Vrste pristupa internetu :: Internet ~ Novosti ~ Provideri

Da li ste sigurni da znate koja vrsta Internet pristupa odgovara vašim potrebama i mogućnostima?

Tokom poslednje tri-četiri godine dosta toga se promenilo kada je reč o načinu konektovanja na Internet, ali i dalje debelo zaostajemo za razvijenim zemljama koje su, na primer, ADSL imale kada smo se mi još mučili s modemima kao jedinom opcijom za pristup čarima Interneta. Ljudi obično uzimaju brze Internet konekcije da bi „skidali” razne fajlove s Interneta tako da je za sada flet režim najpopularniji (koristi ga otprilike 80% ljudi koji se ozbiljnije bave kompjuterima). Flet režim se plaća mesečno i nema ograničavanja protoka podataka. Za one koji ne provode puno vremena na Internetu pogodne su konekcije koje ograničavaju protok podataka, a ujedno su i jeftinije od flet režima. Ako ste u dilemi oko toga koja Internet konekcija vam najviše odgovara, pogledajte sledeće podatke.

1) Internet preko modema
Modemska konekcija se kod nas najčešće koristi zbog lakoće nameštanja i jeftinih pretplata. Međutim, ona je najsporija, to jest može da prenese najmanje podataka. Brzina modema je do 56 kilobita u sekundi, a pošto jedan bajt ima osam bitova, to znači da brzina može da dostigne sedam kilobajta u sekundi. No, to je malo verovatno pošto su nam centrale veoma loše, te brzina modema uglavnom dostiže pet kilobajta u sekundi. Postoje razni alati za ubrzavanje modemske konekcije promenom registryja, ali većina njih ne može da poveća brzinu više od 10%. Ozbiljan rizik predstavljaju takozvani „dialeri”, neka vrsta virusa koji, kada dospeju na vaš kompjuter, pokušavaju da pozovu neki strani broj i da na vezi ostanu neko vreme. Dosta provajdera nudi pristup Internetu preko 041 brojeva: da biste išli na Internet preko njih, ne treba vam nikakav nalog, već se vreme provedeno na Internetu naplaćuje preko vašeg telefonskog računa. Konektovanje preko 041 broja je četiri do osam puta skuplje od vremena provedenog na Internetu preko naloga napravljenog kod nekog od provajdera. Nedavno su se pojavili i SMIN brojevi koji počinju sa 042, a vreme provedeno na Internetu s nalogom kod nekog provajdera tarifira se kao lokalni poziv. Brzina veze preko SMIN brojeva je malo manja nego obično ukoliko imate staru centralu, ali na novim centralama radi savršeno.

2) ISDN
ISDN je poznat veoma dugo. Pre nego što su se pojavile konekcije novije generacije, ISDN je predstavljao jedino rešenje pored obične 56k konekcije. Da biste koristili ISDN, potrebno je da vam je centrala digitalna, da imate ISDN adapter i da dobijete ISDN liniju od Telekoma. Linija koju ste dobili u stvari je nov broj koji pored Interneta možete koristiti i za normalan razgovor. Maksimalna brzina koju možete postići je 64 kbps, ali, ako ne želite da koristite drugu ISDN liniju za razgovor, možete iskoristiti obe ISDN linije za Internet što bi rezultovalo protokom podataka do 128 kbps (ako koristite obe linije za Internet, vreme koje ste uplatili kod provajdera će vam ići duplo brže). IP koji dobijate konektovanjem preko ISDN-a je uvek javan. ISDN Internet usluge nudi dosta provajdera tako da ih možete uporediti i izabrati najjeftinijeg i najboljeg. Danas ISDN polako izlazi iz mode pošto su se pojavile nove, brže i povoljnije konekcije.

