Domaće banke indirektno na udaru finansijske krize u SAD
Stambeni krediti još skuplji

Autor: M. Janjić

Beograd - Iako bankari tvrde da tržište u Srbiji nije prezasićeno stambenim kreditima, jer je tražnja za stanovima veća od ponude, zabrinutost građana koji su kupili stan na kredit raste. Jer, posle dramatičnih vesti o hipotekarnoj krizi koja potresa Ameriku i kreće ka Evropi postavlja se pitanje da li će se sa sličnim problemima suočiti domaći bankari i kako će oni reagovati.


Ako je suditi prema izjavama Radovana Jelašića, guvernera Narodne banke Srbije kamate na kredite sa valutnom klauzulom sigurno će porasti.

- Ne može se reći da će domaće tržište biti izloženo direktnom uticaju hipotekarne krize u Americi, osim ako se ne uzme u obzir da je NBS nedavno dala grinfild licencu osiguravajućoj kući AIG iz Amerike, ali se indirektni uticaji izraženi kroz rast kamata ne mogu izbeći. Utoliko pre što se banke i preduzeća zadužuju u inostranstvu, a za zemlje poput Srbije, koje imaju niži kreditni rejting to znači da će dobijati skuplje pozajmice. Važno je, takođe, znati koliko će kriza da traje, odnosno da li je ovo početak ili kraj agonije - izjavio je Jelašić.

Leon Krisper, zamenik direktora za kreditne kartice i potrošačke kredite u Pireus banci, izjavio je za Danas da ta banka usklađuje kamate sa euriborom. „ Kamate na kredite rastu kada dođe do rasta kursa domaće valute u odnosu na korpu stranih valuta. Posmatrano u kontekstu kamata na stambene kredite to znači da bi na mesečnu ratu od 300 evra trebalo dodati oko deset evra“, kaže Krisper. On je potvrdio da se ta banka zadužuje u inostranstvu, ali nije mogao da precizira da li se kao dužnik pojavljuje Pireus banka Srbija ili Pireus grupa koja ima filijale u Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji, Grčkoj, Egiptu, ali i u Londonu i Americi.

Ljubica Banović, direktor Sektora alternativnih kanala distribucije bankarskih usluga Komercijalne banke, izjavila je za Danas da bi pitanja u vezi sa prelivanjem finansijske krize iz SAD na naše tržište kapitala trebalo uputiti guverneru Narodne banke Srbije.

- Ipak mislim da nije realno očekivati da bankarsko tržište Srbije ostane izlovano od svetskih dešavanja, između ostalog i zbog naše želje da se uključimo u svetske tokove. Drugim rečima verujem da se hipotekarna kriza neće direktno preliti, ali će sigurno biti indirektnih uticaja, jer ni evropsko tržište nije ostalo imuno. Zato treba imati u vidu koliko banaka u Srbiji radi preko svojih matica u inostranstvu, uglavnom u Evropi, jer će onda biti jasnije zašto se turbulencije na međunarodnom tržištu reflektuju i na naše tržište, nadam se sa ograničenim trajanjem - izjavila je Ljubica Banović, dodajući da mere NBS, koje bankarski sektor ponekad tumači kao otežavajuće i restriktivne, štite banke od rizika.

Komentarišući način „prelivanja“ finansijske krize iz SAD na evropsko tržište kapitala ona je podsetila na uticaj euribor kamata. „Od izvora novca poslovnih banaka u Srbiji, pri čemu je izvor ključna reč, zavisi i cena kapitala. Izvor novca može biti depozit privrede ili stanovništva i u tom slučaju će banke, koje raspolažu sredstvima, formirati svoje buduće plasmane, koji će biti zaštićeni od uticaja kamata na evropskom tržištu. Na drugoj strani, banke koje se zadužuju u inostranstvu da bi u Srbiji plasirale sredstva, podložne su tim uticajima i moraju da menjaju kamatne stope“, naglašava naša sagovornica.

Izvor: Danas

Sto ne dizu kamate onima koji su ulozili novac u banke?

Руска влада је јуче одобрила пакет мера укупне вредности од 30 милијарди долара да би спречила даљи пад узрокован америчким финансијским колапсом.

   amerikanci su danas razresili krizu na jedinstven nachin  : americhka vlada ce pokupovati sve "loshe dugove" (jevrejskih) banaka  na tu vest su odmah skochile akcije na vol stritu . ne znam da li ce i americhki poreski obveznici da poskoche ,kad budu saznali da sa 1.1 bilona $ (1100 milijardi $  ) treba da "saniraju" pogreshne poslovne odluke i pohlepu jevrejskih bankara  .... inache radi se o minimalnoj proceni ,u stvarnosti je cena veca ....



 inache,obe partije su parktichno ujedinjene u podrshci ovoj meri - shto praktichno znachi da su "socijalne reforme"  koje propagira obongo  praktichno nemoguce ...

