Izložba o Teslinom privatnom životu

U Istorijskom arhivu Užice tokom celog avgusta otvorena je izložba “Fotografije iz Teslinog albuma", autorke Ivane Zorić, koja obuhvata 200 fotografija i dokumenata, od kojih većina nikada nije prikazana javnosti.



Zorićeva kaže da je izložbu do sada uglavnom imala priliku da vidi svetska publika, a cilj izložbe je da se Tesla predstavi iz ugla privatnog i društvenog života koji je vodio.

"Želeli smo da prikažemo Teslu kao čoveka koji se družio sa prijateljima, odlazio u pozorište, na večere. Postoji više od 1.000 fotografija, ali smo za ovu izložbu odabrali slike samog Tesle i ljudi koji su se našli u njegovoj zaostavštini”, kaže Zorićeva.

Ona naglašava da je Tesla za svoje portrete birao najbolje njujorške fotografe, a sačuvao je i veliki broj slika koje su mu poštovaoci i prijatelji slali uz pisma u kojima veličaju njegova dela.

“To su ljudi iz čitavog sveta, među kojima su posebno interesantni njegovi prijatelji Laza Kostić i Mark Tven”, ističe Zorićeva.

Izložba “Fotografije iz Teslinog albuma” upriličena je uoči obeležavanja 112 godina postojanja prve hidrocentrale u Užicu i Srbiji, koja je urađena po Teslinim principima polifaznih struja.

Izvor: B92

Izložba FOTODOKUMENTI 02 u Beogradu

Izložba FOTODOKUMENTI 02 svečano će biti otvorena od petka i subote (7. i 8. septembar) na više lokacija u Beogradu. Kustosi izložbe su Miroslav Karić, Slađana Petrović Varagic i Una Popović.



Pokrenut tokom 2010. godine projekаt „Fotodokumenti“ je osmišljen kao inicijаtivа kojа imа zа cilj afirmaciju različitih pristupa u okviru savremene fotografske prakse i (re)animaciju interesovanja stručne javnosti za ovaj medij umetničkog izražavanja.

Na prvoj izložbi „Fotodokumeti 2010“ održanoj nа nekoliko lokаcijа u Požegi (Grаdskа gаlerijа Požegа, Muzej železnice Srbije – odeljenje uzаnih prugа Požegа, Trg Slobode, izlozi dve foto rаdnje) kustosi izložbe Miroslаv Kаrić i Slаđаnа Petrović Vаrаgić izabrali su radove petoro umetnika: Mihаila Vаsiljevića, Dušice Drаžić, Gorаna Micevskog, Ivаna Petrovića i Kаtаrine Rаdović. Konciprana kao jedan uvid u tekuća zbivanja na fotografskoj sceni, izložba je bila fokusirana na predstavljanje najrecentnije umetničke produkcije pomenutih autora, njihovih promišljanja prirode i potencijala fotografskog medija, kao i razmatranja njegovog aktuelnog tretmana u kontekstu аktivnog profesionаlnog prаćenjа dostignuća nа tom polju.

Izložbа održаnа tokom 2010. godine ukazala je na mogućnost dugoročnijeg projektа, i kao sledeći korak u tom smeru usledio je stručni skup „Fotodokumenti 2011“, organizovan takođe u Požegi krajem prošle godine. Uz učešće stručne jаvnosti iz Mаkedonije (Mаkedonski centаr zа fotogrаfiju, Skoplje), Slovenije (Photon galerija, Ljubljаnа), Srbije (Gаlerijа Artget – Kulturni centar Beograda, Novа аkаdemijа umetnosti, Centаr zа fotogrаfiju Beogrаd, Remont Beograd, Muzej savremene umetnosti Beograd, NFC Filmart, Kulturni centar Požega), dvodnevni skup je prevenstveno za cilj imao uspostаvljаnje regionalne saradnje, kao i dalje problemsko bavljenje različitim aspektima fotografije.

