zvuci kao fin covjek.

Ironja ti nije na mestu..mi imamo konflikt ako me dobro citas..i nastaje cesto prebacivanje u nasem zivoti u stili '' neces ti meni''...tako pocnu prepirke..inace nesto sto sam vec napisala o njemu cini mi se je njegova negativna osobina '' tvrdoglavost''..iz tih prepirki smatra da me ne razume, da sam razmazena da mnogo trazim..mnogo ocekujem od njega..ovo o njemu sto sam malopre napisala stoji..ne mislis da bi zena kao ja mogla da zivi sa nekim primitivcem i cudakom....nas problem kao sto on nedano rece je da se ne '' kapiramo '' vise...on misli da sam postala cangrizava da neke stvari treba da precutim da ga nervira prebacivanje da je nepazljiv i slicno..verujem da posle svega, i bez obzira na ovo ni on ne bi mogao da napise nista ruzno o meni bar sto se tice karakternih osobina...

Edit:Odgovor na post ciji je kreator lolana....

Oh, ja sam to više ovako uopšteno, filozofiram za sebe.

Moj problem je sto mene takve prepreke mnogo pogadaju, zao mi je sto ih uopste ima, sve mislim da smo dovoljno zreli da se ne ponasamo tako...u tome je stvar, a i mislim da iza toga postoji u pozadini nesto sto to prouzrokuje...ja sam sebe preslisavala i delom sam vam napisala sta mi sve smeta a i navela sta su njegovi prigovori..e sada sumnjam da je to sve sto on nosi na srcu...zato se nemir uvukao u mene...mada, hvala veliko svima...pisenje sa vama me je dosta opustilo...glava mi se hladi....a jedino zelim da mogu da mislim trezvene glave...jer ako uljucim srce previse je bolno....

ma,ko bi smio da tvrdi sta se stvarno desava u cetiri zida...izmedju dvije osobe...pogotovo kada nam to pokusava predstaviti samo jedna strana....

primjetila sam ...cudo jedno...covjeku objektinost i nije jaca strana kada treba govoriti o sebi ili situacijama u kojima se nalazi...

mislim...konkretno...nekima sa razvesti kao popiti casu vode...spaljuju mostove ko od sale...lice na kompulsivne likove koji lako iskacu iz sina...vjecito na nekom novom pocetku i zadatku.
drugi su u stanju da se "zlopate" ko u rudniku do granice koja je fascinatna...pa,na kraju mogu i da traze milionske ostete za mentalno zdravlje i komotno bi je i dobili.
sa sve medaljom.

ne znam...
svaki je brak prica za sebe.
mislim...pametno bi jednom primjeceno..."sve srecne porodice lice jedna na drugu...a svaka je nesrecna na svoj nacin.."

a onda i mi sami...
galerija razlicitih likova,sklonosti i pogleda na svijet.
...a o pragu tolerancije...da i ne govorimo...

Ja ne kapiram i dalje...
Znaci, muz je divna, divan, divan, a ova zena govori najgore o sebi...

I onda vrcom kaze da takav brak vredi spasavati?

WTF?

Da poticem iz rasturene porodice ili divne i mirne porodice, mozda bih i razumela tu nadu i pozitivnost, ali posto poticem iz prosecno ludacke srpske porodice, ja to ne razumem...

Moji su ostali u braku iz ciste ludosti, ali ponekad mislim da bi mi zivot bio laksi da su se razveli... Opet, napominjem, moji nisu ostali u braku zbog mene. Oboma je jasno cije sam ja dete, ali eto... oni su ludi...

Mislim... da moja majka krivi sebe sto je moj otac kreten, ja bih joj puknula dva samara... Nikad nisam digla ruku na roditelje i ne smatram da je to normalno, ali u tom slucaju bih napravila izuzetak... Mozda je problem u tome sto sam vaspitana da je zena stub porodice, a ne muz... ali.. ipak, da se moja majka unizava tako .... Def bi joj pukla dva samara....

..
A ne..sve sto sam napisala ovde pricala sam njemu ....ne znam koliko sam objektivna al se bar trudim da to budem...ne optuzujem ga, ne vredjam ga kao sto se to desava..istina je da sam ja bila u nekim situacijama nestrpljiva i navaletna i da je tada upotrebljavao on izraze koji i njemu ne prilice..napominjem da je razlog za moje ponasanje bila situacija u kojoj sam se nasla...naime kada smo se useljavali u stan i napisala sam da smo se tada najvise svadajli..moja majka je bila sa jedne strane koja je jedva cekaal da izadjemo iz stana u kome je ona ostala a da se mom muzu nije zurilo...on bi to  netenane...jedno pola godine...zato sam to cinila...posle je tenzija splasla ali se delom nastavilo u situacijama kada se desavaju konflikti....kao da ga nesto gusi pa jedva ceka da izbaci to iz sebe...kada uspemo da nadjemo nacin i popricamo i on tada zna da prizna da je sve to pogresno...ali zalud, greska je vec ucinjena...

a ti bi zivot gdje nema nikakvih konflikata?

pa da....ono...na momente izgleda ko da bi se covjek posteno odmorio....


nego,da budem ja iskrena sa tobom do koske...

slabo ja tebe razumijem,pravo da ti kazem

ali,dobro...ne treba ja ni da te razumijem.

Da ja pita tebe..ti si u braku ili..?


On je u pravu...jeste surovo realan al stvari jesu takve..i nesto sto ja hocu..necu da kazem da ne vredi klati vola za kilo mesa ili '' nesto'' sto bih dobila kada bih rascistila guzvu, rakantali se, pa kud koji mili moji...ja to gledam ovako...deca bi trcakara od jednog do drugog i pitali se sta to bi sa njihovim srecnim zivotom...

u braku sam.