Vratio se Šime
A. Muslibegović, 28. jul 2007

NIKO ne može ni ugrubo da proceni koliko će biti potrebno kompaniji “Jafa” i slatkišu “mančmelou” da se vrate na slovenačko i hrvatsko tržište posle afere vezane za - nigde otkrivenu - salmonelu.
Samo proizvođači i distributeri iz Srbije znaju koliko truda iziskuje “ulazak” u bilo koju maloprodaju u Hrvatskoj. Samo najuporniji, a čini se i “najjugonostalgičniji” proizvodi, izdrže pritiske i nađu se na rafovima velikih trgovaca. Vodeći ljudi većine srpskih kompanija koje plasiraju proizvode na hrvatsko tržište ili tek imaju nameru, ne žele da hvale. Ne kriju da ima teškoća, ali javno niko neće uputiti kritiku.



IAKO često Internetom kruže priče o popularnosti “plazme”, “smokija”, “bananice”, ali i drugih, uglavnom prehrambenih sitnica, nema ih u velikim količinama u zagrebačkim hipermarketima. S druge strane, bajadere, “kiki” bombone i “Podravkine” supe, pune police naših trgovina. Zato, nijedna procena proizvođača o teškom probijanju na komšijska tržišta nije bezrazložna, a često ne pomaže ni niža cena. I u nedavnoj anketi među hrvatskim potrošačima čak 74 odsto se izjasnilo da pre kupuje domaće, nego strane proizvode. A, i hrvatska gospodarska komora odavno je u intenzivnoj kampanji “Kupujmo hrvatsko”. Artikli iz naše zemlje imaju i dodatnu prepreku u stranim trgovačkim lancima u Hrvatskoj. Jer, nije lako hvatati korak sa svetom i izdržati oštru konkurenciju sa proizvodima iz Evrope. Poražavajući je i podatak da u Srbiji postoji čak 170 predstavništava ili firmi ćerki iz Hrvatske, a srpskih firmi u Hrvatskoj svega sedam ili osam. Ipak, ni to ne čudi, jer se zna da je gotovo svaka hrvatska kompanija, koje je nešto kupila tokom procesa privatizacije u Srbiji, otvorila i svoje predstavništvo radi bolje saradnje i koordinacije. A, nije zanemarljivo i to što je hrvatska privatizacija, uglavnom, završena, dok kod nas na novog gazdu do kraja 2008. godine čeka više od 1.000 društvenih preduzeća.
I Gospodarska komora Hrvatske ne usuđuje se da traga za investicijama iz Srbije, i pozivaju se na podatke Hrvatske narodne banke koja nas nije pronašla ni među 30 zemalja najvećih ulagača.
Prema podacima Biroa za regionalnu saradnju Privredne komore Srbije, od 1998. do 2006. godine direktne investicije hrvatskih preduzeća u Srbiji iznose 328,6 miliona evra ili 17,4 odsto ukupnih hrvatskih ulaganja u inostranstvo. Jaka je bila 2003. godina kada su investicije bile 75,9 miliona evra, a rekordna je prošla godina kada su ulaganja dostigla do sada najveću vrednost od 138,9 miliona evra.
Značajan pomak u saradnji svakako su razgovori i sastanci privrednika iz regiona, a pojedini problemi, iako sporije od očekivanog, ipak se rešavaju.
- Za pohvalu je prevazilaženje problema oko prometa duvanskih proizvoda koje je ugrožavalo i buduće sprovođenje Sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi - kažu u PKS. Prema informacijama iz PKS, jedna od prepreka je i nepostojanje vazdušnog saobraćaja između Srbije i Hrvatske. Vozači srpskih kamiona žale se na ograničenja kretanja Podravskom magistralom i obavezno preusmeravanje na autoput kroz Hrvatsku. I hrvatski vozači protestuju zbog naplate putarina vozilima iz Hrvatske u Srbiji po višim cenama u odnosu na domaće prevoznike. S tim, što u slučaju hrvatskih vozača ima pozitivne perspektive, jer je najavljeno izjednačavanje iznosa putarina. Naši proizvođači mesa i prerađevina apeluju da se promeni termin za određivanje kvota za uvoz u Hrvatsku. Sada se odobravaju tek u poslednjem kvartalu što znatno smanjuje izvoz preduzeća iz Srbije. Na ovu prepreku ukazala je mesna industrija “Juhor” iz Jagodine.