3) Kablovski Internet
Kablovski Internet je vrlo popularan kod nas. Veza se ostvaruje preko kablova za kablovsku televiziju i u ponudi je obično od 64 kbps do 1 mbps, a možete uzeti i više, zavisno od provajdera. Običnim korisnicima najčešće se dodeljuje IP adresa iz privatnog opsega koja je u formatu 10.*.*.*, a pri tom svi korisnici s adresom iz privatnog opsega gledano iz „spoljnog” sveta imaju isti IP. Ako imate ovaj tip IP adrese, teško ćete moći da uživate u P2P programima kao što su WinMX, e-Donkey, Kazaa i ostali zato što je P2P serveru potrebna javna adresa kako bi „znao” kome da pošalje zatražene fajlove. P2P program koji se pokazao dobro je DC++: samo ga treba staviti na passive mode i radiće lepo. Igranje raznih igrica preko Interneta takođe je veoma popularno, ali ako imate privatnu IP adresu, nećete moći da pravite servere za igre zato što ostali igrači neće moći da vam pristupe preko vaše privatne adrese. Probajte da koristite program SocksCap koji može da promeni vašu IP adresu pomoću Socksa (Socks je sličan proxy serveru). Naravno, ako ste voljni da platite, možete zatražiti javnu adresu od svog provajdera i tako se rešiti problema koji su navedeni. Cena uvođenja kablovskog Interneta nije visoka. Neki provajderi nude besplatno uvođenje ako od njih kupite kablovski modem, a drugi daju kablovski modem na korišćenje uz plaćanje uvođenja. Instalacija priključka za Internet je jednostavna: preseče se glavni koaksijalni kabl i razdvoji se na dva dela – jedan je za Internet, a drugi za televiziju. Kada se sve priključi na modem, spajanje s kompjuterom se može izvršiti preko USB ili UTP (mrežnog) kabla. Proizvođači modema preporučuju priključivanje preko USB kabla, ali, po ličnom iskustvu, konekcija preko UTP kabla je bolja (UTP kabl povezuje mrežnu karticu s modemom).

4) ADSL
ADSL je nedavno uveden kod nas pa se javljaju neki početnički problemi. Takođe, nekim ljudima koji su jedva čekali ADSL problem predstavlja nemogućnost centrale da radi sa ADSL uređajima.Sigurno je da će ADSL u sledećih nekoliko meseci predstavljati veliki hit i da će privući dosta ljudi koji su odlučili da pojačaju svoju konekciju.

5) Wireless
Ako se odlučite za wireless, napravili ste dobar izbor jer je on veoma pouzdan i lako se namešta. Da biste se priključili na wireless kod nekog provajdera, morate imati antenu, kabl i karticu za bežično povezivanje. Antenu možete i sami napraviti, a ako želite da je kupite, cena je oko 40 evra (15 db pojačanja). Kabl od tri metra do vaše kartice košta oko 10 evra, a kartica od 100 mW snage oko 20 evra. Kada spremite sve to, pozovite nekog provajdera i pitajte koji vam je AP (Access Point, pristupna tačka) najbliži. Što se tiče IP adrese, kod wirelessa su male šanse da dobijete privatnu adresu zato što se većini korisnika dodeljuje javna IP adresa, mada to zavisi od provajdera. Mana wirelessa je to što vaša antena mora da ima direktnu vidljivost sa AP-om da ne bi došlo do gubitka paketa podataka. Ako nemate direktnu vidljivost, gubitak paketa do 20% i nije tako strašan. Ako želite detaljnu pomoć vezanu za wireless Internet, možete je potražiti na sajtu www.bgwireless.net na kojem postoje sve informacije o wirelessu u Beogradu. Wireless je postao veoma popularan i zbog toga je većina AP-ova već popunjena, te možete imati problema s nalaženjem slobodnog AP-a. Brzina koju možete uzeti je od 128 kbps pa sve do 1 mbps. Ako vam treba više od toga, provajder će vam sigurno izaći u susret.

6) Satelitski Internet
Da biste uveli satelitski Internet, potrebna vam je, naravno, satelitska antena (od 50 do 100 evra, zavisno od veličine i kvaliteta prijema), satelitska kartica (oko 70 evra), kablovi za povezivanje kompjutera i satelitske antene i modem (dial-up, kablovski, GPRS ili ISDN). Ako imate samo dial-up modem, telefon će vam stalno biti zauzet kada ste na Internetu jer modem šalje satelitu zahtev za podacima koje skidate na svoj kompjuter. IP adresa koju dobijate je javna, što je velika prednost. Kod nas postoji dosta firmi koje vam mogu obezbediti satelitski Internet, ali sve one koriste linkove nekoliko stranih kompanija. Ako odlučite da uzmete satelitski Internet, dobićete i satelitsku televiziju koju možete gledati preko kompjutera ili preko TV prijemnika. Za satelitski Internet ne postoji flet režim, to jest protok se ograničava, i to je najveća mana ovog načina pristupa Internetu. Ako biste hteli da se pretplatite na godinu dana, uz 5 GB protoka mesečno, cena bi bila oko 100 evra (zavisi od provajdera), a ako vam 5 GB mesečno nije dovoljno, možete dodati još, naravno uz doplatu. Maksimalna brzina koju možete imati preko satelitskog Interneta je 2 Mbit/s u sekundi.

Ovo je šest najčešće korišćenih načina konektovanja na Internet. Dobro procenite svaki od njih pre nego što odaberete svog favorita

pomoc u izradi texta nadjena na sajtu Sveta kompjutera