Potpuno ste se udaljili jedno do drugog.Taman ste kupili stan i sredili zivot i nda vam se.

Zato mi je i toliko zao....da toliki trud bude uzalud, imamo sve sto je za srecu potrebno a srecni vise nismo...ili on ne zeli da to budemo ipoljavajuci i dalje svoje nezadovoljstvo zbog svega i svacega...Svi mi danas zivimo 300 na sat, brinemo vise o materijalnim stvarima nego o ljudskom bicu...mislim da on potpuno tako razmislja...ja sam donekle promenila svoje razmisljanje upravo u istom periodu useljenja....ne samo zbog uslova za srecan ziviot vec sto mi se desio peh pa sam dobila napad zuci koji je godinam bio pun kamenja a ja to nisam znala. Prorardio je od silne nervoze, jer umesto da se radujemo useljenju u stan mi smo se tada klali kao hijene...Zavrsila sam naravno u bolnici ali laparoskopija nije bila bas uspesna zbog velicine onoga sto su izvadili. Dobila sam skoro sepsu....Nocima nisam spavala i razmisljala o recenici koju sam izgovorila pre nego sto sam tamo posla...'' volela bih da  se iz bolnice ne vratim''...od tada dobor pazim sta pozelim....nesto moze i da se ispuni....Vratila sam se ipak, pre toga prosla kroz golgotu....ali srecna sto su me kuci docekale svetlucave zenice moje dece...Od tada sam resila da mnogo toga promenim u svom zivotu...i dobar deo onoga sa njim...jednostavno da zivim punim plucima kada me djavo nije uzeo vec pod svoje...Pola godine kasnije progovorila je njegova sujeta..'' ne prepoznajem te vise''...i to samo sto sam se trgla iz ucmalog zivota pre toga...

Čitam, i jako mi je teško da poverujem u ovo. Ne sumnjam u istinitost, nego u to kako ponekad čovek, u nameri da ispadne dobar i korektan, pogazi samog sebe, onako kako ga ni najgori neprijatelj ne bi bio u stanju izgaziti...

Vaš problem je hroničan, on traje. To se zaključuje u prethodnim postovima.
(Jako mi je čudno da na forumu nekome persiram, pa se nemoj(te) ljutiti što ću preći na ''ti''.).
Pored toga, i sama kažeš da ''si uvek ti njega volela više nego on tebe''.
To baš i nije nešto na čemu se zasniva veza, brak... No, dobro.

Spominjete da i deca znaju šta se zbiva, i žive u uslovima koji za njih nisu dobri.
Zar ne mislite da bi deca bila srećnija bez pritisaka loše porodične sredine? 

Tu su, pored svega, i zdravstveni problemi. Čak mi se čini da se u prvom postu provlači i neka ideja o suicidu.

Biću, dakle, direktna, mada sam svesna da ćeš me, u nekih 90%, potpuno ignorisati:

Beži odatle dok si živa i dok još imaš snage. Pokupi decu i što dalje. Svi ćete se nakon toga preporoditi.
I za decu, i za vas je bolji dobar razvod, nego loš brak!

Ja ne bih bila ja kad bih lako odustala, hocu da im danas skuvam svecani rucak i sazovem porodican skup, napisala sam im mlopre nesto sto cu im procitati...drzite mi palceve da prodje onako kao sam ja zamislila opstim pomirenjem i da sve to ostavimo iza nas jednom zauvek....ja ne zelim da odem i smatrala bi sebe najvecom kukavicom ako bih to  uradila....

