Brisel formuliše strategiju protiv krize
EU neće da sipa novac u rupu bez dna
Autor: T. Trikić | Foto:Reuters | 20.03.2009. - 08:00

Lideri EU juče su započeli dvodnevni samit Unije u Briselu rešeni da se odupru pritiscima SAD da povećaju upumpavaje novih suma u globalni ekonomski oporavak. Francuska i Nemačka predlažu da se umesto toga EU koncentriše na poboljšanje finansijske regulative, kao i da se daju veća ovlašćenja MMF u borbi protiv svetskih finansijskih potresa.


Merkelova zahteva da Amerikanci promene pravila igre na sopstvenom tržištu, odakle je kriza i krenula
Češko predsedništvo EU takođe smatra da je nepotrebno izdvajanje dodatnih suma za oživljavanje privreda zemalja članica. Mirek Topolanek, češki premijer, naveo je da na to „veliki deo Evrope gleda s nepoverenjem” i da bi novi paket finansijske pomoći bio „poguban i vrlo komplikovan”.
Topolanek je kritikovao Vladu SAD što je odlučila da pomogne posustaloj privredi do sada neviđenim finansijskim injekcijama.
„Kada bi nešto pročitali o svojoj istoriji i tridesetim godinama prošlog veka, videli bi da to ne vodi cilju”, naveo je Topolanek.
SAD, neke zemlje EU i ugledni ekonomisti, poput Pola Krugmana, prošlogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju, pozivaju EU da izdvoji veća sredstva za pomoć privredi. Krugman tvrdi da EU treba da odreši kesu za najmanje 500 milijardi dolara do bilion.
Lideri EU su u decembru odobrili evropski plan ekonomskog oporavka vredan 200 milijardi evra, ili 1,5 odsto bruto nacionalnog proizvoda EU, ali uz socijalne beneficije ta suma premašuje 400 milijardi evra, ili 3,3 odsto BNP Unije.
U nacrtu zaključaka samita ističe se da će dosad uloženi finansijski napori vremenom „doneti nove investicije, podstaći potražnju i otvoriti nova radna mesta”. To odražava raniju izjavu Francuske i Nemačke da Evropa troši dovoljno na odbranu od krize i da je „u prvim redovima borbe protiv recesije”, kako je navedeno u zajedničkom pismu Angele Merkel, nemačke kancelarke, i Nikole Sarkozija, predsednika Francuske. Merkelova je uoči samita upozorila da bi bilo opasno ako bi se rasplamsalo međunarodno takmičenje u usvajanju stalno novih konjunkturnih programa, a da je posebno opasno da se sada „dalje grade transatlantske suprotnosti”.

Negativni rast svetske privrede
Svetska privreda će 2009. prvi put za 60 godina imati negativni rast od 0,5 do jedan odsto, pokazuje najnovija prognoza MMF, koji je još pre dva meseca predviđao da će se svetska proizvodnja povećati 0,5 odsto. U ekonomski najnaprednijim zemljama proizvodnja će pasti od tri do 3,5 odsto, a 2010. njihov rast će iznositi najviše 0,5 odsto, očekuje MMF.

U čemu se ne slažu SAD i Evropa
Evropljani nikako ne pristaju da Amerika nastavi sa finansijskim modelom koji je izazvao svetski slom i traže snažnu svetsku regulativu finansijskog sistema. Pošto su delom razgradili „poreske rajeve” na Starom kontinentu, oni traže da i Amerikanci dovedu u red svoje finansijske špekulativne fondove. Geslo je proizvodnja, a ne špekulacija, kaže EU.

JAVNI TROŠKOVI ZA SANIRANJE BANAKA
Britanija je potrošila skoro petinu svog bruto domaćeg proizvoda - više od bilo koje druge velike zemlje - za podupiranje uzdrmanog bankarskog sistema, procenjuje Međunarodni monetarni fond.
*Obuhvata injekcije kapitala, kupovinu bankarske aktive i pomoć centralnih banaka uz odobrenje ministarstava finansija



Da vidimo sad kako će funkcionisati ta bezobzirna politika pljačke zasnovana na podršci EU.