А шта ће бити са банкама?

Amerikanci su odlučili da neće više da budu vojnici za interese velikog kapitala. Kao takvi više nisu zanimljivi. Njihova satnica koja je veća nego dnevnica u nekim delovima sveta posledica je pljačke. Kako mogu da ostanu bogati ako neće da pljačkaju. Finansijski kolaps je posledica toga što preko novčanika bogataši žele da ih primoraju da ratuju i u buduće ili će živeti od šake pirinča i činije supe ko Kinezi.

Američka vlada planira osnivanje agencije za spas posrnulih banaka
Svetske berze beleže oporavak
Autor: N. Vlačo | Foto:Reuters | 20.09.2008. - 06:00


Američke, evropske i azijske berze juče su ostvarile solidan rast, nakon paklene sedmice koja je započela kolapsom četvrte po veličini američke investicione banke „Liman braders“ i, tako, haosom na svetskom tržištu. Indeks londonske berze FTSE 100 je u jednom danu porastao za čak sedam odsto.

Oporavak berzi usledio je nakon što je Henri Polson, američki državni sekretar za finansije, zajedno s Benom Bernankijem, šefom Uprave federalnih rezervi SAD, pripremio paket mera koji uključuje i otkup na stotine milijardi dolara vrednih problematičnih hipoteka od privatnih banaka. Na sastanku u Vašingtonu koji su u četvrtak uveče Polson i Bernanki održali s Nensi Pelozi, predsednicom Predstavničkog doma Kongresa, i drugim uticajnim kongresmenima najavljeno je iskorenjivanje uzroka kreditne krize koja je protekle nedelje krenula sa Vol Strita i potresla svetsko finansijsko tržište. Procenjuje se da bi nova federalna agencija trebalo ovog puta da pokrije hipoteke vredne oko dva biliona dolara.

Federalna vlada nije pomogla spasavanje „Liman braders“, koja je u ponedeljak doživela krah, ali je spasla najveću svetsku osiguravajuću kompaniju AIG, sa kreditom od 85 milijardi dolara. Kao zalog za ovo spasavanje, američka Uprava federalnih rezervi je postala vlasnik 79,9 odsto akcija AIG. Pre toga je federalna vlada preuzela i staranje o američkim osiguravajućim gigantima „Fredi Mek“ i „Feni Me“, za čiju konsolidaciju će izdvojiti 200 milijardi dolara. Pored ove intervencije, federalne rezerve je na finansijsko tržište poljuljano krizom na Vol Stritu poslednjih dana ubrizgavala milijarde dolara, a takvim koracima pribegle su i Evropska centralna banka, Banka Engleske i Švajcarska banka.
Juče je nastavljena trgovina i na ruskim berzama uz silovit rast cena. Uporedo s oporavkom stanja na berzama, porasla je cena sirove nafte na sto dolara za barel.
Tokom ovog vikenda će se nastaviti konsultacije funkcionera američke federalne vlade s predstavnicima Kongresa o najvećem projektu za finansijsko spasavanje američke ekonomije nakon Velike depresije. Haokin Almunija, komesar EU za ekonomska i monetarna pitanja, izjavio je da će „finansijska tržišta i svetska ekonomija najverovatnije morati da prebrode još nekoliko šokova pre nego što se tekuća kriza smiri“.
„Moramo se pripremiti za dalje šokove“, izjavio je Almunija i dodao da „niko ne može da isključi eventualne finansijske probleme u Evropi“.

Skočila Beogradska berza
Beogradska berza je treću sedmicu septembra završila u plusu, nakon šest uzastopnih „crvenih“ dana. Indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 porastao je za 4,16 odsto, na 1.167,19 poena, a opšti Belexline je ojačao gotovo upola manje, za 2,33 odsto, na 2.174,29 indeksnih poena. Promet iz 522 transakcije vredeo je 168,39 miliona dinara (2,2 miliona evra), od čega je 136,38 miliona dinara (1,78 miliona evra) ostvareno u trgovini akcijama.

Najgluplji bankari
Dva člana predsedništva Nemačke razvojne banke moraju da napuste položaje zbog toga što je ta banka, koja pripada nemačkoj federaciji i saveznim pokrajinama, dva sata pre nego što je proglašen bankrot „Liman bradersa“ u ponedeljak tamo prebacila 350 miliona evra, a ukupna šteta na osnovu ranijih poslova dostigla je 536 miliona evra. Dvojicu menadžera nemački mediji su već nazvali „najglupljim bankarima na svetu“.