'' Ustala sam jutros  posle burne neprospavane noci ..sela i napisala ovo, pre sevega da se ne gubim po svojim mislima,..., sredila sam  ih i  i pocitacu vam .Hocu da znate da vas sve mnogo volim i da odavno ne zivim vise za sebe vec za sve vas.Nikada nisam mislila da ce meni ovo da se dogodi, pre svega sto sam sve dala od sebe i uvek sam bila spremna na brak po svaku cenu.Necu da se vracam unazat, bilo je situacija u kojima sam bila povradjena, oprastala sam uvek jer nisam mogla ni da zamislim kako bi moje srce kucalo da si ti otisao.....Pocecu od perioda kada smo se uselilili u stan i kada smo se najvise svadjali u zivotu...izgovorio si mi najvise ruznih reci  za sve one godine kada to nisi....znas i sam da preko mojih usana ni jedna pogrdna rec nije prosla a bila upucena tebi....jesam postala nestrpljiva i brbljala to stoji, ali razlog je bio to sto sam htela da me volis , postujes i to pokazujes sto i nije tesko ako prema nekom osecas nesto...vise nisam bila sigurna da li mene ima u tvom srcu jos....svakim danom tvog loseg raspolozenja pitala sam se kuda plovi ovaj brod i bila svesna da mi sve izmice iz ruku...ponasao si se kao da ti nista vise nije vazno...sem da budes sam u svojim mislima, spavas, radis...i distanciras se od mene sto vise...Svaki moj pokusaj da popravim bilo sta je bio zapravo atak na mene i primedbe raznorazne prirode, prigovarao si mi sve sto ti je padalo napamet i od svega pravio situaciju, i naravno uvek bio u pravu.....I sada ce se tako zavsiti, ja sam se vec izvinila i u neku ruku priznala gresku i ako mislim da nisam kriva...zapravo moja krivica je sto te  jes toliko volim cemu se ti toliko smejes kada ja to izgovorim...Cini mi se da smo odavno poceli razlicito da gledamo na stvar, ti bi lako mogao da prizus ruku i izaadjes odavde laka koraka, a moje bi telo utrnulo zauvek....''

Ako je veza bila takva od pocetka, dodjavola, zasto ste se uopste uzimali, stvarali zajednicki zivot i najveca greska - pravili decu?
Ako je cerka morala da mu gura slusalicu da bi on odgovorio, onda i sami klinci znaju koliko je sati...
Sto je najgore, velike su sanse da ce se jednog dana prema svojim partnerima ponasati kao roditelji.... on kao nezadovoljni drkos, a ona kao mazohista koji stalno vice "izvini"...

Sve u svemu... ako je situacija takava, mozda ne bi bilo lose porazgovarati sa decom... reci kakva je stvar... posebno sa cerkom koja je starija i lakse moze da shvati neke stvari, ali i da bude okrutnija ako joj se izbor njenih roditelja ne dopadne...

Djeca su ionako dovoljno istraumirana da bi im citala taj sastav. Ukratko, to konkretno, se tice tebe i muza, a ne djece.

Zivis u iluziji da ne treba odustati lako, a vi se citav zivot ne slazete i to samo ide nagore. Na prvom mjestu bi ti trebala biti djeca, pa ti, pa tek onda on. Nije kao da ovisis o njemu i njegovim primanjima ili bilo cemu; covjek ocito polu-parazitira u tom stanu i cini te nesretnom, a vjerovatno i tvoju djecu podsvjesno.

Meni je jasno da nisu svi ljudi dovoljno jaki da presjeku tacno na vrijeme i kad treba, ali izgleda da je kod vas situacija postala patoloska i niko ne bi trebao odrastati u takvoj sredini.

Ovako..sada jeste sve crno..ali nije nama bas uvek bilo tako....pogresno ste me razumeli pogotovu sto sam ja osoba koja bira srcem, volela sam ga i meni je to bilo dovoljno....a sama cinjenica da je ostao pored mene govori da je zeleo isto sto i ja...dom i porodicu ...i dalje mislim da je najlakse prelomiti i srusiti sve ....i ne mlsim da ce na tim rusevinam biti srece za bilo koga...

Cerka razume sve i apsolutno podrzava mene, juce mi je rekla...'' pusti ga, ne izvinajvaj mu se i ne trci za njim...neka razmsli o svojim postupcima''...

Poslušaj kćerku i stavi sebe na prvo mjesto.

To ce znacit da cu ostati bez njega, prekasno hocu da menjam strvari on je odavno navikao na drugi tretman a ustvari sebe vidi kao zrtvu mog hira da se borim za neke tamo '' zenske gluposti''....