Intervencija Britanije je ogromna, u stvari Britanija je u daleko većoj krizi od ostalih zemalja EU. Kad je Britanija odbila ulazak u Eurozonu to je izgledalo prfitabilno ali sad više nije.

Završen samit lidera evropskog bloka u Briselu
EU odobrila 75 milijardi evra za MMF
Autor: N.Vlačo | Foto:reuters | 21.03.2009. - 08:16

Lideri EU juče su se na samitu u Briselu dogovorili da na predstojećem sastanku 20 najuticajnijih država sveta (G20) u Londonu 1. i 2. aprila podrže dupliranje sredstava kojima raspolaže Međunarodni monetarni fond na 365 milijardi evra, ali samo pod uslovom da i Kina i SAD ulože dodatni novac u fond. Unija je spremna da u MMF uputi 75 milijardi evra, koliko je i Japan već ranije najavio da će uložiti u ovu međunarodnu instituciju.


Evropski lideri smatraju da bi u uvećanju sredstava MMF koja bi bila korišćena za kreditiranje zemalja najviše pogođenih globalnom ekonomskom krizom, značajnija ulaganja trebalo da dođu iz Saudijske Arabije i Kine. Ove države su akumulirale velike rezerve strane valute, a Peking je u poslednje vreme zahtevao i da se kineski glas više čuje u okviru MMF.
U nacrtu završnog dokumenta dvodnevnog samita EU koji je juče okončan u Briselu, navedeno je da će evropski blok predložiti liderima G20 na sastanku u Londonu da se za MMF udvostruče sredstva kako bi fond mogao da brzo i efikasno pomogne državama koje zapadnu u budžetske probleme. Mirek Topolanek, češki premijer i predsedavajući EU, izjavio je da je oko poruke koja je upućena u G20 postignuta potpuna saglasnost celog evropskog bloka.

Reforma svetskih finansijskih institucija
Brisel od G20 očekuje da zemlje članice – a pre svega se to odnosi na SAD – pojačaju transparentnost u kontroli finansijskog sektora, bolje regulišu rad agencija za kreditni rejting kojima su se na početku globalne krize dešavale loše procene, bore se protiv utaje poreza i pranja novca, kao i da obezbede bolju saradnju sa poreskim rajevima. Traži se i da se sve članice G20 usprotive protekcionizmu, na kojem je Evropa već zamerala administraciji Baraka Obame, predsednika SAD, kao i da se u paketima pomoći privredi nađu sredstva i za mala i srednja preduzeća, a ne samo za velike korporacije.
Lideri EU juče su postigli dogovor i o ulaganju pet milijardi evra u razvoj energetske i internet infrastrukture, nakon višenedeljnih pregovora o tome da li u te projekte treba sada ulagati novac. Prelomni momenat bila je odluka Nemačke da dozvoli ulaganje 200 miliona evra za pokrivanje kreditiranja izgradnje gasovoda „Nabuko”, nakon što je kancelarka Angela Merkel isprva odbijala da se za taj projekat odvaja državni novac.
Gordon Braun, premijer Velike Britanije, naveo je da su se lideri EU na samitu dogovorili o neophodnim merama za zapošljavanje i privredni rast.
„Mislim da vidite i sami da postignuti dogovor odražava stav svake od zemalja članica, da odražava stav EU. Neophodne mere biće preuzete za borbu protiv nezaposlenosti i jačanje privrednog rasta i i mi smo ujedinjeni u želji da se to i ostvari”, kazao je Braun.
Međutim, s obzirom na to da će zbog krize u EU ove godine biti ugroženo oko 4,5 miliona radnih mesta, evropski sindikati nisu bili preterano zadovoljni sredstvima koja je Brisel juče odobrio, navodeći da je privredi potreban novi paket pomoći, poput onog od 200 milijardi evra usvojenog krajem 2008. godine. Džon Monks, predsednik Evropske konfederacije sindikata trgovine, rekao je da je EU u tome trebalo da se ugleda na primer SAD.

