Kamate na gotovinske kredite i dalje visoke, najviše se zaračunava na minus. Gotovo četiri milijarde dinara težak je nedozvoljeni minus korisnika tekućih računa u Srbiji.



GOTOVO četiri milijarde dinara težak je nedozvoljeni minus korisnika tekućih računa u Srbiji. Ovo trošenje "ispod crte" korisnike računa koštaće i više od 50 odsto, koliko najčešće iznosi kamatna stopa na ulazak "u crveno".

Međutim, to ne znači da redovne platiše prolaze mnogo jeftinije: prosečna kamatna stopa na dozvoljeni minus na nivou celog sektora iznosi 33,5 odsto. U pitanju je ubedljivo najskuplja keš pozajmica koja postoji u bankama, a klijenti je najčešće koriste, jer za nju banka ne traži proveru kreditne sposobnosti. Inače, da bi dobio kreditnu karticu, ili klasičan keš kredit, za koje su kamatne stope niže, klijent prvo mora da pokaže da je kreditno sposoban.

Na dug po kreditnim karticama prosečna kamatna stopa je 21 odsto. Preko njih građanima je odobreno duplo više kredita nego preko dozvoljenog minusa: čak 80 milijardi dinara. Ovde je veća i nedisciplina u namirivanju duga: značajnije se kasni sa otplatom čak 4,3 milijarde dinara.

I pored svega, pojedini se ipak radije odlučuju za klasičan gotovinski kredit.

- Uzela sam keš kredit za refinansiranje kojim sam ugasila dozvoljeni minus i sve kreditne kartice - kaže Beograđanka N. M. - Sa karticama sam se samo vrtela u začaranom krugu: platim dospelu ratu za taj mesec i odmah potrošim sav slobodan iznos. Dug mi se, tako, već nekoliko godina uopšte ne smanjuje, a silne pare dajem za kamatu. Slično je i sa dozvoljenim minusom. Sad mi banka skida ratu za kredit i ne razmišljam.

Ipak, ni ovi gotovinski krediti nisu ništa povoljniji. Kamata na dinarske zajmove veća je od 20 odsto (23,4 odsto u proseku), dok su oni vezani za evro daleko povoljniji - sa kamatom, u proseku, oko sedam odsto. Međutim, kod kredita čija se otplata vezuje za evro, obavezan je depozit od 30 odsto od iznosa zajma. Takođe, mnoge banke uslovljavaju odobaravanje kredita osiguranjem života, pa je i ovo značajan trošak koji treba platiti.


SKUPLjI DINAR

PODIZANjE referentne kamatne stope NBS još više je poskupelo dinarske kredite. Tako sada šestomesečna dinarska stopa belibor, koja je bankarima osnova za računanje kamate za zajmove u domaćoj valuti, iznosi 12,46 odsto. Kada se na to doda najmanje još osam odsto, koliko banke minimum zaračunavaju za dinarski kredit, dobija se više od 20 odsto godišnje kamatne stope za dinarske kredite.

Izvor: Novosti

jeste ali je sad dinar 113 umesto 120.
jebiga ne mos svima udovoljiti. pogotovo ne enormnoj masi javnog sektora koja se odma buni kako im plata vise nije u proseku 500eur vec 450eur. mislim, ko ce to njima da nadoknadi?
tako da je bolje da su skupi krediti jer ko jebe privatnika. sta, kao on treba da pravi novostvorenu vrednost i uplacuje doprinose drzavi. djoku ce on da stvori pa jos da bude novo.
bolje da je dinar jak pa da mozemo besomucno da uvozimo robu i krkamo javni dug dok se moze. a posle...koga briga za posle. zar ne znate da je vreme iluzija? POSLE NE POSTOJI! A ni pre. Postoji samo vecna sadasnjost...