U finalnoj realizaciji je i zbornik sa tekstovima učesnika skupa koji su obradili neke od aktuelnih tema i pitanja: fotografska slika u eri dominacije digitalne tehnologije; modeli fotografskog obrazovanja i programi stručne edukacije; aktivnosti na polju prezentovanja i promovisanja fotografije u specijalizovanim centrima i izlagačkim prostorima; lokalni kontekst i identitet u savremenoj fotografiji; zaštita, digitalizacija i arhiviranje fotografskog nasleđa kao značajne kulturne i civilizacijske tekovine. Zbornik će biti promovisan tokom izložbe „Fotodokumenti 02“, kao novoj fazi projekta i daljoj razradi ideje o formiranju platforme za aktivno i kontinuirano sagledavanje, analiziranje, afirmisanje, valorizovanje i prezentovanje dostignuća na polju savremene fotografije.

Istorija fotografije je istorija permanentne debate o različitim aspektima fotografskog medija, njegove prirode, statusa, upotrebe, tumačenja u širem društvenom kontekstu i na polju vizuelnih umetnosti. Ubrzan tehnološki razvoj i brojne inovacije koje fotografija neminovno prati, samo su intezivirali diskusije i promišljanja njene trenutne pozicije, značaja i uloge, najčešće potcrtane pitanjem: da li je fotografija prevaziđena ili mrtva?



I dok se razmišljanja na temu „smrti“ fotografije najpre svode na problematiku učinka tranzicije sa analogne na digitalnu tehnologiju, te oštre konkurencije koju nameće proliferacija najrazličitijih video sadržaja, neretka su i mišljenja da fotografija nikad nije bila aktulenija i relevantnija i da svi izazovi pred kojima se našla zapravo markiraju njen novi početak. Fotografija danas zapravo beleži pun prodor u sve sfere društvenog života, unoseći radikalnu promenu u pogledu razumevanja savremene vizulene kulture.

Granice fotografskog medija se konstantno testiraju, a neka od najtemeljnijih istraživanja njegovih potencijala dolaze iz sveta umetnosti. Od šezdestih godina kada je sve prisutnija kao umetnička forma fotografija prelazi put kontinuranog preispitivanja u teoriji i praksi. Poslednje dve decenije fotografija je u krajnje dinamičnom periodu svoje istorije koji najbolje ilustruju velike muzejske izložbe i projekti posvećeni ovom mediju, nova čitanja opusa ključnih autora XX veka, kao i ultimativni proboj fotografije na umetničko tržište gde pojedina dela dostižu milionske iznose. Sve to slede brojna umetnička delovanja, diverzitet pristupa, praksi i daljih traganja u primeni fotografskih resursa.

Ono što bi se moglo izdvojiti kao posebna odlika recentnih globalnih dešavanja i pojava na savremenoj fotografskoj sceni jeste intezivnije korišćenje i promišljanje medija i konvencija dokumentarne fotografije kroz koje umetnici na najneposredniji način analiziraju i komentarišu sve aspekte složenih procesa na socio-političkom i ekonomskom planu, sa kojima je fotografija, pre svega, uvek i neizbežno bila u bliskoj relaciji.

Izložba “Fotodokumenti 02” predstavlja jedan mogući uvid u zbivanja na ovdašnjoj, inače vibrantnoj fotografskoj sceni, njene aktere, njihovu produkciju i odgovore na neka aktuelna kretanja u domenu savremene fotografije. Raznovrsnost prezentovanih pristupa i poetika, okvir je za prepoznavanje šireg poimanja fotografije danas i vitalnosti koju poseduje. Otkrivanje njenih brojnih mogućnosti u radovima izabranih autora polazište je za ono što bismo u najkraćem mogli opisati i definisati kao kompleksna vizuelna sociološka i antropološka istraživanja.