„Reno” gasi pogone u Sloveniji
Na jučerašnjem samitu EU izbio je spor oko ekonomskog protekcionizma Francuske, nakon vesti da proizvođač automobila „Reno” gasi pogone u Sloveniji da bi otvorio novih 400 radnih mesta u francuskom gradu Flen u blizini Pariza. Evropska komisija zatražila je hitno razjašnjenje novonastale situacije, samo nekoliko nedelja nakon što je EU dozvolila Francuskoj da svojoj auto-industriji uputi paket pomoći vredan oko šest milijardi evra. Neli Krus, komesarka EU za konkurenciju, tvrdi da je ozbiljno iznenađena izjavom Lika Šatela, francuskog ministra industrije, o premeštanju „Renoovih” pogona, pošto joj je Šatel tvrdio da državna pomoć auto-industriji neće biti uslovljena vraćanjem proizvodnje u Francusku.

Protest tri miliona Francuza
Širom Francuske u četvrtak je, prema izvorima sindikata, demonstriralo oko tri miliona Francuza, dok je policijska procena da je bilo 1,2 miliona demonstranata protiv mera vlade za suočavanje sa ekonomskom krizom. U Parizu je nakon završetka protesta na Trgu nacije došlo do sukoba mladih anarhista i policije u kojem je devet policajaca povređeno, a privedeno je oko 300 osoba, od kojih je protiv 49 demonstranata pokrenut sudski postupak.

Blic

Uprkos velikim rečima sve je i dalje pod ako i možda. EU ne da svoje pare ako se ne uključe Kina i Saudiska Arabija. Oni pa hoće veće učešće u odlučivanju u MMF koje ne da SAD. SAD ne žele da ispuste iz svojih ruku kormilo MMF jer bi to značili prestanak pljačke nad celim svetom. I tako se vrtimo u začaranoj šumi.

7,775.86
+497.48 (6.84%)
 

Судбину долара решиће Кина         
Андреј Кобјаков    
понедељак, 23. март 2009.
(Политика, 23.03.2009)



Економска криза која је крајем прошле године погодила свет представљала је изненађење за већину грађана, богаташа, министара, председника... Зато данас нико не зна ни које су јој размере, ни колико ће трајати. Андреј Кобјаков, руски независни економиста, професор на Универзитету Ломоносов, један је од ретких експерата који већ годинама упозорава на опасност од краха читавог економског система. Заједно са својим колегом Михаилом Хазином, он је још 2003. написао књигу „Залазак империје долара и крај Pax Americana”. Кад се књига чита данас, просто је невероватно колико су тачно, пре пет година, ови аутори предвидели данашња догађања.

„Већ тада су одговорни економисти све видели”, каже за „Политику” Кобјаков. „На пример, Алан Гринспен је 1996. године, када је индекс ’Дау Џонс’ први пут прекорачио 6.000 јединица, деловање америчких инвеститора описао као ’ирационално претеривање’. Грубо говорећи, то је значило – сасвим сте полудели! Значи, бар су Гринспен и његово окружење одлично знали да се надувава огромни балон од сапунице на берзи САД. Ипак, после тога ’Дау Џонс’ је непрекидно растао до 11.500 јединица који је достигао негде пред 2000. годину, а истовремено се невероватно брзо надувавао индекс ’Насдарк’ који представља компанија високих технологија. У нереалност тих вредности могао је да се увери сваки инвеститор.”

Па ипак су наставили да купују?

