Najbolje da im izvezemo kompletnu vladu i opoziciju. Dinki će im srediti banke, Toma izvoziti jabuke u Rusiju a Velja graditi infrastrukturu.

rent a vlada. Eto biznisa.

nego da se vratimo na temu

ja tu ništa ne razumem. Ovi se ladno frljaju sa stotinama milijardi dolara, pozajmljuju, kupuju upola cene...

Američka berza ni juče nije dala znake oporavka
Evropa na udaru ekonomskog cunamija iz SAD
Autor: N. Vlačo | 18.09.2008. - 06:00



Glavne evropske berze u Londonu, Frankfurtu, Parizu i Milanu juče su zabeležile blagi rast nakon katastrofalnog početka nedelje koji je uzrokovan krizom na Volstritu, koju je pokrenuo kolaps četvrte po jačini američke investicione banke „Liman braders“, kao i u poslednjem momentu izbegnut bankrot osiguravajućeg giganta AIG.

Ovoj kompaniji je Uprava federalnih rezervi SAD juče obezbedila dvogodišnji kredit u iznosu od 85 milijardi dolara, a zauzvrat će država biti vlasnik 79,9 odsto akcija AIG. Akcije velikih evropskih banaka, poput švajcarske UBS i belgijske „Deksije“, pale su u ponedeljak za oko deset odsto, pa je Evropska centralna banka u prva dva dana ove nedelje na novčano tržište ubacila 100 milijardi evra, dok je Banka Engleske dala finansijsku injekciju vrednu više od 30 milijardi evra.
Američka berza je i juče po svom otvaranju zabeležila pad, uprkos naporima američke vlade da spase AIG, zbog straha investitora da to neće biti dovoljno da smiri uzburkano tržište.
Na neformalnom sastanku u Nici tokom proteklog vikenda ministri finansija EU, svesni tektonskog potresa u Americi, pokušali su da usaglase zajednički instrument koji bi se izborio sa kolektivnim katastrofama poput kolapsa „Liman bradersa“, koje bi mogle da zadese i evropske finansijske grupacije kao što su „Aksa“ i „Unikredit“, koja posluje i u Srbiji. Međutim, jedino su uspeli da se dogovore o tome da će do 2012. uvesti usaglašeni sistem izveštavanja za multinacionalne kompanije.
Ernest-Antoan Sejije, predsednik „Biznis Jurop“, organizacije koja objedinjava udruženja evropskih poslodavaca, izjavio je da će kompanijama u Evropi sada „očigledno biti otežano dobijanje kredita kod banaka“.
„Ipak, uvereni smo da evropski bankarski sistem nije ugrožen onim što se desilo u Americi i što se širi po celom svetu“, naveo je Sejije.
Džordž Soros, koji je 16. septembra 1992. špekulisanjem na berzi za vreme „crnog ponedeljka“ tokom kojeg je britanska vlada povukla funtu iz Evropskog mehanizma deviznog kursa, zaradio više od milijardu dolara, rekao je juče za Bi-Bi-Si da je „finansijska industrija glavni segment britanske ekonomije“.
„Zbog toga je Velika Britanija više pogođena finansijskom krizom u Americi nego većina ostalih evropskih ekonomija“, kazao je Soros.
Sa njegovom konstatacijom složio se ekonomista Jurij Bajec, koji je za „Blic“ naveo da je Britanija najviše izložena posledicama krize koja je potresla Volstrit „s obzirom na stepen povezanosti američke i britanske privrede“. Bajec je kazao da će kriza u Americi ipak ostaviti posledica i na ostatak Evrope.
„Mislim da se zbog globalizacije finansijskih tržišta posledice moraju osetiti u Evropi. Odraziće se pre svega na poskupljenje bankarskih kredita, a u nekom poslednjem talasu to će zahvatiti Srbiju“, rekao je Bajec.
Erih Štrajsler, profesor ekonomije na Bečkom univerzitetu naveo je da će „finansijski šok pogoditi kratkoročno više Aziju i Evropu, ali će SAD dospeti u dugotrajnu stagnaciju koja će u toj zemlji potrajati 10 do 15 godina“.

Jelašić potvrdio da će krediti poskupeti
Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije (NBS), kazao je da „poslednji finansijski lomovi na finansijskom tržištu SAD neće imati direktnog uticaja na finansijsko tržište u Srbiji, ali su mogući indirektni efekti“. On je rekao da je „moguće je da će zbog rasta Euribora i Libora, referentnih kamatnih stopa evropskih banaka, krediti u Srbiji koji imaju promenljive kamatne stope biti još skuplji“ i dodao da će to „važiti i za zaduživanje države, banaka, pa i preduzeća u inostranstvu“. Jelašić je napomenuo da treba uzeti u obzir i da je NBS dala grinfild licencu „AIG lajf osiguranju“, čiji je većinski osnivač američka centrala osiguravajućeg giganta AIG.
D. N.



Izvor: Blic

Daj pisi normalnim slovima ove tekstove, ispadose mi oci, iako sam uvecao na ctrl pa tockic...
Nije fora smanjiti ovoliko tekst...

Uprava tj. banka federalnih rezervi je 100 % u rukama nekoliko privatnih bankarskih porodica još od kraja 19-og veka (Rokfelerovi,Rotšildovi,Morganovi,Leb i Kunovi itd.Naravno,u tu kombinaciju su vremenom upali i drugi,neki novi veliki igrači,ali uvek pod nesumnjivom supremacijom sivih eminecija Rokfelerovih i Rotšildovih!),tako da me živo interesuje kakve veze "država" ima sa tim,kada je i ona de facto u nečijem vlasništvu!? U pitanju je obračun najmoćnijih korporokrata (to su ujedno i bankari!) i preuzimanje drugih,malo slabijih,od strane prvih i ništa više!
Opet hoće pohotne prokletinje da što jeftinije dođu do još većeg profita!

Ovo jos uvijek nije ono pravo sto neki ekonomisti predvidjaju da tek dolazi , mada i sad mozemo da vidimo kako strasno to izgleda , neko je spominjao rat posle velikih kriza to jeste svakako opcija onih zemalja i naroda koji odrzavaju svoj militaristicki duh a Amerika jeste svakako jedna od njih , ovo ce tek imati svoje posledice koje ce se osjetiti u narednim mjesecima
U svim tim zemljama doci ce do porasta desnih opcija sto se moglo vidjeti kroz istoriju a tad nek nam je svima Bog na pomci.

Sad redneci dolaze na svoje....

Nemaš brige....ništa se neće događat što se nije događalo za vrjeme kad su ptičice cvrkutale

ма све су то предизборне играрије... ај у 20 марки да ће се смирити после избора 

Aj kume da nece 

Ovo je igra oko izbora. Ako demokrate ubede narod da su republikanci krivi za kolaps dobiće izbore. Zato im je bitno da efekti kolapsa stignu pre Nove godine. S druge strane jedini način da se privremeno spreči bankrot Amerike bio je ulazak u rat sa Iranom čemu su se demokrate suprotstavile.

Velikim bogatašima danas više ne treba žandar koji neće da se bije za njihove interese, oni sad traže novog žandara.