Ovde vecinu postova kao da pisu deca ili stranacki aktivisti.

Naravno da se bolje zivi, to dokazuju i rezultati nase ekonomije, privrede, stanje finansija. Te razultate cesto objavljuju svetske institucije. Infrastuktura se prilicno obnavlja i gradi, narocito putevi, sve vise se konkretno ulaze u turizam. Obracun sa organizovanim kriminalom je krenuo, iako vidim neki i to karikiraju.
Kostunica i ova vlada su dosta toga uradili, stosta im se ima zameriti, ali kad se sve sabere i oduzme, napredak je ocigledan.

KOŠTUNICA I NJEGOVI KRITIČARI

...Gospodin Koštunica je izabran na mesto Predsednika srpske vlade kroz demokratsku proceduru, valjda na prvim zaista demokratskim i fer izborima u proteklih više decenija. Nikada i ni na koji način nije pripadao snagama koje su poražene 5 oktobra 2000, a za šta ga optužuju neki. Neosporno je takodje na osnovu onoga što je on govorio i činio do sada da g. Koštunica nije igrač iz tima sa inostranim sponzorima. Kao jedan od retkih srpskih državnika iz skorašnje istorije, sam je poreklom iz Srbije i pokazuje zavidnu brigu, ne samo za gradjane Srbije nego i za svoj narod, za njegovu istoriju i nacionalno nasledje...

...Rezimirajući dakle, postoje dva moguća pristupa kritici gospodina Koštunice. Jedan je zasnovan na kritici koja dolazi iz inostranstva , koja je posledica bojazni od stabilne i koliko toliko nezavisne Srbije onih koji žele da vide Srbiju samo kao svoje tržište, kao izvor jeftinih sirovina i radne snage ali i strateški važnog prostora. Njihova politika neprekidnog ponižavanja Srbije proističe iz strepnje pred mogućnošću da se Srbija u perspektivi “otme kontroli” i da tako njihovi politički i svaki drugi interesi ostanu neostvareni. Kritika koja dolazi sa te strane i sa tom motivacijom razumljiva je...

...Kritika pak koja dolazi iz redova domaće «demokratske opozicije», koja se ponaša kao nelojalna konkurencija, neretko spremna da rasproda i ono poslednje što je ostalo, a to je sloboda ne bi li “ućarili” koji poen u očima svetskih moćnika. Takva kritika u sebi skriva političku jalovost i zle namere, radeći protiv vitalnih interesa Srbije. Bez obzira sa kakvim argumentima ova kritika dolazila i ma koliko se činila “realnom”, nužno se nameće potreba njenog odbacivanja, čak ignorisanja. Mi bi mogli kritikovati premijera i ovu vladu za mnogo šta, ali naravno sa sasvim drugih pozicija u odnosu na ove kritičare. Pored svih manjkavosti ove vlade, zaista neke sporosti i pogrešnih poteza u ekonomskoj sferi, a i premijerove problematične kadrovske politike, moramo ipak zaključiti da je gospodin Koštunica, verovatno naš najzreliji i najiskusniji političar koji uspeva da ostane u centru političkog života Srbije, uprkos svim dramatičnim događajima. Iako nismo njegovi simpatizeri to se mora priznati , naročito kada se uporedi sa ostalim liderima značajnijih stranaka. To što neki ne priznaju tu činjenicu jeste njihov problem, ali i naš jer oni ostrašćenim i neutemeljenim napadima kojima nastoje da “omekšaju Koštunicu” samo zagađuju političku i medijsku scenu u Srbiji. A pozicije naše zemlje oslabljuju pred odlučujuću fazu pregovora oko konačnog statusa Kosova i Metohije...

ceo tekst:
http://www.nspm.org.yu/koment%202006/2006_kriticari11.htm

@Urketo
Imas samo opsta mesta, hocu primer, hocu da procitam sta su tacno uradili pa je bilo to i to. Od opstih mesta mozes da gradis predizbornu kampanju, ali to te onda cini politickim aktivistom a ne objektivnim posmatracem.  Jos nisam procitao da si osporio ono sto sam vec napisao, stavku po stavku.

Okupacija u 26 meseci. Stavka po stavka, brljotina do brljotine Kostunicine vlad(avin)e (kao premijera)

http://rapidshare.com/files/947019/OKUPACIJA_U_26_MESECI.pdf.html

Zanimljivo stivo. Izdanje je podrzano od Centra za kulturnu dekontaminaciju i LDP-a.

@Urketo
Svako ko nema dovoljno mozga da sam iskaze svoje stavove svojim recima ili nije dovoljno pametan da to uradi, ili to i nisu njegovi stavovi.
Osnova politicke borbe je predstavljenje onoga u sta verujes ma sto bolji i efektniji nacin.
Ili nauci da govoris i pises iz svoje glave ili umukni!
Inace ovo sto si napisao mi najvise lici na propagandu iz devedesetih godina, kao "Niste vi dovoljno pametni da shvatite koliko vam dobra mi cinimo".