Izvor: Blic

http://www.capital.ba/austrijski-eksper ... tagnacije/

Austrijski ekspert: SAD očekuje 10 do 15 godina stagnacije


BEČ/BERLIN, Sadašnji finansijski šok na Volstritu (Wall Street) pogodiće, kratkoročno, više Aziju i Evropu nego samu Ameriku, ali će dugoročno gledano SAD dospjeti u dugotrajnu stagnaciju koja će u toj zemlji potrajati 10 do 15 godina, prognozira ugledni profesor ekonomije na Bečkom univerzitetu Erih Štrajsler, u razgovoru za austrijski list “Štandard”.
Štrajsler je ocjenio, komentarišući posledice aktuelne globalne ekonomske krize, da svijet sada “ima problema sa vrijednovanjem, odnosno procjenom, kapitala, kako bi, navodno, rekao Karl Marks”.
Profesor Štajsler je ukazao, reagujući na pad jedne od najvećih investicionih banaka u svijetu i četvrte po snazi u SAD, “Liman Braders”, da za razliku od recesije minulih decenija SAD više nisu poverioci, već, pretežno dužnici.
Kriza će pogoditi u prvom redu povjerioce, a to su danas, prije svega, Kina, Indija i evropske države sa Velikom Britanijom na čelu. Dugoročno, međutim, tvrdi austrijski stručnjak, “baciće” u stagnaciju SAD.
Osnova sadašnje krize finansijskih tržišta je, prema Štrajsleru, činjenica da se od 2000. godine u cijelom svijetu više štedi nego investira. Problem je značajno zaoštrilo to što upravo najnovija tehnološka revolucija u oblasti računara, softvera, ili interneta za investicije nije bila baš previše zahtjevna.
”Prosto imamo problem sa vrijednovanjem kapitala, kako bi rekao Karl Marks”, konstatovao je austrijski profesor, ukazujući da “američke banke 65 do 75 odsto svjetskih finansijskih viškova imaju u formi štednje”.
”A šta sa tom štednjom rade? Špekulišu na finansijskim tržištima, što, između ostalog, znači traženje profita na račun drugih, jer se realno ništa ne proizvodi”, naglašava Štrajsler.
”Pravo privredno čudo sadašnjeg svijeta je u činjenici da komunistička Kina drži SAD ‘nad vodom’ i godišnje gubi između 10 i 15 procenata od ukupnih ulaganja u Americi koja dostižu 1,5 biliona dolara”, objasnio je Štrajsler.
Za njega, međutim, kako kaže, “ostaje zagonetka zašto neke zemlje (Kina i Indija) i nadalje investiraju u SAD i zbog toga imaju ogromne gubitke. Zašto, na primjer, Indija ‘gura’ stotine milijardi u SAD, umjesto da te pare troši na izgradnju kuća i putne infrastrukture u svojoj zemlji?”
Kina ima potraživanja u ukupnoj vrijednosti od čak 400 milijardi dolara u dvije vodeće hipotekarne institucije u SAD - “Fani Mej” i “Fredi mek”, koje finansiraju gotovo polovinu američkog tržišta nekretnina, vrijednog 12 biliona dolara, a zbog velikih problema u kojima se nalaze američka vlada je preuzela privremenu kontrolu nad njima.
“Krizna situacija u SAD upozorila je kinesko rukovodstvo da je veoma opasno usmjeriti se samo na jedan investicioni cilj”, upozorio je prošle sedmice glavni ekonomista pekinške korporacije CICC (China International Capital Corporation) Ča Ti-min .
U isto vrijeme je i ruska televizijska stanica “Vijesti” navela, pozivajući se na agenciju “Interfaks”, da će Kina sada, najverovatnije, preduzeti široku diverzifikaciju svojih deviznih rezervi u druge, ne samo dolarske fondove.
Kada je o Evropi reč, onda će, prema mišljenju ekonomiste Štrajslera , najveće probleme imati oni ulagači sa Starog kontinenta koji su u SAD najviše investirali.
”Na prvom mjestu je to Velika Britanija, a takođe i Irska. I Njemačka je, takođe, veoma mnogo investirala u SAD, dok je, međutim, Španija radila isto što i Amerika, odnosno, gradila je mnoštvo kuća koje sada ne može da proda”.
Austrija je, na sreću, dodao je Štrajsler, investirala najviše u istočnu Evropu, tako da tu zemlju sadašnja finansijska kriza ne pogađa toliko. Pitanje je, međutim, dodao je on pomalo ironično, da li možda Rumunija, ili Ukrajina, mogu biti naše (austrijske) Sjedinjene Američke Države?”.
Mnogi eksperti su još početkom ove sedmice označili sadašnji pad na svjetskim finansijskim tržištima za krizu stoleća, dok je njemački ministar finansija Per Štajnbrik za sadašnju situaciju rekao da još ni izdaleka nije završena i da ima velikog uticaja na realnu ekonomiju.
”Svjedoci smo najveće finansijske krize svih vremena u SAD”, naglasio je Štajnbrik govoreći pred njemačkim poslanicima na početku rasprave o budžetu za 2009. godinu, ukazujući da će obim te finansijske krize zavisiti od toga da li će i kako će najveće banke ograničiti davanje kredita”.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... tu.lt.html


