им захтеви нису прихваћени, а нећемо ни рушити јер немамо ни новца за то, а где бисмо са шутом од толиких кућа – објашњава нам, помало у шали, Славиша Пауновић, начелник Општинске управе у Врњачкој Бањи.

На подручју Краљева, ако би се неким чудом рушило, шута би било још и више. Јер, за десетак протеклих година поднето је око 18.000 захтева, а легализовано је свега 2.500 објеката. Иако је, према постојећем закону, рок за решавање тих захтева био крај априла, ни њима се неће слати решења о одбијању већ се чека нови закон. Но, овде није највећи проблем био цена, јер свеукупно, у најужем делу града, за кућу од око стотину квадрата ти трошкови не прелазе хиљаду евра. Али, власници нису ни за тај трошак мотивисани, једноставно не трпе никакве санкције а сматрају да немају ни неке користи.

– Можда би ваљало да нови законски прописи буду усмерени ка евидентирању тих објеката и већем опорезивању у односу на легално изграђене куће и станове. Рецимо, ако та разлика у плаћању пореза на имовину, у неком дужем периоду, буде већа него трошак за легализацију приморали бисмо бројне власнике на улазак у тај процес. Овако, сигурно, за десетак хиљада објеката на подручју Краљева се ни порез не плаћа а просек је кућа од стотину квадрата. То је по свакој кући три, четири хиљаде динара годишње па, видите, за колико је буџет ускраћен... – каже Звонко Ковачевић, начелник Одељења за урбанизам у Краљеву.

-------------------------------------------------------------

Ни кућеграђене после земљотреса нису легализоване

Држава је саградила 465 монтажних кућа, као помоћ породицама чији су домови најтеже страдали услед земљотреса, који је погодио краљевачко подручје 2010. године. Међутим, ни до данашњег дана ти објекти нису легализовани. У овдашњем одељењу за урбанизам дознајемо да је то требало да се обави на основу уговора о заједничкој градњи између власника плаца и града Краљева, али Градско веће тај поступак још није потврдило а не зна се ни када ће, па је и та државна градња – „дивља“.
Мирољуб Дугалић
објављено: 04.06.2015.
IZVOR

Ovo su najveći poreski dužnici Srbije
Beta | 16. 06. 2015. - 13:11h | Komentara: 0

Poreska uprava Srbije objavila je spisak najvećih poreskih dužnika na kojem su 422 aktivna preduzeća.

Na spisku je 760 firmi koje su u stečaju i likvidaciji, 227 koje su u restrukturiranju, 423 koje su brisane iz registra, a 157 je onih kojima je oduzet poreski identifikacioni broj (PB).
 
Najveći poreski dužnik među aktivnim preduzećima na kraju marta 2015. godine bilo je kragujevačko preduzeće Zastava oružje čiji je dug 7,7 milijardi dinara.

Sledi Krušik Valjevo (2,59 milijardi), zatim Monus iz Beograda (2,17 milijardi) koji je podneo zahtev za reprogram duga, PPT Namenska iz Trstenika (2,14 milijarde), Kompanija Borba (1,86 milijardi).

 
Među najvećim dužnicima su i Lola livnica iz Beograda (941,6 milona dinara), Mera invest (910,5 miliona), Sloboda iz Čačka (863,4 miliona).

Veliki poreski dužanici su i Farmakom, Agroživ, Mitrosrem, Vujić Valjevo, Zekstra grupa, Kompanija Novosti, Komgrap, RTS, Fudbalski klub "Partizan", Verano motors, Beohemija.

 

Na spisku poreskih dužnika je 706 preduzetnika, a najveći dug ima Milan Vasiljković, vlasnik "Zelene jabuke" iz Smederevske Palanke, čiji je dug 117,6 milion dinara.

Poreska uprava nema mogućnost da prinudno naplati dug od preduzeća koja su u stečaju ili restrukturiranju. Među preduzećima koja su u stečaju najveći dužnik je Beobanka čiji je dug 30,9 milijardi i Investbanka sa dugom od 23,2 milijarde dinara.

Izvor

___________________________________________________________
Ja dobio opomenu za telefon jer sam pogrešno platio manje nekih deset dinara. MTS mi poslao sms poruku da izmirim svoje obaveze, pod pretnjom isključenja.

Још мало "борбе против корупције":

Кaбинeт прeмиjeрa Aлeксaндрa Вучићa припрeмa измeнe Зaкoнa o пoљoприврeднoм зeмљишту дa би oмoгућиo дa сe вeликим, стрaним фирмaмa пoд пoвлaшћeним услoвимa прeдa плoднa држaвнa зeмљa, дирeктнoм пoгoдбoм сa Влaдoм Рeпубликe Србиje.

Измeнe зaкoнa нe припрeмa министaрствo пoљoприврeдe, вeћ нa њимa рaди Вучићeв шeф кaбинeтa Ивицa Кojић, бивши шeф кaбинeтa Mлaђaнa Динкићa. Увoди сe пojaм првeнствa зaкупa пoљoприврeднoг зeмљиштa зa фирмe нa 30 гoдинa, пo oдлуци влaдe у дирeктнoj пoгoдби. Aкo oвe измeнe зaкoнa прoђу, бићe oмoгућeнo издaвaњe дo 30% држaвнe зeмљe у свaкoj oпштини у Србиjи.

