Jeftiniji minus ni u snovima

Banke ne planiraju, saznaje „Blic“, da u ovoj godini bitnije menjaju cenu dozvoljenog minusa po tekućim računima.



Guverner NBS Jorgovanka Tabaković je, kako su nam nezvanično potvrdili bankari, prošle nedelje razgovarala sa menadžerima banaka u Srbiji o mogućem smanjenju kamatnih stopa na dozvoljeni minus po tekućem računu.

- Njeni argumenti jesu u redu iz ugla NBS. Stoji to da je inflacija vrlo niska, kao i da je kurs stabilan. Međutim, jasno je da mi odvajamo velika sredstva na ime obavezne rezerve, a koja u Evropi ne postoji. Zato je i neprimereno meriti naše kamatne stope sa evropskim - kažu bankari koji o ovom, za njih osetljivom pitanju ne žele da govore javno.


"Građani ne smeju da doživljavaju dozvoljeni minus kao izvor prihoda" - kaže Prof. Nebojša Savić.

Dodaju da je dozvoljeni minus skup i zato što građani uvek imaju mogućnost da ga koriste, što znači da banke moraju da odvoje posebna sredstva, odnosno da ne mogu da usmere taj novac u druge poslove.

- Jasno je da banke nemaju obavezu da dozvoljeni minus učine jeftinijim jer ta odluka zavisi isključivo od njihove poslovne politike. S druge strane, dozvoljeni minus je i nastao iz očigledne potrebe građana da u kratkom vremenu dođu do neophodnih sredstava - kaže za “Blic” prof. Nebojša Savić, predsednik Izvršnog odbora Narodne banke Srbije.

Prof. Savić objašnjava da, upravo zbog visokih kamata, dozvoljeni minus građanima ne treba da bude izvor prihoda, već samo jedan od načina da na kratak rok reše trenutni finansijski problem.

- Činjenica je da je u pitanju skup način zaduživanja koji treba izbegavati. Pored toga, jasno je i da nemaju sve banke iste cene ovih pozajmica, pa i građani treba prema zaduživanju da se odnose kao prema šopingu, odnosno da ne koriste usluge one banke u kojoj je ova vrsta kreditiranja skupa - savetuje Savić.

Ekonomista Goran Nikolić kaže za „Blic“ da građani vole dozvoljeni minus zato što se brzo i lako dobija, a da su kamate visoke, jer banka na njega gleda kao na neplanirani i nenajavljeni kredit.

- Kada bi inflacija bila na nivou od dva do tri odsto, procenat problematičnih kredita ispod deset odsto, kao što u evropskim zemljama i stabilan kurs na duži vremenski period, kamate bi bile niže. Neprihvatljivo je da se preko visokih kamata nadoknađuju drugi gubici, ali je tako - kaže Nikolić.

Preuzeto sa ...

Kamate napunile kase banaka

Banke u Srbiji i tokom prošle godine zarađivale dobro, uprkos padu i kreditiranja i štednje. Samo za devet meseci na kamatnim stopama zarađeno 89 milijardi



Uprkos krizi sa kojom se kao i mnoge evropske zemlje suočavamo, padu kreditiranja i štednje, banke u Srbiji su za prvih devet meseci prošle godine povećale zaradu za 42 odsto u odnosu na isti period 2012. godine. U Narodnoj banci Srbije ukazuju da je rast profita posledica gašenja loših banaka koje su 2012. godine negativno poslovale. NBS je oduzela dozvole Razvojnoj banci Vojvodine i Novoj Agrobanci, koje su za prvih devet meseci 2012. ostvarile gubitak od 7,9 odnosno 4,3 milijarde dinara.
adbuka oglasi
Podesi oglase |  Postavi oglas

- Od ukupnog broja banaka, 18 je poslovalo pozitivno i ostvarilo dobit od 29,5 milijardi dok je 13 banaka poslovalo s gubitkom. Pokazatelji profitabilnosti pokazuju trend oporavka, međutim i dalje su ispod nivoa pre početka krize - kažu u NBS.

Banke su najviše zarađivale na kamatama, provizijama i naknadi po osnovu kursnih razlika. Iako je prošle godine prvi put došlo do smanjenja ukupno odobrenih kredita, i to za 14,7 milijardi dinara, bankari su od kamata za devet meseci zaradile gotovo tri milijarde dinara više nego u isto vreme prethodne godine, ili čak 89 milijardi dinara. Prihodi od naknada i provizija bili su nešto manji, ali su i dalje činili više od 20 odsto zarade banaka, ili 26 milijardi dinara.

Prema podacima Narodne banke, najveću dobit imale su Banka Inteza i Rajfajzen banka. Najveću gubitaši su bili KBC i NLB banka.

Iako je nivo kredita koji banke ne mogu da naplate premašio 400 milijardi dinara, zarada bankara je i dalje veoma dobra. Kamate na zajmove, pre svega u velikim bankama, i dalje su veoma visoke i kreću se od 22 do 28 odsto godišnje. Korišćenje dozvoljenog minusa u bankama koje ovde posluju je najskuplje u Evropi. Kamate na ovu vrstu pozajmice kreću se u rasponu od 28 do 45 odsto godišnje. Kamate na kreditne kartice su od 24 do 34 odsto.

Kada su u pitanje provizije i naknade samo održavanje tekućeg računa donosi bankama po računu od 100 do 600 dinara mesečno. U bankama ima ukupno oko 6,5 miliona tekućih računa - aktivnih i onih koji miruju, a za koje se svejedno, plaća održavanje dok se ne ugase.

Tu je i zarada od bankomata. Podizanje gotovine na bankomatu druge banke donosi minimum 100 dinara, ali kod većine bankara obično dva do tri odsto od iznosa transakcije.

Preuzeto sa ...

Minus i revolving su dve najgore stvari po  gradjane....