Dokumentarnost u njihovom slučaju ostaje još jedno polje u kojem se vrlo otvoreno problematizuju i preispituju i sam medij dokumentarne fotografije i moć fotografske slike, njene implikacije, značaj i uticaj u predominantno vizuelnom okruženju. U celini izložba predstavlja refleksiju perzistentnih nastojanja umetnika u iznalaženju novih iskaza o fotografiji, njenoj funkciji kao dokumenta ali i kao procesa kroz koji se saznaju, otkrivaju i promišljaju sve manifestacije sveta i svakodnevnog života. Predavanja, panel diskusije, razgovori sa umetnicima, prezentacije muzejskih fotografskih arhiva i aktivnosti centara za fotografiju, planirani za ovu priliku nastavak su šireg razmatranja problematike fotografskog medija i podsticaj struci za dalje bavljenje fotografijom i njenim relacijama sa različitim kontekstima u kojima nastaje, u kojima se primenjuje i interpretira.

Partneri projekta FOTODOKUMENTI 02: KC Požega/Filmart, Remont – nezavisna umetnička asocijacija, Mikro Art/Ulična galerija, Centar za fotografiju


Salon Muzeja savremene umetnosti, Pariska 14
Otvaranje izložbe: petak, 7. septembar u 20h
Izložba traje do 28. oktobra 2012.

Umetnici: Aleksandrija Ajduković, Benjamin Beker, Boris Lukić, Goran Micevski, Vesna Mićović, Andrea Palašti, Dragan Petrović, Ivan Petrović, Katarina Radović, Belgrade Raw, Mihailo Vasiljević, Srđan Veljović
............................................

Remont-nezavisna umetnička asocijacija, Maršala Birjuzova 7
Otvaranje izložbe: petak, 7. septembar u 18h
Izložba traje do 28. septembra 2012.

Centar za fotografiju
U punom svetlu: fotografije iz kolekcije Centra za fotografiju

Učesnici: Jovan Radović, Branka Nedimović, Dragomir Krčmarević, Ljubomir Šimunić Šime, Petar Mirosavljević, nepoznati autor
Kustosi: Mihailo Vasiljević i Ivan Petrović, urednici Centra za fotografiju
............................................

Ulična galerija, Terazije 27, Bezistan
Otvaranje izložbe: subota, 8. septembar u 20h
Izložba traje do 20. septembra 2012.

Andrea Palašti, iz serije Short Cuts, 2008-


Izvor: B92

Izložba "Najbolje/The Best" u MIJ

Izložbe "Najbolje/The Best" multimedijalnog umetnika Gorana Kosanovića biće otvorena u izložbenom prostoru "Muzeja 25. maj" u kompleksu Muzeja istorije Jugoslavije od 8. septembra do 8. oktobra ove godine.



Zbirke Muzeja istorije Jugoslavije (MIJ) bile su do pre nekoliko godina predmet interesovanja i istraživanja uglavnom istoričara, eksponati MIJ bili su - najčešće - 'prateća građa' različitih stručnih publikacija.

Od sredine 2008. eksponati MIJ su vidljivije prisutni u javnosti - kako kroz izložbe kustosa MIJ i gostujućih kustosa (u kompleksu MIJ ali i u drugim prostorima u Srbiji i inostranstvu) tako i predstavljanjem zbirki umetnicima, kulturolozima, sociolozima, javnim ličnostima, profesorima istorije, novinarima i dr.

Povećan interes (i) umetnika za zbirke MIJ dodatno oživljava kulturnu baštinu koju čuva MIJ. U okviru umetničkih projekata u oblasti vizuelnih umetnosti na zbirkama MIJ radili su / rade: Milica Tomić, Ana Adamović, Vesna Pavlović, Armin Linke, Fabian Bechtle, Julien Fišera…

Jedan od domaćih autora koji je u eksponatima MIJ našao sponu sa svojim radom je i Goran Kosanović. U vreme priprema za izložbu "Planeta Ljubav" (februar - april 2012.) upoznao se sa građom MIJ koja je vezana za 'osvajanje svemira' i muzeju predložio da svoje radove iz ove serije izloži 'naspram' eksponata iz MIJ koji su mu bili 'veza' sa realnim istraživanjem drugih planeta.

Kosanovićev projekat Serbian Space Program sa svojim imaginarnim prostorima i aktivnostima naći će se pred publikom u MIJ 'zajedno sa' kamenom sa meseca i kopija plakete koju je misija Apola 11 ostavila na Mesecu.