Нису само инвеститори, него и домаћице, сви су слушали аналитичаре инвестиционих банака који су их на то позивали са свих екрана америчких телевизија. Извесна Еби Џозеф Коен, главни менаџер банке Голден Сакс, заузела је тада шесто место по утицају у свету. На то место није могао да претендује чак ни генерални секретар ОУН! Сећате се пирамида деведесетих, било их је и код вас – чак и ако сте свесни да улажете новац у пирамидалну банку, ви годинама гледате како се око вас људи богате, па не одолите и уложите свој новац с логиком– неће се ваљда баш на мени сломити кола. Тако је и у инвестицијама – како да инвеститор одоли кад је добит компаније „Јаху” годишње 165 процената. А кад купите акције, увећавате потражњу, цена расте, па и добит расте.

Кад се то зна, можемо ли данас рећи ко је крив за лудило које је захватило свет?

Данас сви траже проблем у економској равни у области закона, али то је пре свега морални проблем. И то је проблем од врха до дна. Кога ми да кривимо што је почела хипотекарна криза у САД? Оног незапосленог црнца који је узимао кредит да купи кућу? Да, он је неодговоран јер је знао да нема приходе и да не може да га врати. Али њега је убеђивао конкретни кредитни агент који му је говорио, купи, за годину дана ће твоја кућа вредети 1,5 пута више, ти ћеш је поново заложити, узети нови кредит, вратити нама наше, а онда ћеш је продати, вратити дуг и купити себи мањи стан, што је чиста добит.

Ко је ту више неодговоран? Али агент добија плату од количине продатих кућа. А служба која се бави ризиком у банци? Па одиторске компаније које су их проверавале? То што се дешавало на енглеском се каже greed (грид), код нас алавост, похлепа... Све је то било производ безумне идеје богаћења, зачарани круг, сви су зарађивали, у ствари нису зарађивали јер то није рад, рад подразумева стварање нечега корисног, а у том систему се ништа корисно није створило. Они су се просто богатили.

И шта сад? Сви виде да је проблем у систему, а улажући гомиле новца у економију заправо подржавају тај систем.

Да, гасе ватру керозином. Знате, када сам годинама о томе писао и упозоравао могле су се користити неке методе да се спречи катастрофа. Данас оне више нису ефикасне. Ако се у економију не упумпа гомила новца, то ће значити потпуни банкрот.

У Русији се говори о могућности да се долар замени неком другом валутом, златним доларом или амером... Да ли је то могуће?

Јесте. Американци као један од сценарија разматрају и ту варијанту. Али проблем је у томе како ту нову валуту претворити у светску. Више им нико неће веровати јер ће на повлачењу долара изгубити многи. Светска валута мора да има поверење на свим нивоима. Морају да јој верују централне банке других земаља, владе, и коначно да буде валута штедње за већи број грађана. Морају јој веровати свуда. А ако би они то урадили, онда би одсекли од валуте велики број људи икомпанија. Зато верујем да се то може десити само у крајњем случају. И да ће тако САД решити унутрашње проблеме, а добровољно се одрећи финансијске власти коју сада имају.

А ако се то не деси, каква је даља судбина долара?

Мислим да ће долар морати да падне до 2015. године. Већ би се то десило да је Кина спремна да преузме лидерство. Сада судбину америчког долара не решавају Американци него Кинези. Они су веома одлучно, не тражећи и не слушајући ничије савете, одлучили да развијају унутрашње тржиште. Кад то ураде и снизе своју зависност од извоза, следећи корак ће бити потчињавање југоисточне Азије где су и им сада веома јаке позиције. Кинеска дијаспора је веома јака на Тајланду, Филипинима итд. Ја мислим да ће направити неки „азијан”, или нешто слично. Њима јесамо потребно да се још договоре са неколико стварно важних играча. То је Јужна Кореја, што неће бити тешко, и Јапан са којим неће бити лако, али историја ради за Кину, а не за Јапан. И зато ја мислим да они могу да створе моћан макрорегион у коме ће деловати та супервалута.