KAO spoljnotrgovinski partner u ukupnom srpskom izvozu u 2006. godini Hrvatska je zauzimala 7. mesto, a u uvozu 10. mesto. Iako je pre više od godinu dana Crna Gora postala samostalna država, hrvatske statističke institucije, trgovinu i dalje vode pod Srbija i Crna Gora, te nikako da se poklope podaci o uvozu i izvozu. Prema podacima Privredne komore Srbije, ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u 2006. godini bila je 589,4 miliona dolara, što je 20,3 odsto više u odnosu na 2005. godinu. Izvoz u Hrvatsku dostigao je prošle godine 256,24 miliona dolara i beleži porast od 23,84 odsto u odnosu na 2005. godinu. Uvoz iz Hrvatske povećao se za 17,72 odsto u odnosu na 2005. godinu i iznosio je 333,16 miliona dolara. Deficit je i dalje uporan, i to je naš minus od 76,92 miliona dolara.
Ove godine razmena će biti u većoj vrednosti, jer je za pet meseci ove godine dostigla 294,0 miliona dolara što je za 40,2 odsto više nego u istom periodu 2006. godine. Izvoz u Hrvatsku od januara do kraja maja ove godine izvoz u Hrvatsku je bio 120,8 miliona dolara i to je porast od 38,4 odsto. Zabrinjava i rast uvoza iz Hrvatske i to za pet meseci čak 41,5 odsto u odnosu na isti period 2006. godine. Za pet meseci Srbija je iz Hrvatske uvezla robu u vrednosti od 173,2 miliona dolara. Naš deficit je neizbežan i stigao je do 52,4 miliona dolara.
Sigurno je da i konačnom primenom sporazuma CEFTA mogu da se unaprede odnosi dveju zemalja, a trgovanje postane liberalnije. Šansa koju će prepoznati oni promućurniji sa obe strane je u zajedničkom plasiranju na tržište EU. Jer, ako dve ili tri članice CEFTA proizvedu robu, ona više neće imati pojedinačna porekla, već poreklo CEFTA i tako lakši prolaz ka veoma konkuretnom području E

Skoro sam cuo cudjenje jednog Hrvata reklami za Simeta na RTS-u... Kaze da u Hr nema sanse da stave srpski proizvod na TV...

Hiljadu puta smo pokazali da mso mnogo liberalniji i da mnogo bolje prihvatamo i robu koja nije iz Srbije a kvalitetno je.
Ovo sa reklamama je nekome novo ali pogledajte da li cete cuti neku pesmu iz Srbije na HRt-u ?
To se precutno zabranjuje pa i reklamiranje proizvoda iz Srbijue.
Medjutim sami potrosaci bez obzira na svu medijsku zabranu reklamiranja ipak kupuju dobre Srpske proizvode .
Novac i ekonomija ce polako dovesti sve nas sa teritorije bivse SFRJ u red. A onaj ko ne bude hteo lovu i ne bude igrao po "pravilima' sledi mu ispadanje iz igre.
Inat ne sme postojati-shvatice kad tad i sa HRT.

Pa i zasto bismo nasu hranu nudili osobama sa takvim stavovima i produzivali njihove zivote....

pa mozda su ti sto su stavljali Simeta culi za pirogrifov imeprio de administratio

kad smo vec kod zdravlja interesatno je da ona VMA bolnica jos uvjek lijeci sve iz regiona ko da smo im glavni grad...
nekog muslimana na superbosni su spomenuli sto ima neko sranje s kozom da ce ici na nju onda neki sipac na jednom forumu rece da je neki siptar isto isao s kosova nedavno tamo...
morao bi se taj vma malo da preispita i da mu se stvai do znanja da nema juge vise

A uz rucak  im treba davati tzv."kontaminiranu robu" (barem to hrvoji kazu), pa ako je toksicno, nek bude korisno toksicno...

al mi nismo takvi
ko susjedi

Al' treba u praksi pokazati da "Jaffa", "Plazma" "Bananica" nisu pokretni reaktori...Pa covjece, odrasli smo na tome....

kako ko
u nekoj anketi medju hrvatskim politicarima dosta ih je izjavilo da jedu plazmu...