Da tacno to je razlog sto su se juce svi okrenuli nafti i zlatu to je vestacko povecana cijena stvorena strahovitom potraznjom.
Izgleda se svi pripremaju za nesto a mi lagano duvamo ku.....
Neka neka bicemo mi onaj cvrcka iz price crvcak i mrav ( ili bjese neka ptica ) ne secam se nije ni bitno.

ФБИ на Волстриту

меричка федерална полиција, чувени Еф-Би-Ај, отворила је јуче нову испоставу на Волстриту.

Екипа елитних финансијских иследника ФБИ придружила се тако покушајима америчког политичког врха да спозна праве узроке најтеже финансијске кризе у САД после Велике депресије тридесетих година прошлог века. За почетак, ФБИ је отворио прелиминарну истрагу о квалитету пословања четири недавно посрнуле финансијске институције: два водећа хипотекарна зајмодавца Фани Ме и Фреди Мек, најјачег осигуравајућег друштва Америкен интернешенел груп и пропале банке Браћа Лиман, пренео је јуче „Волстрит џорнал”.

Споменути квартет финансијских институција остварио је – као и читав низ америчких, али и страних инвеститора – баснословне губитке, послујући на сада већ урушеном тржишту станоградње САД. Након недавног посртања Фани Ме, Фреди Мека, Браће Лиман и АИГ-а, амерички државни секретар Хенри Полсон и гувернер Централне банке САД саставили су предлог санационог плана (на две стране текста са укупно 700 речи), тежак 700 милијарди долара и доставили га Конгресу на хитно усвајање. Полсон и Бернанке упозорили су врх америчке власти да уколико план санације не буде одобрен у кратком року, последице по Америку могу бити разорне.

И, док на Капитол хилу чланови америчког Сената и Представничког дома са Полсоном и Бернанкеом воде веома непријатну дебату о детаљима њиховог предлога санационог програма, криминалистичка полиција зашла је у пословне књиге неких до јуче најугледнијих финансијских институција САД.

„За углед Волстрита то је још један нови ударац”, преноси Си-Ен-Ен.

Без много улажења у детаље, ФБИ је јуче објавио да ће прелиминарно проверити квалитет пословања четири финансијске институције, од којих је Централна банка САД спасила три од банкрота у последњем часу (осим Браће Лиман). Од краха америчког хипотекарног тржишта августа 2007. године, ФБИ је отворио истрагу по пословању 26 финансијских институција. Два главна питања истраге ФБИ врте се око дилеме да ли су понуђачи ризичних стамбених кредита свесно обмањивали потенцијалне кориснике, а такође да ли је у каснијој препродаји „сабпрајм кредита” купцима у Америци, али и диљем света јасно предочен могући пословни ризик.

Колико ће ФБИ истрага компликованих финансијских трансакција на Волстриту ослоњених на ризично тржиште хипотекарних кредита трајати, за сада је неизвесно.

У међувремену, поједини амерички конгресмени инсистирају на ефикасној истрази. „Ако америчка влада треба да пронађе између 800 и хиљаду милијарди долара, док су неки људи манипулисали и намештали пословне књиге, онда захтевамо да одговарају за те поступке”, истакао је демократски сенатор Патрик Лихи.

Док на Капитол хилу траје мучна дебата о садржају санационог плана, висини неопходне суме за санацију приватних финансијских институција новцем обичних пореских обвезника, обиму овлашћења Полсона и Бернанкеа у коришћењу баснословних средстава, пословање Волстрита је под све јачом лупом.

Америчка комисија за хартије од вредности отворила је јуче 50 истражних поступака о вредновању инвестиција везаних за станоградњу код појединих америчких банака. Тмурно расположење на Волстриту јуче је донекле поправила вест о галантној намери мултимилијардера Ворена Бафета да уложи пет милијарди долара у акције посустале банке Голдман сакс.