Ovo je samo segment izložbe "Najbolje/The Best" multimedijalnog umetnika Gorana Kosanovića koja će biti otvorena u izložbenom prostoru "Muzeja 25. maj" u kompleksu Muzeja istorije Jugoslavije od 8. septembra do 8. oktobra ove godine.



Izložbu čini četiri segmenta:

1. Planeta Ljubav - ciklus radova o imaginarnom putovanju umetnika na udaljenu planetu Ljubav

2. Trodimenzionalne instalacije, printovi, dokumentacija o body art radovima koje je Kosanović izveo u saradnji sa slikarom Radomirom Damnjanovićem Damnjanom i radove sa izložbe Cveće u kojima umetnik upotrebom novih medija reinterpretira tehnike koje je koristio Endi Vorhol.

3. Slike iz Kosanovićevog opusa koje su tematski raznovrsne, od lirskih autobiografskih reminiscencija do fenomena masovne kulture i ikona savremene kulture i umetnosti.

U okviru izložbe biće organizovane radionice i susreti sa decom, a Kosanović će izvesti i performans Linija srca/The Line of Heart. Ovaj performans uspešno izvodi poslednjih deset godina u Srbiji i inostranstvu i do sada je u njemu učestvovalo više hiljada dece i odraslih.

Kamen sa meseca

Fragmenti Mesečevog tla koje su donele posade Apola sa prve i poslednje misije 11 i 17 / darodavac predsednik SAD Ričard Nikson

Tokom šest misija Apolo koje su u periodu 1969. – 1972. godine istraživale Mesečevo tlo doneto je 2415 uzoraka Mesečevog tla, ukupne težine 382 kg. Oko 200 primeraka poklonjeno je različitim državama i njihovim narodima kao simbol mira. To su jedini primerci kamena sa Meseca ze koje se NASA odrekla vlasništva.

Replika plakete Apola 11 ostavljene na mesecu

Replika plakete koju je posada Apola 11 ostavila na mesečevoj površini 20.07.1969. je poklon astronauta Nila Armstronga, Majkla Kolinsa i Edvina Oldrina Josipu Brozu Titu, 17.10.1969.

Tekst poruke na plaketi glasi: „Na ovom mestu su ljudi s planete Zemlje prvi put stupili na Mesec. Juli 1969. godine nove ere. Dolazimo u miru, u ime celog čovečanstva“

Izložba će biti otvorena do 8. oktobra od 10.00 do 16.00 časova svakoga dana, osim ponedeljkom.

Izvor: B92

Izložba savremene japanske umetnosti

Izložbu koju čine 250 radova iz oblasti savremene umetnosti Japana u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu otvorio ministar kulture Bratislav Petković.

U Muzeju primenjene umetnosti otvorena je izložba dela savremenih japanskih umetnika pod nazivom "Hikari - iz Japana Srbiji".



Reprezentativnu izložbu japanske savremene umetnosti koju čini 250 radova iz oblasti slikarstva, kaligrafije, crteža tušem, skulpture i primenjene umetnosti, otvorio je ministar kulture i informisanja Bratislav Petković.

Ministar je istakao da Japan i Srbija imaju dugotrajnu saradnju u svim oblastima, pa i u kulturi, još od prvih zvaničnih kontakata dva državnika cara Japana Meiđija i srpskog kralja Milana Obrenovića.

Petković je naveo da su građani Srbije do sada imali više prilika da se upoznaju sa tradicionalnom ali i savremenom kulturom Japana, savremenim vizuelnim stvaralaštvom i izdvojio mange kao globalni umetnički fenomen koji je popularan u Srbiji.

"Kultura Japana oduvek je bila veoma inspirativna domaćoj javnosti i srpskim stvaraocima, ono što posebno intrigira u japanskim vizuelnim umetnostima jeste ne samo tipičan rafinirani senzibilitet već i uspešan i kreativan upliv tradicionalne kulture u savremenu umetnost kao i njen uticaj na popularnu kulturu", ocenio je ministar.