Mislim da je kod Kostunice, od nesposobnosti i neogovornosti, zbog kojih je najvise napadan, veci problem njegova ideologija. Ona se, u principu, ne razlikuje mnogo od ideologije SPS-a i radikala, trenutno, a ni za vreme 90 -ih. Devedesetih godina, DSS kao stranka, i Kostunica kao njen predsednik, nikada sustinski nisu bili protiv rata koji je Milosevic u ime Srbije vodio . Za vreme rata u Hrvatskoj, u Krajini, Kostunica je podrzavao Babica, koji je bio mnogo radikalniji od Martica, kojeg je Milosevic podrzavao (sto govori dosta toga) ; zatim bio je protiv Dejtonskog sporazuma, sto je tada znacilo i nastavak rata u Bosni i.t.d.
 
Kostunica je 90-ih vazio za nacionalno "obojenog" politicara, zbog cega , u sustini i nije napadan od tadasnjeg " javnog" servisa. Na tu kartu je isao DOS, ali Djindjic pre svega, jer je zeleo da "otkine" sto vise biraca od radikala i SPS-a, sto bi uz tradicionalno biracko telo opozicije, bilo dovoljno za pobedu.

 Medjutim posle 5. oktobra, ta njegova ideoloska crta dosla je do izrazaja. Okruzio se ljudima poput Pavkovica, Radomira Markovica, Ace Tomica, Bulatovica i ostalih,a neke od njih je stitio "legalizmom". Legalizam je u sustini bilo opravdanje, jer je on oduvek ideoloski pripadao ljudima koje je stitio. U prilog tome ide i podatak, da su posle 2000-te kadrovi iz SPS-a i JUL-a masovno prelazili u DSS.  

 

Zbog toga i nije doslo do potpunog raskida kako sa SM vremenom, tako i sa njegovim kadrovima. Svez primer je sudija RIK koji je mrtav ladan odvalio da se visak glasackih listica u kutiji nece smatrati nepravilnoscu.  To mu valjda ostalo od ranije.

Kostunica je legenda
Odlicna zamena za Zorana

Mislim da si pobrkao neke stvari, a pre svega oko ideologije. Sto se tice ideologije DSS-a (ili bilo koje druge stranke) ona se moze najlakse opisati analizom programa stranke. Vecina programa srpskih politickih stranaka je ili napisano cisto da bi imali nekakav program, ili je prepisivano iz nekih drugih starijih programa. Ovo sa prepisivanjem i nije tako lose, medjutim gomila nasih stranaka koje su nastajale u onom prvom talasu su u svoj program ugradjivale i neke principe koji su preziveli jos iz komunistickog vremena. Sad, nije cudno sto na primer SPS koji se uvek deklarisao kao levicarska stranka ima takve stvari u svom programu ali je veoma cudno sto na primer SRS ima slicnih stvari u svom programu (mada se to kod njih jedva vidi zbog preispoljene price o srpskim zemljama). Za razliku od vecine, program DSS-a je ipak drugaciji. Da ne duzim pricu, temelji se na nekim principima koji su neke partije primenjivale jos za vreme Kraljevine Srbije a kasnije i u periodu Kraljevine Jugoslavije. Takodje pored programa za odredjivanje ideologije je bitno pogledati i kakve odnose neka partija ima sa drugim (manje-vise slicnim) partijama u Evropi. Isto kao sto je DS clan internacionale, tako je i DSS clan onoga sto svi nazivaju narodnjackim savezom (mada se to i ne zove tako, pravo ime saveza je valljda "Europian National Party" al ipak moras da proveris posto nisam bas siguran za tacno ime). Pored DSS-a u tom savezu su na primer britanski "konzervativci", u Nemackoj demo-hriscani,...otprilike u svakoj evropskoj drzavi postoji jedna partija koja je clanica tog saveza. Povremeno funkcioneri DSS-a kazu da upravo takve stranke vladaju Evropom, medjutim to i nije bas tacno (ipak levicari imaju vlast u gomili zemalja). Kad se sve sabere, tesko da stoji tvoja konstatacija o slicnosti ideologije DSS-a i SPS-a. Medjutim zbog zestoke medijske kampanje koja je odmah posle promena krenula na B92 i jos nekim medijima, takve stvari se sad tumace kao nekakva neosporna cinjenica, a u sustini prica je vise nego smesna. A ovo sto kazes oko "transfera" ljudi iz SPS-a u DSS i jeste donekle tacno, samo treba napomenuti da se to desavalo uglavnom od strane anonimnih pojedinaca koji nikad nisu (a i nece) stici do vrha stranke, mogu biti samo obicni clanovi (eventualno funkcioneri na mesnom ili opstinskom nivou). A za julovce nije uopste tacno, oni su uvek isli u neke druge stranke (neki kazu da ih je najvise preslo u G17, al to nije ni bitno zato sto se ni oni tamo nisu "proslavili", ne verujem da je iko od tih julovaca dobio neku znacajniju funkciju u G17 ili gde su vec otisli).