Nelogičnosti novog zakonskog predloga
Vlast bi sve da proglasi tajnom
Autor: Marija Maleš | Foto:fonet | 06.08.2009. - 05:00

Ukoliko Predlog zakona o tajnosti podataka bude usvojen u parlamentu, ne samo da će poverenik za informacije od javnog značaja i ombudsman biti umnogome sprečeni u obavljanju svoje dužnosti nego su predviđene i mnoge druge nelogičnosti: od mogućnosti otvaranja radnih mesta za čitavu armiju novih bezbednjaka, do plata zaposlenih u Kancelariji saveta, stručnoj službi Vlade koja treba da se bavi poslovima u vezi sa primenom zakona, koje će biti do 20 odsto veće od plata drugih državnih službenika.

Novi bezbednjaci trebalo bi da imaju 20 odsto veće plate od drugih državnih službenika

Uvidom u Predlog zakona o tajnosti uočava se pokušaj da se ovlašćenja poverenika za informacije i zaštitnika građana ograniče, tako da im se onemogući ili bar bitno oteža vršenje nadzornih funkcija. Teško je to dovesti u sklad sa Vladinim više puta deklarisanim strateškim opredeljenjem da jača nezavisne institucije. Rešenje po kome su u mnoštvu državnih organa jedini kojima se mogu ograničavati prava na pristup informacijama upravo zaštitnik građana i poverenik nije samo nelogično već je i apsurdno.
Manje vidljiva, a možda ništa manja nelogičnost sadržana je u članu 85 predloga zakona. Tim članom na mala vrata se otvara mogućnost da se u Ministarstvu unutrašnjih po­slova, Ministarstvu odbrane, „a po potrebi i u svakom od organa javne vlasti” zaposli još po jedan čovek čiji bi posao bio da se bavi zaštitom tajnih podataka. Time će stranačke strukture dobiti šansu da zbrinu nekoliko hiljada „proverenih” stranačkih kadrova. Pitanje je da li je to i koliko u skladu sa Vladinim deklarisanim opredeljenjem da smanjuje broj zaposlenih u administraciji u kojoj, i bez ove nove armije bezbednjaka, ionako ima neuporedivo više zaposlenih nego što je potrebno.
Sa stanovišta logičnosti ili apsurdnosti, zanimljiv je i član 93, koji predviđa da će zaposleni u Kancelariji saveta, stručnoj službi Vlade, koja treba da se bavi poslovima u vezi sa primenom zakona, imati i do 20 odsto veće plate od drugih državnih službenika. Predlogom zakona ovoj stručnoj službi poveren je i posao nadzora i kontrole nad primenom zakona. Ali šta god pisalo u zakonu, ona to ne može da radi, služba može da se bavi samo stručnim i administrativno-tehničkim poslovima, a nema i ne može imati inspekcijska ovlašćenja bez kojih je nadzor nezamisliv. Dakle, služba će samo glumiti da nešto nadzire, ali za svaki slučaj, direktoru, zameniku direktora i zaposlenima rezervisane su veće plate zbog stresnih uslova rada.
Nosilac izrade ovog zakonskog predloga bilo je Ministarstvo pravde, a u Radnoj grupi za izradu zakona učestvovali su i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstvo inostranih poslova, Ministarstva odbrane, BIA, VOA, sekretar kabineta predsednika republike i tri nevladine organizacije.
Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za zaštitu ljudskih prava, koji je u Radnoj grupi nastupao u ime poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitnika građana, kaže za „Blic” da je Radnu grupu napustio „zbog predloženih rešenja koja krše standarde”.
- Radnu grupu sam napustio pre svega zato što su predviđena ograničenja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitnika građana u obavljanju njihovih dužnosti. Nema pogađanja oko nekih stvari - ističe Milenković. On kaže da bi oko drugih rešenja u zakonu bilo moguće naći kompromis jer je deo zakona preuzet iz nacrta zakona čiji je autor Koalicija za slobodan pristup informacijama iz 2007. godine.

Simbolične kazne
Zanimljivo je uporediti žestoke kazne za novinare i medije koje su predviđene Predlogom zakona o informisanju i kazne predviđene Predlogom zakona o tajnosti. Naime, novinari i mediji za „dezinformisanje” javnosti rizikuju višemilionske kazne, a za funkcionere koji povrede Zakon o tajnosti zloupotrebljavajući ga da bi ograničili prava javnosti predviđene su simbolične kazne. Tako u članu 99, ako podatak i dokument „koji se očigledno ne odnosi na zaštićene interese označi kao tajnu” i tako ga sakrije od javnosti, funkcioner rizikuje kaznu od 5.000 dinara, a u najgorem slučaju 50.000 dinara.

