Volonteri Crvenog krsta svakodnevno pomažu starima

Hleb, mleko i čašica razgovora

"Deda, srećan 79. rođendan žele ti Caka i Coka". Deka, čija se fotografija već nekoliko dana smeška sa ovog beogradskog plakata, ne mora da brine ko će mu u starosti pomoći. Ali, puno je starijih Beograđana kojima nema ko da prinese čašu vode ili ode po lekove. Rodbina ih je zaboravila, deca ih smatraju teretom, a komšije beže od njih kao da je starost prelazna bolest. Upravo o njima brinu volonteri Crvenog krsta Starog grada. Posla imaju preko glave jer je reč o najstarijoj opštini Srbije - od 55.543 stanovnika njih 22.000 je u penziji.

- Skoro trećina naših stanovnika je starije od 65 godina i zato smo oduvek, na razne načine, pomagali starima. Ovaj program smo pokrenuli pre četiri godine, a slični postoje i u drugim opštinama u Srbiji - objašnjava Biljana Spasić, sekretar OO Crvenog krsta Starog grada.
      

Fond od 10.500 dinara!

- Imali su ideju da starije povremeno odvedu u šetnju, pozorište, bioskop ili da ih učlane u biblioteku, ali para nema. Zasad im pomažu Crveni krst Španije i Britanije, ali je 10.500 dinara mesečno premalo da se razvuče na sve korisnike, isplati plata koordinatoru i kupe trakice i igle za merač šećera. Svi zainteresovani za pomoć starim osobama Starog grada mogu se javiti na telefon 011-2628-882.
      
   
   

Većina njih živi u nemaštini, ali to nije uslov za dobijanje pomoći, već da li su nemoćni i da li o njima ima ko da brine. Birali su ih na predlog mesnih zajednica, ne ulazeći pritom u često zamršene rodbinske odnose. Jer, nije retko da im neko kaže da nema nikoga, a onda se, posle smrti, brojna rodbina sjati da deli imovinu.

- Mi ih obilazimo, uspostavljamo kontakt sa službom za kućno lečenje ili im obezbeđujemo kućnu negu. Većina njih, uz sve nedaće, na starost gleda pozitivno, a s takvim je ljudima lako raditi. Prosto ti dođe da ih usvojiš - priča Biljana Spasić.

Pri prvom susretu sa volonterima, stariji su uglavnom uplašeni, pa sa njima uglavnom rade iskusniji. Zlata Jovanović, koordinator programa brige o starima, zato prva ulazi u nečiju kuću.

- Tu smo da im podignemo lekove, poplaćamo komunalije, odemo po hleb i mlekoÖ Skoro smo nabavili i aparate za pritisak i šećer - priča Jovanovićeva i pokazuje svesku u kojoj su uredno upisani podaci o svim korisnicima, koje lekove piju, koliki im je pritisak... Mnogi od njih nemaju telefone, a i oni koji ih imaju ne čuju baš najbolje. Zato Zlata, čim se neko ne javi po nekoliko dana, odmah otrči da vidi da li im nešto treba. Mada je najveća potreba starijih ljudi samo da ih neko sasluša.

- Važno im je da sa nekim porazgovaraju, da se izjadaju, jer niko nije rođen da živi sam. Prvo se požale na tegobe, a onda pređu na priče o prošlosti, o deci, prvom, drugom mužu... To su, nažalost, uglavnom tužne priče jer su im penzije male, pa kad plate komunalije i lekove, ne ostane im ništa. Mnogi žive po podrumima, zapuštenim stanovima... - priča Jovanovićeva, koja svakodnevno obilazi svojih 71 korisnika i to za platu od 4.500 dinara. Zagorka Delić-Parivodić, jedan od korisnika programa za brigu o starima, i sama je od 1969. godine bila volonter. Baka Zaga i njen suprug Milan u penziji su već 25, a u braku 54 godine. Imaju dobra primanja i skladan brak, ali im je potrebna pomoć. Zato ih Zlata redovno obilazi.

- Nekada sam šetala po deset kilometara i igrala pingpong, ali više ne mogu. Kad čovek pređe devedesetu, organizam je istrošen. Zato nam puno znači kad se pojavi Zlata, da nam izmeri pritisak, otprati Milana po penziju. Sad imamo i pomoć u kući po dva sata, a jedino se za kuvanje još ne dam. Svaka godina može biti lepa ako na svet gledaš pozitivno. I ovako sam zadovoljna, nađem neka sitna zadovoljstva - knjige, televiziju... - priča Zagorka Delić-Parivodić i dodaje da joj je značilo što su je zvali na proslavu 130 godina Crvenog krsta.

Baka Zaga još čuva spisak ljudi kojima je u svoje vreme pomagala, a od humanitarnog rada ni u svojim godinama ne odustaje. Malo, malo pa zađe po komšiluku i animira ih da daju prilog za stare.


Izvor: Glas Javnosti \ Aleksandra Klarić-Žak

I dok oni tako volontiraju, masonski lobi koji upravlja crvenim krstom se bogati i postaje sve jaci