Svetlost iz Japana

Japanska reč hikari, u prevodu svetlost, donela je poruku mira, ona simbolizuje nadu u bolje sutra, objasnio je ambasador Japana u Beogradu Tošio Cunozaki.



On je rekao da je Japan prošle godine u martu pogodila prirodna katastrofa nezapamćenih razmera koja je izazvala i nuklearnu havariju, brojni ljudi u ovoj zemlji ni do danas nisu u mogućnosti da se vrate uobičajenom, svakodnevnom životu.

U toj velikoj nevolji srpski narod je pružio podršku, brojne telegrame saučešća i reči razumevanja, naveo je ambasador i dodao da se veoma raduje što će posetioci u MPU moći da vide tradicionalnu i savremenu umetnost Japana koja će, siguran je produbiti razumevanje među našim narodima jer svaki od 250 radova najiskrenije istražuje pojmove mira, obnove i nade.

Prema rečima direktorke Muzeja primenjene umetnosti Ljiljane Miletić Abramović prva izložba u ovom muzeju na kojoj je predstavljena savremena likovna scena Japana održana je 1957. godine kada je bio izložen plakat. Od tada je bilo osam izložbi iz oblasti dizajna i arhitekture jer je nakon katastrofalnog zemljotresa u Skoplju 1963. godine uzor našim graditeljima bila upravo arhitektura Japana.

Izložba "Hikari" predstavlja širok spektar savremene japanske umetnosti. Predsednik fondacije Yubido Keizo Mijamoto ispričao je da je za izložbu "Hikari" konkurisalo 800 japanskih umetnika a da je stručni žiri odabrao 250 radova za koje smatra da će najbolje predstaviti nacionalnu savremenu umetničku scenu.



Prema rečima koordinatora izložbe, kustosa za međunarodnu saradnju MPU Dejana Sandića, ova izložba je znatno više od izložbe savremene japanske umetnosti, to je projekat koji u formi izložbe i docnije izdate knjige komunicira na različitim nivoima, večito prožimanje lokalnog i svetskog u geografskom smislu, nacionalnog i internacionalnog u državnom.

"Izložba je dogovorena odmah nakon katastrofalnog zemljotresa u Japanu prošle godine kao vid podrške državi i narodu za koje Srbiju vezuje tradicionalno prijateljstvo, ovaj umetnički projekat nosi poruke mira, obnove i nade, simbolične odrednice koje se u Japanu vezuju za Hikari", kazao je Sandić.


Izvor: RTS

"Klimt u Beogradu" u Progresu

Izložba "Klimt u Beogradu“ povodom 150 godina od rođenja čuvenog austrijskog slikara Gustava Klimta, biće svečano otvorena 30. oktobra u galeriji Progres.

 

Kako su najavili organizatori izložbe, Grad Beč i Kontaktni biro Grada Beča u Beogradu, svečanom otvaranju prisustvovaće predstavnici Beča i Beograda, Ambasade Austrije, privrednici i ličnosti iz javnog života.

Izložba koja je već obišla nekoliko gradova istočne i jugoistočne Evrope, za javnost biće otvorena od 31. oktobra do 13. novembra

Na izložbi "Klimt u Beogradu" biće prikazane visokokvalitetne reprodukcije 16 Klimtovih dela. Pored replike poznate slike "Poljubac", biće izložene reprodukcije slika "Higija" i "Prijateljice II", čiji su originali 1945. godine izgoreli u dvorcu Imendorf u Donjoj Austriji.

Organizaciji ove putujuće izložbe pridružila se i kompanija Freywille, poznata po tome što ideje i motive za pojedine kolekcije umetničkog nakita pronalazi u delima čuvenih slikara. U postavci izložbe "Klimt u Beogradu" su "Adela Bloh-Bauer I", "Emilie Flege", "Nada II" i "Atersko jezero!", koje su dizajnere umetničkog nakita inspirisale za kolekciju "Omaž Gustavu Klimtu".

Izvor: B92