Nova infuzija Volstritu

Centralna banke vodećih zapadnih zemalja upumpale više od 200 milijardi dolara na kreditno tržište da bi zaštitile svet od posledica urušavanja američkog finansijskog sistema


Centralne banke širom sveta shvatile su juče da nemaju mnogo vremena da zaštite domaća tržišta od mogućih katastrofalnih posledica tekućeg urušavanja američkog finansijskog sistema. Koordiniranom akcijom Centralna banka SAD, Evropska centralna banka, emisione banke Kanade, Švajcarske, Velike Britanije i Japana odlučile su da na globalno kreditno tržište upumpaju više od 200 milijardi dolara ne bi li zaustavile eroziju poverenja investitora širom sveta i povećale likvidnost.

Jedinstvena akcija nabrojanih vodećih centralnih banaka razvijenog sveta usledila je posle vesti da se od juče ljuljaju temelji „Goldmana Saksa” i „Morgana Stenlija”, dve preostale nezavisne američke investicione banke iz nekadašnjeg kvinteta najmoćnijih privatnih finansijskih institucija SAD.

Glasine da čuvena američka investiciona banka „Morgan Stenli” bez mnogo predrasuda traži finansijskog spasioca širom sveta, kao mogući kupac spominje se i kineska banka „Sitik”, podbole su novu rundu košmara na svetskim berzama.

„Svet je decenijama bio naučen da veruje da su Amerika i njena vlada utemeljeni na vladavini zakona. Odluka Centralne banke SAD da ovih dana selektivno, bez jasnog kriterijuma, spasava pojedine privatne institucije od bankrota, a druge pušta niz vodu, odvratiće mnoge strane investitore od daljeg ulaganja u Ameriku, podići cenu kredita koje od njih uzimamo... Više nije jasno ko će preživeti sadašnju američku finansijsku krizu, a ko neće”, ocenio je nobelovac Džozef Stiglic, profesor američkog univerziteta Kolumbija.

Usred najteže finansijske krize u SAD od Velike depresije tridesetih godina prošlog veka, američki državni sekretar za finansije Henri Polson i guverner Centralne banke SAD Ben Bernanke ovog meseca našli su se – bez liderskog signala iz Bele kuće – na kormilu načete monetarne imperije.

„Otkako su prošlog petka četvrta američka investiciona banka Braća Liman i najveće globalno osiguravajuće društvo „Ameriken internešenel grup” najavili mogućnost skorog bankrota, predsednik SAD je o tekućoj ekonomskoj krizi izgovorio ukupno 160 reči”, izbrojala je agencija Blumberg.

Bez čvrstih smernica, Polson i Bernanke su poslednjih dana rešavali sudbine nekih od najuglednijih američkih finansijskih institucija po instinktu „ad hok sistema ”. Centralna banka SAD je bez mnogo dileme odbila da učestvuje u spasavanju „Braće Liman” od bankrota, dok su oko sudbine „Ameriken internešenel grup” dva puta u 48 sati radikalno menjali mišljenje. Vrh američke finansijske vlasti je u ponedeljak, mimo svih dosadašnjih pravila, tom privatnom osiguravajućem društvu odobrio državni kredit od 85 milijardi dolara – i faktički ga nacionalizovao.

Juče, posle nagoveštaja da u „Morganu Stenliju” i „Goldmanu Saksu” razmišljaju o sopstvenoj rasprodaji i velike bežanije stranih investitora sa američkog tržišta hartija od vrednosti, Centralna banka SAD je, da bi zaustavila paniku, odlučila da plasira još oko 180 milijardi dolara na tamošnje tržište!

Posledice takvog stila rada vrha američkih finansijskih vlasti u periodu najteže krize od Drugog svetskog rata duboko će se odraziti na dalji međunarodni imidž Amerike u svetu, slažu se posmatrači.

