Voda... :: Burek vicoteka & tekstoteka

Covek ide pustinjom i skapava od zedji. Naidje na oazu i u njoj zdenac sa
bistrom vodom. Nagne se nad zdenac, rukama zahvati vodu, prinese vodu
ustima, i taman kada je navlazio usne neko ga potapse po ramenu. Okrene
se, kad pred njim predivna plavusa. Raskos zenske lepote.

- Ja sam sultanova zena, i zelim da se posevim sa tobom! - rece mu maznim
glasom.

- Oprosti mi, ali strasno sam zedan i moram da pijem vode. - odgovori joj
covek smuseno.

- Ako mi ne ispunis zelju, neces piti, moje je pravo da ti zabranim. Ovo
je oaza moga muza - pripreti mu.

I sta mu preostane - posevi je i ona ode zadovoljna. On se pozudno okrene
zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kada je navlazio
usne neko ga potapse po ramenu. Okrene se opet - kad pred njim prekrasna
crnka. Raskos zenske lepote i pozeljnosti.

- Ja sam druga sultanova zena, i zelim da se posevim sa tobom! - rece mu
maznim glasom.

- Oprosti mi, ali strasno sam zedan, moram da pijem! - odgovori joj ne
verujuci da mu se to zaista desava.

- Ako me ne posevis, neces piti, moje je pravo da ti to zabranim! Ovo je
oaza moga muza - pripreti mu crnka.

- I sta mu je preostalo - posevi je i ona ode zadovoljna. On se pozudno
okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kada je
navlazio usne neko ga potapse po ramenu. Okrene se covek - kad pred njim
SULTAN.

- Otkud toliko drskosti kod tebe, bednice nistavni ? ? Upadnes u MOJU
oazu, posevis MOJE zene, i zelis da pijes MOJU vodu.

- Covek se prenerazi ne verujuci sta mu se dogadja. Isprica sultanu sta se
dogodilo i zamoli ga za oprostaj.

- Oprosticu ti pod uslovom da se popnes na onu dinu, - pokaza mu dinu
udaljenu dobrih pedesetak metara - i da prdnes tako jako da te mogu odavde
cuti!" - postavi mu uslov sultan.

- Covek ode do dine, napne se iz sve snage i prdne. Bilo je gromoglasno i
sultan ga je veoma dobro cuo.

- Nisam se nadao da je netko sposoban za tako nesto. Slobodan si -
impresionirano rece sultan.

- Hvala na Vasoj velikodusnosti. Odlazim cim popijem vode! - zahvalno rece
covek.

- Aaaa, ne ! ! Nisam ti dao dozvolu da pijes moju vodu - rece sultan.

- Ali ako ne popijem malo vode umrecu, smilujte se!! - zavapi covek.

- U redu. Vidis onu drugu dinu? - pokaza mu dinu udaljenu bar stotinjak
metara - popni se na nju i prdni iz sve snage tako da te svi u oazi
cujemo. Dacu ti i kamilu i vodu ako uspes! - nalozi mu sultan.

- Ode covek, popne se na dinu, napne se i zadnjim atomima snage prdne.
CUDO ! ! ! ! Culi su ga svi u oazi. Sultan mu, impresioniran, dade kamilu
i dozvoli da uzme vodu. On se pozudno okrene zdencu, rukama zahvati vodu,
prinese vodu ustima, i taman kada je navlazio usne, neko ga potapse po
ramenu.

- Okrene se covek, kad nad njim stoji Sekretar skupstine, i tiho mu kaze:

- Oprostite, gospodine poslanice, ali . . zaspali ste na sednici i strasno
glasno prdite . . . . !