Klasifikacija tajni
Državna tajna se određuje radi sprečavanja nastanka neotklonjive teške štete po interese Srbije i njena tajnost ističe nakon 30 godina.
Strogo poverljivo se određuje radi sprečavanja nastanka teške štete po interese Srbije, a njena tajnost ističe nakon 15 godina.
Poverljivo se određuje radi sprečavanja štete po interese Srbije, a njena tajnost ističe nakon pet godina.
Interno se određuje radi sprečavanja nastanka štete za rad, obavljanja zadataka i poslova organa javne vlasti koji ih je odredio. Njena tajnost ističe nakon dve godine.
*Bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti „državna tajna” i „strogo poverljivo”, kao i „poverljivo” i „interno” određuje Vlada Srbije uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost, odnosno na predlog nadležnog ministra ili rukovodioca organa javne vlasti.

** Ukoliko ovlašćeno lice utvrdi da postoje razlozi zbog kojih je podatak proglašen za tajni pre isteka roka, može da odredi prestanak tajnosti. S druge strane, ako posle isteka roka postoje razlozi da se podatak čuva kao tajni, ovlašćeni može produžiti rok.

Cvijan: Poverenik ima pristup skoro svim podacima
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana imaće pristup skoro svim tajnim podacima u državi, a preostale tajne podatke moći će da kontroliše predsednik Vrhovnog suda Srbije, tvrdi predsednik Radne grupe za izradu tog zakona Vladimir Cvijan i dodaje da je „nemoguće da jedan čovek ili jedna institucija imaju pristup svim tajnim podacima
u državi”.
Cvijan kaže za „Blic” da neće biti novog zapošljavanja, nego da će se u sistematizaciji postojećih radnih mesta „prepoznati ljudi koji će se baviti zaštitom tajnih podataka”. Prema njegovim rečima, plate zaposlenih u Kancelariji saveta moraju biti 20 odsto veće od primanja državnih službenika zato što „najveći broj ljudi koji znaju tu materiju rade u Vojsci i neće hteti da za manje plate pređu u Kancelariju saveta”.

Izvor: Blic

Pa ako poverenik ne bi imao prava na uvid svih informacija, njegova svrha bi bila iluzorna.
Ne znaci da on treba da otkriva tajne, ali da ima uvid, morace.
Kako inace recimo ako bi se neko dobio otkaz za odavanje sluzbene tajne da ga odbrani. Ili da ga ne odbrani.
bezbdnjaci i moraju da rade drugi posao od trazenja izdajnika na svakom cosku i stvaranja medijske halabuke, pustanjem dezinformacija. Ako neki institut ulozi velike pare u neku studiju gde ucestvuju citavi timovi, pa ako neko dodje do informacija o nekom kompletnom radu(ne mora to da bude izum, moze i strategija ili cisto informacija) i ako neko odande ladno proda gotov rad to se mora pratiti.
Takodje moraju biti sposobni da 'izvuku' dosta toga spolja, kojekavih softvera za nasu korist.
Samo jedan mali deo njihovih aktivnosti, sto znaci da moraju biti potkovani u struci,l jezicima da se krecu u takvim sredinama kao prirodan element.
Onda naravno da treba da budu bolje placeni. I po ucinku.

Stručnjaci o tajnosti podataka
Vlada sprema najlošiji zakon o tajnama u regionu
Autor: Marija Maleš | Foto:d. danilović | 07.08.2009. - 05:00

Suština predloga novog zakona o tajnosti podataka jeste da bi njegovim usvajanjem bila onemogućena zaštita sloboda i prava građana za koju su zaduženi organi koje je država postavila. Ako bude usvojen taj predlog, za pristup bilo kom poverljivom dokumentu, pa i onom s najnižim stepenom tajnosti, zaštitniku građana ili povereniku za slobodan pristup informacijama trebaće odobrenje nadležnih. Dakle, upravo onih koje bi po zakonu trebalo da kontrolišu ta dva nezavisna organa.


Poverenik za slobodan pristup informacijama i zaštitu podataka o ličnosti i zaštitnik građana radi obavljanja svoje funkcije trenutno imaju pravo pristupa svim informacijama bez ograničenja. To pravo imaju po sili zakona, nije im potrebna ničija saglasnost ili odobrenje. A rešenje iz predloga zakona o tajnosti podataka bitno bi promenilo tu poziciju.
Ovo je odgovor poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića Vladimiru Cvijanu, predsedniku Radne grupe za izradu pomenutog zakona, koji tvrdi da će „poverenik imati pravo pristupa skoro svim tajnim podacima”.
Ovaj zakon bi bio, ako bude usvojen - najlošiji zakon o tajnosti podataka u regionu, ne samo po Šabićevoj oceni. Sa njim se slaže i zaštitnik građana Saša Janković, koji najavljuje za „Blic” da će Skupštini Srbiji predložiti amandmane na odredbe zakona o tajnosti podataka koji, kako kaže, onemogućavaju efikasnu i delotvornu zaštitu sloboda i prava građana od bilo čijeg nezakonitog i nepravilnog rada.
Na tvrdnje Cvijana da niko nema prava da ima uvid u sve podatke, Janković kaže:
- Naravno da niko nema prava da vidi sve podatke, pa ni ombudsman, već samo one koji su mu neophodni za obavljanje posla. Normalno je da nema pravo da sazna hemijsku formulu tajnog bojnog otrova, ali moralo bi da mu se omogući da proveri da li se on testira na način koji ugrožava zdravlje građana.