Izvor: Politika

Како је пропало социјалистичко самоуправљање? (у реал-социјализам нећу да улазим)
У теорији је требало да се друштвена предузећа понашају као тржишни субјекти, који располажу својим капиталом (мада није коришћен баш тај назив). Радници као управљачи одлучују на радничким саветима. Ако предузеће пропадне, или лоше ради, радници деле његову судбину.
Међутим, у пракси је дивиденда далеко, као и ефекти доброг пословања. Прва плата је најближа и најдража. Зато радници кад год могу одлучују да све усмере у плате. Ако фирма пропаден - е, онда долазе политички притисци да држава покрије губитке.

Други део сценарија се баш сада догађа у Америци. Истина, овде уравниловка по принципу (не)рада или расподеле добити, већ ће се догодити по принципу ризика. Једноставно, капиталистичка предузећа из сфере финансија су неумерено ризиковала - коцкала се. Сада им држава покрива губитке, новцем пореских обвезника. Како ово педагошки делује на остале? Зашто нека неуспешна индустрија не би тражила државне паре?! Зашто би се неко уздржавао од коцкања својим капиталом, ако ће држава то покрити? Некима је већ покрила... Тако ће бити изравњани они који ризикују и они који то не раде. Дејством себичних интереса боље ће пролазити они који ризикују, и државу гурају у губитак. Јер, можда много зараде, а ако пукну, америчка држава плаћа.

Све и да не буде тог ефекта цифра од 700 милијарди је огромна. То је две године рата у Ираку. Имају ли Амери толико пара? Можда дође до смањивања њихових војних и пропагандних активности споља, укључујући ту и "помоћ савезника". Непријатељи Америке ће то видети као њену слабост (ту су неокони у праву, али они немају решење ).
И неки други догађаји, рецимо Грузија, показују слабост Америке. Али то није за ову дискусију.

Ево једног занимљивог цитата:

Једино што ССАД неће имати здравствену и социјалну заштиту за све грађане, неће имати солидан ниво државног школства, а СССР је то имао

finansijske Potrese izazvale mahinacije
Vol strit pod lupom FBI
Autor: CDC/DM | 25.09.2008. - 05:00

Američki Federalni istražni biro (FBI) pokušava da ustanovi da li su se četiri vodeće američke finansijske institucije, glavni akteri aktuelne finansijske krize u SAD, bavile mahinacijama.

FBI je pokrenuo istragu u privatnim korporacijama za hipotekarne zajmove „Fani Mej“ i „Fredi Mek“, u investicionoj banci „Liman braders“ i u osiguravajućoj kompaniji AIG, ispitujući zašto su neki krediti prodavani kupcima sa niskim i nepredvidljivim prihodima.

Istražni organi pokušavaju da utvrde da li su te poslovne grupacije lagale svoje akcionare i jesu li njihovi rukovodioci namerno dovodili berzu u zabludu u pogledu solidnosti svojih preduzeća. Predstavnici za štampu „Liman bradersa“ i AIG nisu želeli da komentarišu ove informacije.
Direktor FBI Robert Miler je pred Kongresom izjavio da su pod istragom 24 finansijske kompanije za koje se sumnja da su umešane u poslovne mahinacije.

Izvor: Blic

 Nemoj samo FBI da brani Ameriku-do jaja je branio kad su 2001 uklanjali sve moguće dokaze koji idu protiv vlade onog klovna kome ni ime ne mogu da izgovorim a i ovo je kreirano od te iste bagre.

Games, games, games, games...
Bila neka takva stvar od New Shits Around a Clock

Ista ekipa igra stalno monopol ili riziko, već prema potrebi.
Inače sam naziv Al Qaeda potiče od jednog agenta FBI. Imali su zaštićenog svedoka, pa je prema federalnom zakonu moralo da postoji ime organizacije za "zločinačko udruživanje". I oni su sami smislili ime.

Ma sve manje ljudi uzimaju pare u dolarima zato i propadaju banke plus sto zele da valadaju celim svetom a to se uglavnom zavrsava propadanjem, nije to ni slucajno to su ameri znali 100 % zato ce sada preci na valutu amero koja obuhvata kanadu, ameriku i meksiko.