Долар ће тако изгубити позицију једине светске валуте, али ће имати свој доста велики макрорегион. Паралелно ће се повећавати зона евра и то не само формално повећањем броја земаља ЕУ. Већ сада је сва северна Африка прихватила евро као средство плаћања. И Турска је скоро спремна. Мислим да је и Украјина, а можда чак и Русија. Кина ће повећавати своју зону. Тако већ имамо три валуте које ће паралелно постојати, али на одређеним пространствима. А после тога ће Кина затражити нови део светских финансија. Они ће почети да мењају међународну финансијску архитектуру.
Извор:НСПМ

 Skandal u SAD oko bonusa u osiguravajućoj kompaniji AIG
Ministar finansija na ribanju u Kongresu
Autor: T. Trikić | Foto:Reuters | 25.03.2009. - 05:00

Timoti Gajtner i Ben Bernanke
Timoti Gajtner i Ben Bernanke, američki ministar finansija i direktor Federalnih rezervi, juče su morali da odgovaraju na neprijatna pitanja kongresmena o skandalu oko osiguravajućeg giganta AIG, koji je postao simbol beskrupuloznih finansijskih menadžera nakon što je isplatio svojim službenicima milionske bonuse uprkos tome što je država od septembra prošle godine dala 170 milijardi dolara za spasavanje ove kompanije.

Uoči svedočenja, pritisnuti osudama javnosti, devet desetina menadžera AIG pristalo je da vrati uplaćene bonuse u vrednosti od 80 miliona dolara, što je manje od polovine isplaćene im sume. Time su, međutim, tek neznatno olakšali posao Gajtneru, koji je prinuđen da spasava firmu čije bi potonuće izazvalo finansijsku kataklizmu ne samo u SAD, nego i globalno. AIG, naime, posluje u 130 zemalja, uključujući i Srbiju.
Skandal oko kompanije koja je 80 odsto u vlasništvu države za Gajtnera je samo poslednji u nizu pokazatelja da finansijski sistem u SAD ima ozbiljne probleme. Gajtner je zato pozvao na reformu finansijskog sistema i ocenio da je on „pao na ispitu”, te ga treba zameniti boljom i stabilnijom regulativom. „Naš sistem je u suštini pao iz ključnog ispita. Previše je krhak”, kazao je ministar, koji smatra da treba uvesti stroža pravila za kompanije koje predstavljaju sistemski rizik.
Gajtner je zatražio od Kongresa da mu obezbedi veća ovlašćenja za nadzor finansijskih institucija izvan bankarskog sektora, kao što je osiguravajuća kompanija AIG. On želi da njegovo ministarstvo ima kontrolu nad ovakvim institicijama kada zapadnu u krizu.
Isplata bonusa u ukupnom iznosu od 165 miliona dolara izazvala je nepodeljeni gnev u SAD, a Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je zakon kojim se uvodi porez od 90 odsto na bonuse isplaćene od strane firmi koje su opstale zahvaljujući novcu američkih poreskih obveznika. Ali administracija predsednika Baraka Obame svesna je da ne sme dozvoliti da osiguravajući gigant sklizne u provaliju. AIG je u februaru objavio izveštaj u kojem objašnjava koliko bi ljudi bilo pogođeno njegovim padom. Kompanija osigurava 180.000 preduzeća koja kolektivno zapošljavaju 106 miliona ljudi samo u SAD. Kompanija rukovodi sa skoro sedam miliona računa, a zapošljava 116.000 ljudi u 130 zemalja, u kojima sarađuje i sa vladinim agencijama. Kompanija ima i odeljenje za lizing aviona i vlasnik je više od 950 letelica. „Nemamo drugog izbora nego da stabilizujemo AIG jer bi, u suprotnom, to imalo ogroman uticaj ne samo na finansijski sistem, nego i na čitavu američku privredu”, priznao je Bernanke.
Američke federalne rezerve su u septembru izdvojile za spas AIG 85 milijardi dolara i po dvogodišnjem sporazumu centralna banka preuzela je 79,9 odsto deonica kompanije. Gigant je dobio i novog direktora Edvarda Lidija, koji je pristao da prima platu od samo jednog dolara. Vlada je zatim izdvojila još dva paketa pomoći za kompaniju.
Administracija Baraka Obame, predsednika SAD, je takođe objavila da plan da će iz banaka preuzeti oko 1.000 milijardi dolara nenaplativih potraživanja uz pomoć privatnih investitora. Berze su reagovale skokom akcija od više od 6 procenata.

