Sa druge strane Obraz je sam sebi uskocio u stomak i stavio kukasti krst na celo s time sto brani Davidovica

Grb Vojvodine, da prvo razočaram pesimiste i zloguke mozgove,ne predstavlja nikakvu težnju ka separatizmu. Sve savezne države SAD imaju i grbove, i svoj cvet ili drvo, zastavu, himnu. Svi kantoni Švajcarske imaju grbove i ko se deli? Drugo, grb nije odraz feudalnih odnosa, nadmoći i vlasti krunisanih, recimo, glava. Od svih, oko milion grbova evropske tradicije na svetu, jedva da 20% predstavlja plemiće, kraljeve i vlastelu. Znači, ni to nam nije nikakva prepreka da ponovo steknemo grb. Još 1998. objavio sam članak sa identičnim predlogom.
Stvarni problem leži u neznanju, krajnjem šarlatanstvu, diletantizmu i iznad svega, nesavesnom pristupu zadatku. Prema tekstu u „Dnevniku” od 28. juna, izgled grba je poslanicima prezentovao direktor Muzeja grada Novog Sada Ilija Komnenović. To nesumnjivo ukazuje na Muzej grada kao „tvorca” ovog, prikazanog, neslavnog znamenja. U isto vreme, Muzej Vojvodine raspolaže mnogo kompletnijom i stručno i likovno profesionalnom, dokumentacijom. Rečeno je da je štit složen iz tri polja. Heraldičkim jezikom, štit je podeljen na tri polja, što je inače retkost. Dalje, sasvim laički i nestručno, rečeno je da su dva uspravna polja, a jedno položeno, što je heraldički nonsens, pogotovu što se dalje objašnjava da je „u levom uspravnom polju” - potpuno netačno - jer prema heraldičkim zakonima levo i desno su pojmovi vezani za štit, kako ga nosi štitonoša „s apostolom Pavlom, koji drži mač. A, u stvari, oslonjen je na mač, jer da ga drži, bio bi uzdignut - desnom rukom, „a u levoj (drži) knjigu”. Ako znamo da je Sv. apostol Pavle bio u Bačkoj i na Fruškoj gori 65 godina posle Hrista, knjigu nije mogao ni da zamisli, a ne da je drži. Tada su postojali svitci pergamenta i slično, a ne knjige. Na grb Srema ću se još vratiti, ali je neshvatljiv čempres iza jelena, namesto jablana. Otkuda takvi nonsensi? Pre nekih 65-70 godina firma za proizvodnju kafe bez kofeina, „Kava Hag”, inače nemačka, u sklopu svojih propagandnih akcija u svakoj od zemalja u kojoj je imala predstavništvo (i, naravno, prodaju) izdala je knjižice za ulepljivanje markica sa grbovima mesta te zemlje. To sam i ja radio oko 1933-35.
Knjiga se zvala „Grbovi Jugoslavije” (Izdavatelj Kava Hag D. D. Zagreb). Koncept i tekstove dali prof. dr Rudolf Horvat i Emilije Lašovski ravnatelj Kraljevskog državnog arhiva u Zagrebu. Crteže grbova radila je Vjera plem. Bojničić-Zamola, hrvatska poznata slikarka. Međutim, dve su stvari za čuđenje: pominje se u uvodu Varaždin kao najstariji (tada naš) grad sa grbom iz 1467. Ali, autori preskaču Novi Vinodolski - uskočki, srpski grad, koji status kraljevskog slobodnog grada i grba, „na plavom polju srebrna kula, ispod osmokraka, srebrna zvezda, dobio za ratne zasluge od kralja Mateje Ugarskog, sina Sibinjanin Janka (Hunyady Janos - gde prezime potiče od primorske reči hunjad - zet, od italijanskog cognao, a po rodoslovu iz mađarske istorije otac mu ima nadimak serb...)
Drugo, u nedostatku podataka, Vojvodina (a i neka naša mesta) ima za grb - grb Srbije, sa krstom i ocilima. Dalje, nisu znali da i Banat ima grb, te su se „složitelji” sadašnjeg grba Vojvodine poslužili grbom Grabovca (lav na crvenom štitu), skenirali ga i dodali handžar umesto sablje krivošije. A grb Srema je neodgovorno, krajnje diletantski iskasapljen, da bi ga uklopili u donje polje. Istina, osnovnu grešku čini Hugo Gerard Štrel, dajući plavu boju svim poljima, osim sa jelenom (i čempresom). Bačka ima smešnog apostola Pavla, umesto u crvenoj, u mrkoj odori, koji drži mač za oštricu i već pomenutu knjigu.
Međutim, naša pogreška je u neshvatanju heraldike i potpuno ignorantskom odnosu. Uopšte nije važan crtež grba, pogotovu u ovako izduženom štitu, već sadržina data u opisu - heraldički: blazonu grba. Crtež se mora držati blazona, svih, u njemu pomenutih detalja.
Nikakav „talon” se heraldički ne priznaje i ne bi trebalo ni na pokrajinskom, gradskom, a posebno ne na jugoslovenskom nivou, čime dokazujemo poslovični nedostatak opšteg obrazovanja. Blazon grba Vojvodine bi trebalo da sadrži podele štita, boje, boje „beyeva” - odeće osoba, lava, itd. i, naravno, jablana.
Kako će se grb upotrebljavati na raznim nivoima vlasti, neophodno je dati srednju varijantu, ukrašenu samo vencem lovora i hrasta (heraldički kultura i ratna slava), a treći, za zgradu Izvršnog Veća, Skupštine, automobil predsednika, sa kacigom i lacinijama (trake tekstila koje se vijore od kacige, pa oko štita). Kruna bez feudalne sadržine (data na primeru) potpuno je prihvatljiva. Na kraju, Republika Mađarska u grbu nosi krunu i, u parlamentu i na suvenirima još neke, ne baš „pitome”, detalje.
A veza sa Srbijom ista je kao i u tradicionalnom grbu: u srcu štita sa elementima grba Vojvodine, grb Srbije sa krstom i ocilima. Pa, i zvali smo se nekad, u Austriji, Vojvodstvo Srbija.

Ako ovaj pasoš jednom postane važeći (daj Bože da bude), sigurno će te ga poželeti imati kao što danas mnogo ljudi želi da ima hrvatski pasoš sa kojim je otvoren put širom sveta.

Слободно се сели у Хрватску онда!Војводина неће имати свој пасош!О томе само можете да маштате!

Ne samo da će imati pasoš, nego i nezavisnost i članstvo u eu, naravno ako se što pre raskrsti sa propalom Srbijom.

Ne samo da će imati pasoš, nego i nezavisnost i članstvo u eu, naravno ako se što pre raskrsti sa propalom Srbijom.

пази овако, нисам стигао да учествујем у овим протеклим ратовима, али веруј ми да ћу Војводину бранити од таквих као што си ти сопственим животом ... желим ти срећу да те видим на нишану , (не дај Боже да дође до тога , али ...) 

 

Војводина:

Срба 70%
Војвођана 2%

шта мислиш ко побеђује