Ovo sto rade Amerikanci nije bilo ni u komunizmu, drzava parama poreskih obveznika kupuje propale spekulantske privatne firme, umesto da ih pusti da odu u stecaj i na taj nacin budu "kaznjeni" za lose poslovanje. Ovde pak drzava nagradjuje propale nestrucne menadzmente privatnih kompanija, odrzavajuci ih u zivotu (sa svim privilegijama menazera u "velikim kompanijama"), pa ispada da najvecu korist imaju oni koji najvise rizikuju povlaceci lose poslovne poteze, a to placaju oni koji su po nacelu opreznosti uspesno poslovali i punili budzet, ostvarujuci relativno manje profite.  'bem ti logiku novog svetskog poretka.

Dakle boldovano je izjava za antologiju. Perfektno plastično.

Amerika prepuštena sebi

Globalna uznemirenost, zbog tekućeg urušavanja američkog finansijskog sistema, ustupila je juče mesto hladnim analizama uzroka najteže posleratne ekonomske krize u SAD, čije posledice po ostatak sveta još nisu predvidive.

„Amerika će izgubiti status globalne finansijske velesile usled tamošnje finansijske krize. Volstrit i svet više neće biti isti. Sa pojavom jačih i bolje kapitalizovanih centara u Aziji i Evropi, svetski finansijski sistem će postati multipolaran. Anglosaksonska pomama za dvocifrenim profitom, apetiti investicionih bankara i političara u Njujorku, Vašingtonu i Londonu izazvali su sadašnju krizu, koja je ipak uglavnom američki problem”, upozorio je juče poslanike nemačkog Bundestaga nemački ministar finansija Peer Štajnbrik.

U dramatičnom rvanju sa „najtežom ekonomskom krizom od Drugog svetskog rata”, kako ju je opisao guverner Centralne banke SAD Ben Bernanke, Amerika je ovih dana sve više prepuštena sebi.

Neki od do juče najpouzdanijih američkih zajmodavaca u Aziji i na Srednjem istoku poslednjih dana pokazuju upadljivu ravnodušnost prema nedaćama Volstrita.

„Nemamo obavezu da spasavamo strane banke, time treba da se bave centralne banke tih država”, ističe Badr al Saad, izvršni direktor Kuvajtskog investicionog fonda. Saudijski dnevnik „Al Hajat” juče je javno kritikovao „nesmotrene američke finansijske institucije”, iznoseći podatak da Amerika odskora pozajmljuje od stranih poverilaca dve milijarde dolara dnevno!

Brojnoj armiji kritičara Volstrita i vrha američke administracije pridružio se i čuveni berzanski spekulant, multimilijarder Džordž Soros. On je u autorskom tekstu, koji je objavio londonski „Fajnenšel tajms“, oštro kritikovao plan američke administracije za sanaciju finansijskog sistema, po fantastičnoj ceni od 700 milijardi dolara, karakterišući ga „nepromišljenim ”. Po Sorosu, plan američkog državnog sekretara za finansije Henrija Polsona i guvernera Centralne banke SAD Bena Bernankea, po kome bi budžetskim sredstvima običnih poreznika trebalo spasavati probrane investicione banke od gubitaka koje su počinile na rizičnom hipotekarnom tržištu, daleko je od idealnog.

„Ministarstvo finansija SAD trebalo bi da emituje naročite državne obveznice za prevazilaženje sadašnje krize, a ne da bankama radi pokrića basnoslovnih dugova daje novac direktno iz državnog budžeta”, smatra Soros.

U međuvremenu, epicentar američke finansijske krize izmešten je sa Volstrita u Kapitol hil i samu Belu kuću.

