Znas kako,nisam ni ja razmisljala o takvim stvarima,dok se nisam opekla kada sam shvatila da mi je jedan kao dobar drug,ustvari,sponzorusa. Onda sam videla da ima i mnogo devojaka koje su vrlo prefrigane i za oca svoje dece love tipove koji imaju para,bez obzira da li su slobodni ili ozenjeni. Nije im bitno ni da li ce u zivotu ostati s tim covekom,bitno da su im potomci obezbedjeni. E,posle toga sam shvatila da ja ne zelim da se nadjem s druge strane.
Vidim oko sebe da ima mnogo,cak i previse sponzorusa i gotovanki,koje bi da se uvale. Ako ja zelim da radim i da stvaram i ako zelim da nadjem nekoga iz ciste ljubavi,ne gledajuci na njegovu zaradu ili kola (vecina momaka nije bas u nekoj dobroj finansijskoj situaciji) ,logicno je da zelim sebe,svoju stecenu imovinu kroz brak,…,zbog svoje dece- da zastitim od tamo neke zjake koja bi se posle 10-15 godina braka zaletila na mog muza. Nema veze da li je to ljubav ili interes-on ako zeli ici,neka ide,ali moju imovinu nece deliti i otkidati od moje dece sa  svojom decom sa drugom zenom. Isto tako,ima i muskih sponzorusa,i zasto bih ja rintala za tudju decu?
Deca nisu kriva,to je apsolutno tacno,ali sva deca odrastu i postanu ljudi,a svi ljudi se bore za svoje interese. Lako je govoriti o raspodeli na sve ako imas milione,ali ako su to neki okviri u vidu par stanova,npr. onda su vec vidne teskoce.
Banalan primer-lakse ces iskolovati 2 dece,nego 4 (2 tvoje i 2 tudje) i razlika je ako moja deca imaju po dvosoban stan,nego da mojih 2 i jos jedno tudje imaju po garsonjeru. Ja govorim o konkretnim stvarima i problemima koji slede u zivotu i uopste nije stvar da ne volim tudju decu. Deca su deca. Ali,jedno je da kratkorocno darujes necije dete necim,a sasvim druga da stvaras i radis za tudju decu. Ja jos nemam svoje dece,ali svi koje znam koji ih imaju, tvrde da se sve menja kad dobijes svoje dete,nesto se menja u glavi,tako da ne mislim da cu biti drugacija. Zato je bolje o nekim stvarima razmisljati na vreme.
Ono sto sam pisala u prethodnih postovima tice se ovih problema i zato se stvara razlika u pogledu na misljenje,a ne neka diskriminacija po pitanju ljubavi-da li je neko ranije voleo ili ne.
Mislim,svako ima prava da cisto idealisticki gleda na ljubav,ali na svojoj kozi sam osetila da posle pubertetskih godina ljudi o svemu razmisljaju i ne vidim zasto bih ja bila ovca koja ce se tripovati na ideale,a neko drugi ce mi mazati oci pricom o ljubavi,dok ovamo racuna kolika mi je vrednost nekretnina.
Tacno je da bi sva deca trebala da imaju isti tretman,ali posto ja u glavi uvek dajem prioritet svojoj deci,ne zelim ni da razmisljam o kombinaciji s tudjom decom. Nije to stvar zle macjehe,psiholoski i sl. tretman bi bio isti ,ali ono sto stvorim ja svojim rukama-moze da ide samo mojoj deci,a onaj ko je roditelj nekoj drugoj deci-nek sam vodi racuna o svojim potomcima. To je prirodan poredak i ako u necemu imam prednost,a samim tim i moja deca-ne vidim zasto bih to delila na jednake delove na tudje potomke.
Mislim da ima razlike oko usvajanja,jer najcesce ljudi koji usvajaju ne mogu da imaju svoju decu,pa je samim tim sve drugacije. Svako dete koje odraste uz vas zavolite ga bas-bas,nebitno cije je i kojom linijom doslo u vasu porodicu.
Samo zamislite da roditelji koji su vasi i nisu vasi,nego da je tamo neko drugi mama i tata.Videcete da se vasa ljubav prema roditeljima koji su uz vas ne menja. Isto je i sa decom. Ja nisam govorila o ljubavi prema deci,nego o realnim problemima koji budu kada deca odrastu i tu se uglavnom pravi diskriminacija,a ja tu diskriminaciju zelim da izbegnem u startu,jer realno,cije god da je dete-ako sam ga hranila i vaspitala 15-20 godina,totalno bi mi bilo nemoguce da razdvajam od svoje dece,sto je prirodnim pravilima diskriminacija prema rodjenoj deci. 

Све ово више-мање стоји, а да ли то значи да треба у старту одбацити мушкарца/жену са детеом/децом само забог постојања истих? Испада да деца и материјалне околности безане за њих спутавају тј. онемогућују љубав. Мени је то катастрофално размишљање. Можда си ти реална, али ја такву реалност не прихватам.
Ако неког будем волела, неће ми ни најмање сметати његово дете.
Уосталом, била сам удата за човека који је већ имао децу и ту сам децу одгајала заједно са нашим зајендичким дететом. Ниједног момента нисам дозволила да се они осете ускраћени на било који начин.
И након нашег развода, са том сам децом остала у једнако блиским односима. Више су код мене него код рођеног оца.

..strasno bi bilo da ziv covek ne voli bar nekoga