AIG od prošle godine i u Srbiji
„AIG lajf osiguranje” dobilo je u avgustu prošle godine dozvolu za rad od Narodne banke Srbije za poslove u sferi životnog osiguranja. Kao većinski vlasnik „AIG lajf osiguranja”, čije je sedište u Beogradu, istupa „Ameriken lajf inšurens kompani” iz Delavera, SAD. Strateško opredeljenje ove poslovne grupe na tržištu osiguranja u Srbiji je da razvija životno osiguranje prilagođeno potrebama domaćih potrošača.

Zarada 2008.
Životno osiguranje: 6,9 milijardi dolara
Čak 81 milion ljudi širom sveta ima životno osiguranje posredstvom AIG. Nominalna vrednost: 2 biliona dolara. Čak i u teška vremena, to se smatra dobrim poslovanjem.
Zašto je to rizično: AIG je imao probleme s neto prihodima zbog nenaplativih dugova na planu pozajmljivanja hartija od vrednosti.

Gubici 2008.
Finansijske usluge:40,4 milijarde dolara
Zašto je to rizično: AIG još duguje 300 milijardi dolara na ime potencijalnih gubitaka od kreditnih svopova.
Upravljanje efektivom: 429 miliona dolara
Zašto je to rizično: Recesija i sve veći korporativni dugovi.
Opšte osiguranje:723 miliona dolara
Zašto je to rizično: Povećanje potraživanja od 18 odsto
zbrisala su profit od 10 milijardi dolara.
CDC/JS



Blic

Obama i njegova administracvija nemaju hrabrosti da se suprotstave ovom sistematskom ucenjivanju. Umesto da preuzmu upravljanje, uhapse celokupan rukovodeći menadžment i sa potpuno novim ljudima rešavaju problem oni pokušavaju da spasu čamac koji tone bušenjem rupe za izlazak vode. Princip otrovnog ploda sa otrovnog drveta treba primeniti na tu finansiujsju oligarhiju. Umesto toga Obama danas šalje pomirljive poruke keko je bilo dosta optuživanja investicionih fondova.

jedna od stvari koja prati bail out.
u varijantama subvencionisanja gubitasa vec godinama se desava i u srbiji.

obama mora da se ponasa pomirljivo iz dva razloga
1. njega niko i ne pita nista  podseca me na cvetkovica,naseg premijera,daje neke izjave danas,iznervirase ga ocas posla. poslovima globane politike rukovode uvek bogati ``ljudi iz senke`` 
2. bez obzira na ucenjivanje iz AIG-a,morace jos dodatno da pumpaju para u tu rupu bez dna. U pitanju su zivotne zarade preko 100 milion ljudi u USA! niko be bi zeleo besnu masu na vratu.zato i sad pazi sta radi i govori 

Ali besnu masu će imati. Te pare su pare poreskih obveznika, istih onih koji očekuju day im se isplati osiguranje ili penzija.

Jedino logično, korisno i hrabro što bi mogao da uradi je prebijanje fondovskih dugova i kreditnih potraživanja uz poništavanje nedospelih kamata. Tako bi dobio čist, neopterečen, realni kapital

Novi korporativni logoi u skladu sa ekonomskom krizom

Nema frke, možeš da kupiš recimo FAZ koji pada kad finansijske akcije rastu a raste kad finansijske akcije padaju.