„Američka vlast u ovom trenutku pretpostavlja da će kod stranih zajmodavaca moći bezgranično da pozajmljuje novac sa niskom otplatnom kamatom. To je veoma hrabra pretpostavka u ovom trenutku”, upozorava Dejvid Volker, predsednik Fondacije „Peter G. Peterson” u Njujorku.

Na stranu to što, prema poslednjim predizbornim anketama javnog mnjenja u SAD, osam od deset Amerikanaca smatra da zemlja ne ide u dobrom pravcu: rastući broj poverilaca širom sveta sa podozrenjem posmatra razvoj nezabeležene krize kao i mehanizme kojima Vašington pokušava da ih reši.

„Amerika je pošla putem bez povratka”, strahuje „Volstrit džornal”.

Decenijama najveći zagovornik slobodnog tržišta ne samo kod kuće nego i širom sveta, Vašington je, naime, ovih dana glatko odbacio tu retoriku i prigrlio taktiku vladinih intervencija u privatnom sektoru. Kako će sada Amerika ostatku sveta nadalje nametati ideju slobodnog tržišta?

Tanja Vujić
[objavljeno: 19/09/2008.]

http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2008/ ... anks.shtml

Ulazak na nepoznati teren

Poremećaji na svetskim berzama ovih dana su toliko duboki da su banke poslednjih dana potpuno prestale da jedna drugoj pozajmljuju sredstva.

To je primoralo centralne banke u SAD, Evropi i Aziji da, radi očuvanja likvidnosti, na tržište ubrizgaju neverovatnu količinu novca - 180 milijardi dolara.

Sve to nameće pitanje da li su kapitalizmu odbrojani dani - bivši broker i konsultant za investicije Vil Haton o tome kaže:

"To je početak kraja perioda globalizacije i verovatno kraj finansijskog sistema začetog u Americi i Britaniji, koji se potom u manjoj ili većoj meri proširio na ostatak sveta. Mnogi poslovni modeli su 'pukli', ali još nije sasvim jasno šta će ih zameniti. Ako govorimo o kapitalizmu kao sistemu privatnog vlasništva nad kapitalom i težnje za profitom - on ni slučajno nije mrtav. Umro je poseban tip anglosaksonskog kapitalizma, umrla je ideja da je jedini prihvatljivi oblik ekonomskog ustrojstva efikasno tržište. Sada smo na pragu sasvim nepoznate teritorije, a ta neizvesnost sobom nosi i velike opasnosti."

Iracionalno ponašanje

Anglosaksonski model, koji je na izdisaju, nije bio dobar, smatra Vil Haton, zato što je doveo do velike društvene nejednakosti i iracionalnog ponašanja.



"Imao je, medjutim, i dobrih strana - velike američke investicione banke bile su veliki zagovornici globalizaciju, od koje su mnogi, posredno i neposredno, imali koristi. Mnogo ljudi uspelo je, zahvaljujući kreditima, da kupe stanove i kuće, da troše, da se osećaju bogatijima. Bojim se da toga u doglednoj budućnosti više neće biti. U ovom trenutku potrebno je iznad svega da se obnovi poverenje na finansijskim tržištima i da se ustanovi odgovarajući regulatorni mehanizam", smatra BBC-jev sagovornik.

Finansijska tržišta biće ubuduće mnogo više kontrolisana i regulisana, uveren je Haton:

"Amerikanci će uvesti novu regulativu i u tome će imati punu podršku i saradnju Evropske komisije. Sve ovo bi moglo da ispadne dobro za EU, koja se odavno trudi da uspostavi nekakav red na finansijskim tržištima. Američke investicione banke u Londonu na to su odgovarale - samo preko nas mrtvih. E pa pošto su u medjuvremenu umrle, ta prepreka je uklonjena", izjavio je u razgovoru za BBC bivši broker i investicioni konsultant Vil Haton.

Tri vrlo zanimljiva teksta. Moje uverenje je da su otkupom banaka poverilaca finansijski oligarsi osnivači američkih rezervi (poznati pod raznim nazivima trilaterala, bilderberga i sl) kupili strahovito veliki udeo zemljišta u SAD, zgrada, privrednih objekata koji su dati kao hipotekarne garancije za beskrajno male pare. Tek ćemo videti kako to deluje. Moguće je da sad dođe do bitnog smanjenja kupovne moći, do pritiska na izdržavani neradnički šljam i velčikih građanskih nemira u SAD. Tada će unutrašnja vojska imati pravo da interveniše, doći će do jačanja identiteta država a slabljenja identiteta federacije i moći federalne admionistracije.