Krenuo Piroćanac vozom za Beograd, a nije kupio voznu kartu.
Naiđe kondukter i uhvati ga na delu. Kako Piroćanac nije imao da plati, zgrabi ga ovaj za kragnu, dovuče do vrata i na sledećoj stanici ga pošalje na peron s otiskom cipele na južnom delu leđa.
Piroćanac ni pet ni šest, ode u susedni vagon i nastavi put.
Posle nekog vremena, opet ga uhvati kondukter.
-Opet si tu, ptico! Mislio si da me pređeš? E, pa neće moći - reče kondukter zadovoljan svojim lovom.
Na sledećoj stanici Piroćanac opet oseti železničarevu cipelu i izleti iz vagona.
Pomalo nesigurnim korakom ode Piroćanac u sledeći vagon.
Pokuša da se sakrije u WC, ali ga lukavi kondukter i tu pronađe.
-Pa, dokle ćeš još ovako, čoveče? - upita ga razjareno ovaj vukući ga ponovo hodnikom.
Na to će Piroćanac:
-Ja bih do Beograda - ako mi pozadina izdrži.