Свакодневно стрепимо над сигурношћу наше деце и постављамо себи безброј „црних“ питања али истог тренутка их одагнамо из мисли...то се дешава негде друго, другима. Не треба гурати главу у песак.
На жалост, педофилија је наша стварност и проблеми неће нестати јер их игноришемо. Када год прочитамо шокантне извештаје из црне хронике о злочинима над децом, наш страх вртоглаво расте. Поготово када постанемо свесни да су откривени злочини само врх леденог брега и да се за највећи део оваквих злочина над децом никада не сазна, а иживљавање над несретном децом траје дуго, предуго. 
   Уз сву нашу добру вољу, нико од нас се не може у потпуности посветити својој примарној делатности-родитељству и у сваком моменту знати са киме дете контактира док се игра, у продавници, на интернету, са којим и каквим се све људима среће када ми нисмо у њиховој близини. Тешко се одбранити од мисли да управо сада, док се дете безбрижно возика бициклом, неки предатор вреба. Немогуће је дете штитити 24 сата дневно. Иако готово сваки родитељ има такву потребу, то је неизводљиво. Већина деце је наивна и невина и лако се може искористити. Дете морамо научити како да се само заштити од свакодневних, надирућих опасности, да брине о себи када родитељи нису ту.
  Кључ успеха је у искреном и отвореном односу са дететом. Са њим треба разговарати о свакодневним ситницама, о свему што је радило, са ким је проводило време, кога је срело и то све кроз необавезан разговор, Оно што је најважније дете мора да зна која су његова права и мора да захтева од одраслих да та права поштују, а поготово његово право да се осећа сигурним.
  Дете морате научити да је његово тело само његово и да нико нема права да га додирује на начин на који њега/њу плаши или збуњује, и то ни под каквим изговором, да има право свакоме рећи „не“ и да такве ситуације мора предочити родитељима.       
Досадно звучи, понекад смо и сами себи досадни, али реченице као што су:  „Никада немој отићи негде са неким кога не познајеш! Не примај слаткише од непознатих особа, без обзира што могу бити пријатни и драге! Ако те одрасла особа жели додиривати на начин који те узнемирава, мораш јасно рећи „Не“!  Никад се не удаљавај сам/а од куће или школе, а да нико не зна где си!“
 могу детету спасити сретно детињство, а можда и живот.

Педофиле привлаче деца у пред пубертетском добу и они чине све да своје фантазије остваре. Занимјиво је да је етиологија ове парафилије у стври непозната. Педофили се налазе у свим сферама живота и немају заједничку социо-економску позадину. Супротно створеној медијској слици, већина њих није била злостављана у детињству, а постоји и статистика (рађена на основу исказа педофила ухапшених од стане ФБИ) да већину педофила ипак привлаче и одрасли припадници супротног пола).

Мали број педофила спада у „ексклузивну групу“ коју привлаче само деца. 9/10 свих педофила су мушкарци. Привлаче их женска деца у пред пубертетском добу и мушка у тинејџерском добу, а веома ретко их привлаче деца оба пола.

Нека истраживања су показала да чак 1/5 становништва има педофилске фантазије. Буран развој дечије порнографије и дечије проституције потврђује ту чињеницу.
Педофили одрастају као сасвим нормални људи и обично су и сами веома изненађени и дубоко шокирани својим болесним и забрањеним фантазијама о деци.
Процес преласка од социјално прихваћене сексуалности до (највише осуђиване, и кривично и морално) педофилије је још увек великим делом  тајна.
Педофили изгледа имају нарцистичке и антисоцијалне (психопатске ) црте личности. Немају емпатију за своје жртве и не гризе их савест због онога што чине.

У константној су фази порицања, они рационализују своју трансгресију и често тврде да то што раде раде за добро детета, да га образују или да га уче како да доживе задовољство. У суштини, он криви друге за све, за своју несрећу, грешке и мане. Они често оптужују своје жртве да су се понашале промискуитетно и да су им се набацивале, провоцирале, облачиле провокативно, заводиле их итд.

Стручњаци педофилију објашњавају поремећајем у  односима са другима, тачније они сматрају да такви људи никада нису успоставили нормалне међуљудске односе. У једном тренутку живота они схвате да могу да остваре сексуалне односе са малолетницима и због тог сазнања доживе осећај испуњења који не могу остварити на било који начин.  Педофили углавном поседују велике количини дечије порнографије којом хране свој унутрашњи свет. Снимају децу са тв спотова и реклама, а ту колекцију сматрају својим највећим благом.
Педофили се деле на три групе: затворени, изоловани и делитељ

- затворени сакупљач скрива своју склоност далеко од очију других и најчешће не узнемираа децу. Он вредно скупља своју колекцију, али та склоност остаје само у њему.
- изоловани сакупљач узнемирава децу и показује свој „материјал“ жртвама
-делитељ воли дружење са другим педофилима и као најекстровертнији модел педофила узнемирава

Такође се разликују и три групе педофила: први су они чији је интерес ограничен на децу, затим сексуални злостављачи, а то су обично одрасли мушкарци које интересују одрасле жене и деца и починитељи инцеста.

Dovoljno Liv za vrlo tešku dijagnozu. za 1/5 stanovništva