Mučni pokušaji Polsona i Bernankea da u sredu ubede Kongres u neophodnost hitnog zelenog svetla za sanacioni finansijski plan, koji po troškovima nadilazi finansijsku cenu američke intervencije u Iraku, nisu doneli rezultat. Kada je u sredu postalo jasno da Kongres pruža žilav otpor „blanko čeku na 700 milijardi dolara”, na TV scenu je stupio američki predsednik Džordž Buš.

U TV obraćanju dugom 13 minuta Buš je glatko porekao stav koji je mesecima uporno ponavljao da je „ekonomija SAD, uprkos krahu hipotekarnog tržišta, na zdravim nogama”.

Ovog puta, Buš je u sredu kasno uveče upozorio da ako sanacioni plan ne bude hitno odobren u Kongresu, Americi preti „duga i bolna recesija”. „Amerika rizikuje da sklizne u finansijsku paniku, koja bi mogla imati pogubna dejstva po obične građane zbog usporavanja privrede, masovnog gubitka radnih mesta, osiromašenja nacije”, upozorio je Buš.

Vesti da uprkos pritisku američkog potpredsednika Dika Čejnija na republikanske senatore oni odbijaju da u velikoj žurbi daju pristanak za sanacioni plan, predsednički kandidat te stranke Džon Mekejn odlučio je da prekine kampanju, odustane od prvog najavljenog TV sučeljavanja sa demokratskim protivkandidatom Barakom Obamom i vrati se u Vašington. Obama i Mekejn su u noći između srede i četvrtka izašli sa jedinstvenim zajedničkim saopštenjem da je predlog sanacionog plana „traljav”, ali da će oni udružiti napore na rešavanju finansijske krize u interesu američkog naroda.

Suočen sa nezabeleženim komešanjem vrha američke političke i finansijske vlasti, Džordž Buš je hitno sazvao samit političke i finansijske elite SAD u Beloj kući na koji je pozvao i Džona Mekejna i Baraka Obamu. Ishod istorijskog okupljanja u Beloj kući u mnogo čemu može da odredi sudbinu Amerike u skoroj budućnosti.

Tanja Vujić

-----------------------------------------------------------

Evropi ne preti američki sindrom

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 25. septembra - Zvaničnici Evropske unije u Briselu potvrdili su da je evropski finansijski sistem stabilan i da nema potrebe za planom po uzoru na američki. Ipak, Hoakin Almunja, evropski komesar za ekonomiju i monetarne poslove, izrazio je zabrinutost zbog ekonomskog rasta, kako u evrozoni, tako i uopšte u EU, za koji je predvideo da će biti relativno slab naredne godine.

Evropski ekonomski eksperti ne bojese da će se američki scenario kolapsa finansijskog sistema ponoviti na Starom kontinentu. Oni, zapravo, objašnjavaju da će se posledice kraha investicionih banaka u SAD osetiti u EU, ali da to neće biti kolaps, već kriza kojom će polako upravljati.

Prema navodima „Njujork tajmsa”, glavne evropske banke počele su da šire svoje poslove po celom kontinentu i da zgrću ogroman kapital i brojnu klijentelu, ali bankarski propisi na nivou EU teško idu u korak sa tim. Njujorški dnevnik predviđa da ako se jedan od tih novih giganata nađe pod pretnjom bankrota, kao što se to desilo sa nekim bankama u SAD, da će Evropska centralna banka biti primorana da se uhvati ukoštac sa mnoštvom potencijalnih kriza kojima treba upravljati, od kojih nijedna nema prioritet.

Međutim, evropski finansijski eksperti tvrde da je rizik da će se upravo to dogoditi u Evropskoj uniji veoma nizak. Evropske banke nisu strogo profilisane kao investicione, što je bio slučaj u SAD, već rade sa raznolikom klijentelom i uvek raspolažu novim količinama novca. Iako je Evropska centralna banka upumpavala novac u neke od banaka, to je činila na bazi kredita, a ne na osnovu nepovratne pomoći.Ali te sume su ionako zanemarljive naspram 700 milijardi američkih dolara.

Izvor: Politika