Da, slazem se da je ovo bolje receno. 

Reci da postoji samo jedna prava ljubav je zaista ogranicavajuce. Posebno sto je to izreka koja vuce korene iz vremena kada je prosecni ljudski vek bio 40 godina.
Rodis se, odrastes, udaju te\ozene sa 15, do 30 vec imas unuke i umres sa 40-45 godina ako si imao srece da prezivis sve bolestine koje su kolale u tom periodu. U medjuvremenu se ili ludo provodis ili ne dizes glavu od posla.
Danas je ljudski vek duzi... mnogo duzi... Zene gaze 80-tu, muskarci 70-tu... u proseku.

Kolicina ljudi sa kojima stupamo u kontakt je, takodje, neverovatno umnozena... Nismo ograniceni na svoje selo, vec nam je citav svet dom.

A onda i tu je shvatanje ljubavi.
Moje je shvatanje da ljubavi ima jako mnogo, tj. u ovom trenutku 6,7 milijardi. Kako mozes da kazes da postoji samo jedna ljubav, kada je tvoj odnos sa svakom osobom drugaciji?
Mamu i tatu volis na jedan nacin.
Brata, sestru na drugi...
Rodjake na treci..
Decka, devojku, muza, zenu na cetvrti...
Decu na peti...

I tako... dok ne iscrpis sve opcije...

Ja svoje srce (ili mesto u mozgu) posmatram kao ormar sa mnogo, mnogo fijoka... U svakoj fijoci se nalazi jedna ljubav, jedno secanje... Povremeno menjaju raspored, ali uvek su tu...
Npr. ja i dalje volim svakog svog decka, s tim sto se ljubav prema njima nalazi u fioci Z34 uz ljubav za moju davno preminulu kornjacu, a ne u A1 koja je uvek namenjena za moj trenutni predmet zanimanja... dobro.. A2... A1 je moja nuklearna porodica.

Tu cinjenicu nikad nisam krila, a samo je jednom smetalo sto i dalje nosim nekoga u srcu...

E, sad... odgovor zasto neke ljubavi vise bole, a druge manje, lezi, cini mi se, u duzini veze i sujeti. Sto si se vise ulagao u tu vezu, to je tvoja sujeta ugruvanija, a samim tim i bol zbog gubitka veci...

Koja glupost..Kad prodjem kroz grad zaljubim se 5 puta..i od te pet 3 zavolim 

 

Мислим да је то врло индивидуална ствар.
Неко има потенцијал да воли више пута у животу, истим жаром, дубином и снагом.
Неко заволи само једном, а после те љубави само некако волуцка.
Неко не воли никад.
Нарочито су жене склоне да онима које воле кажу:"Никад никог нисам волела као тебе." или "Никад више никога нећу тако волети."
Понекад је то само драмска улога, али понекад је и жива истина.
Сваки човек понаособ поседује лични потенцијал за љубав, срећу и патњу.
Што дубље можеш да волиш, то ћеш јаче, потенцијално да патиш. Simple as that.

Mnogi svoju bolest nazivaju ljubavlju.

mislim da se jednom u zivotu voli vise/dublje/bolje/lepse/sta god nego u drugim slucajevima i mislim da je to sasvim prirodno. Dosta nas sigurna sam ima iskustava koja su se zavrsila iz nekih neidentifikovanih razloga, a ostala su mozda najlepsa u zivotu. Nisam pristalica onoga:zavrsilo se znaci da nije valjalo i nisam pristalica onoga: cim smo se uzeli znaci da je to to, najbolje do sada. Jednostavno svako ima svoju "zicu", a i periodi kada ti prijaju odredjene stvari i ljudi se smenjuju, pa se zadesi da u nekom periodu zivota naidjes na osobu koja u tom datom momentu ispunjava sve tvoje skrivene snove i vise od toga .. a to recimo za dve godine (proizvoljno) vise uopste ne bude slucaj. Ipak cess tu osobu pamtiti po tome necemu sto je bilo carobno u tom periodu (naravno ako nije u pitanju neki psihopatski raskid i slicno) ..  

a tinejdzerske ljubavi i prve ljubavi (citaj - uglavnom prvi seks itd - za ljubitelje romantike i ostalih zabluda, ovaj divota  ) .. to nikako ne mogu biti "ljubavi" vredne same ljubavi, to su neki momenti koji se mozda nikad nece zaboraviti, ali oni su sami po sebi neozbiljni jer su deo bezbriznog perioda, pa ih takve i treba posmatrati. One su lepe, ali nisu imale puno veze sa mozgom  

Ne dozivljava svako ljubav isto.Iz toga proistice da za tebe i mene ljubav nije isto.Ili si ti jedini koji zna sta znaci ljubav.

Ljubav je kad nekog volish. Kad za nekim patish to je potreba. U nekom prelaznom periodu to je potpuno normalno. Ako to traje godinama, to je bolest.

glas razuma odzvanja forumom