Свe oвo сe нaмeштa зa дoлaзaк вeликe нeмaчкe мeснe индустриje „Teнис“, кoja би трeбaлo дa дoбиje вeликe пoвршинe држaвнoг зeмљиштa, гoвoри сe o прeкo 15.000 хeктaрa, зa пoтрeбe свojих будућих фaрми у Вojвoдини. Нaшим грaђaнимa ћe oстaти jeфтинa рaднa мeстa.

Зaштo су Вучићу вaжниjи стрaни инвeститoри и крупaн кaпитaл oд дoмaћих пaoрa? И дoмaћи пaoри знajу дa пoдигну фaрмe и тoвe свињe, нaрoчитo пoд тaкo пoвoљним услoвимa кoje прeмиjeр припрeмa зa стрaнцe. Искуствo нaс учи, дa из свих oвaквих тajних дилoвa и дирeктних пoгoдби стojи кoрупциja.

Овaквим измeнaмa зaкoнa се нaстaвљa сa рaзвиjaњeм мoдeлa кoрупциje кojимa сe хрaни пaртoкрaтскa влaст нaпрeдњaкa, пoдjeднaкo кao штo je тo рaдилa пaртoкрaтиja дeмoкрaтa. Нaстaвљa сe вeликa пљaчкa држaвнe имoвинe и уништaвaњe дoмaћих пoљoприврeдникa и пoљoприврeдних гaздинстaвa кojи би, уз истe пoдстицaje кojи сe дajу стрaнцимa, пoстaли стуб eкoнoмскoг рaзвoja.

Koji su rezultati borbe protiv korupcije za ovu godinu, koliko je direktora, sekretara, ministara i stečajnih upravnika pohapšeno do sada? 

Novi pokušaj pljačke Vršačkih vinograda

Kоntrаdiktоrnе izјаvе prеdsеdnikа оpštinе Vršаc Čеdоmirа Živkоvićа i Аgеnciје zа privаtizаciјu о plаnоvimа zа prоdајu Vršаčkih vinоgrаdа ukаzuјu dа је u tоku nоvi pоkušај plјаčkе i uništаvаnjа kоmpаniје kоја imа strаtеški znаčај zа оpštinu i mоžе pоstаti оslоnаc rаzvоја cеlоg rеgiоnа.

Srbija još mnogo da uradi na suzbijanju korupcije

Srbija je prešla dug put u stvaranju regulatornog i institucionalnog okvira za bitku protiv korupcije, ali još mnogo treba da se učini kako bi sistem radio.
Izvor: Beta četvrtak, 2.07.2015. | 00:39


Ovo se navodi u izveštaju tela Saveta Evrope - Grupa zemalja protiv korupcije (GRECO).

Takođe se navodi i da se smanji razlika između zakona i onog što se čini u praksi.

"Za građane Srbije je korupcija najveći problem posle nezaposlenosti i siromaštva", navodi GRECO, pozivajući se na analize Programa za razvoj UN i organizacije Transparensi internešnel koja predočava da se u Srbiji veruje da je "pravosuđe najviše korumpirana institucija".

Čak 82 odsto anketiranih srpskih građana smatra da najveća korupcija postoji u pravosuđu, 69 odsto njih da je to parlament, pa otud 63 odsto ispitanih kaže da ne veruje pravosuđu, a 58 odsto parlamentu.

GRECO dodaje da su srpske vlasti, kad je reč o korupciji i sukobu interesa, stavile do znanja da u parlamentu samo predsednik može da dobija poklone, kao deo pažnje i protokola vezanih za taj položaj, a da s tim u vezi nije bilo kršenja zakona.

"Vlasti navode da poslednjih godina nisu primećeni pokloni sudijama i tužiocima i oko toga nije bilo nikakvih postupaka", dodaje se u izveštaju.

I podvlači da je od demokratskih promena 2000. pokrenuta reforma za uspostavljanje potpuno novog pravosuđa, ali je "najnovija reforma 2009. zakazala u postizanju cilja da se izmeni stara struktura sudova i preraspodele zaostali predmeti između pretrpanih sudova u gradovima i malo zaposlenih sudova u ruralnim sredinama".

S tim u vezi se spominju i "činjenički nezakonita smenjivanja znatnog broja sudija i tužilaca, koji su posle žalbi Ustavnom sudu vraćeni na dužnosti".

"To je dovelo do manjka poverenja profesionalaca i šire javnosti u nezavisnost pravosuđa i tužilaštava, kao i njihovih samoregulatornih tela - Visokog saveta za sudstvo i Državnog veća za tužioce", takođe se ukazuje u analizi.

Takođe se navodi da "ove grane vlasti bivaju izložene neprimerenom spoljnom uplivu i pritiscima političara i medija".

GRECO kaže da je "drugi razlog zabrinutosti kad je reč o ravnoteži državnih vlasti, to što slabo deluje nacionalni parlament koji ne vrši aktivnu i punu kontrolu funkcija, već mahom radi na inicijative vlade, koje se u velikoj meri sprovode po hitnom postupku".

GRECO u izveštaju daje i više preporuka, pored ostalog i to da se "preduzmu mere za pospešenje transparentnosti parlamentarnih postupaka, da se ojača nezavisnost i uloga Visokog saveta za sudstvo i Državnog veća za tužioce".

Takođe da se dopune postupci za postavljanje i unapređivanje sudija, predsednika sudova i tužilaca, "a posebno da se nacionalni parlament isključi iz tih postupaka i zajamči postavljanje na položaje u skladu sa zaslugama".

Kraj izvora dva putića