To što zaštitnik građana i poverenik u ovom momentu nemaju nikakvih ograničenja u pristupu tajnim podacima, objašnjava on, nije izazvalo bilo kakve štetne posledice po zakonit i pravilan rad drugih organa.
- Sa druge strane, predlog zakona daje predsedniku države, ali i rukovodiocima najmanje tri kolegijalna državna organa, predsedniku Narodne skupštine, predsedniku Vlade i predsedniku Vrhovnog suda, pravo da vide podatke koji su nepodobni za oči ombudsmana i poverenika - ističe Janković.
Pored potrebe da imaju „odobrenje”, predlaže se da bi se zaštitniku građana i povereniku mogao uskratiti pristup podacima iz više razloga, od kojih su neki vrlo neodređeni. I to tako što bi ih, za šta takođe nigde ne postoji presedan, ograničavali organi koje zaštitnik i poverenik po zakonu treba da kontrolišu. S tim u vezi otvara se i pitanje odnosa predloženih rešenja prema članu 20 stav 2 Ustava Republike Srbije koji garantuje da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati.
Kako kaže poverenik za informacije, postojeća ovlašćenja poverenika i zaštitnika nisu nikakva lična ovlašćenja, to su ovlašćenja državnih organa ustanovljenih da štite ljudska prava.
- Da li je sad očigledno drastično ograničavanje ovih ovlašćenja koja su u skladu sa ustavnom odredbom - pita Šabić.

Zakoni država u okruženju
Šabić kaže da se u većini država izričito jemči povereniku i zaštitniku građana nesmetan pristup podacima koji su im potrebni za obavljanje funkcije. Kao primere navodi da se u susedstvu u zakonima o zaštiti podataka o ličnosti pravo nadzornog organa na pristup informacijama koje su mu potrebne uređuje sledećim formulacijama:
- u čl. 32 Zakona o zaštiti osobnih podataka Hrvatske n „bez obzira na stupanj tajnosti...”
- u čl. 53 slovenačkog zakona - „bez obzira na poverljivost ili tajnost...”
- u čl. 22 zakona Bosne i Hercegovine - „državne i službene tajne neće predstavljati prepreku...”
- u čl. 66 Crne Gore - „bez obzira na stepen tajnosti...”.

Izvor: Blic

Malo ne razumem ovo. Omndusman nema sta da trazi u bezbednosne strukture drzave.
One rade svoj posao, a eventualne prekrsaje prosledjuju policiji, koja dalje ide preko javnog tuzilastva na sud.
To vise ne bi bila bezbednost.

Већи је проблем што се код нас државна тајна користи за прикривање свих могућих срања која власт направи,а не информација од значаја за државу.

Pa citava bezbednost je na tome pocivala. Trazi unutrasnjeg neprijatelja, ako ga nema izmisli ga.
Sve je ovo bezbedasko maslo: papa, soros, ruska neizmerna ljubav, svapska mrznja, putinizam sada je najnovija floskula. Ne znaju ni Rusi ste je to, ali su ga nasi elegantno pogurali.

Šabićeve optužbe su netačne
Autor: marija maleš | Foto:FoNet | 10.08.2009. - 05:00

Vladimir Cvijan
Predlog zakona o tajnosti podataka uzburkao je javno mnjenje posle tvrdnji Rodoljuba Šabića i Saše Jankovića, poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitnika građana, da ovo zakonsko rešenje krši Ustav, ograničava ih u radu i nije u skladu sa evropskim standardima. Vladimir Cvijan, šef radne grupe za izradu ovog zakona, tvrdi da su netačni navodi gospodina Šabića i nekih „stručnjaka“ da se predloženim zakonom o zaštiti tajnosti podataka ograničavaju ovlašćenja poverenika za informacije od javnog značaja, zaštitnika građana ili bilo kog drugog nezavisnog kontrolnog tela.

- Svaki kontrolni organ će imati slobodan pristup svim tajnim podacima iz svoje kontrolne nadležnosti, bez obzira na stepen tajnosti i bez obzira na to ko je tajni podatak „proizveo“. Ovu činjenicu je radna grupa na čijem sam čelu, a koju je formiralo Ministarstvo pravde, uvek spremna da dokaže u javnoj raspravi. Što se tiče navoda da se ovakvo rešenje sreće samo u našoj državi - pročitajte npr. članove 5 i 77 Zakona o zaštiti tajnih podataka Bosne i Hercegovine iz 2005, mađarski zakon - članovi 6 i 10, slovački zakon - članovi 34 i 84. Kome se obraća parlamentarni komesar u Velikoj Britaniji ako ne dobije tajni podatak? Sudu - kao i u predlogu zakona. Pitajte poverenika da li zna kome se obraća evropski ombudsman ako ne dobije tajni podatak. Svako, pa i predsednik Republike ili predsednik Vlade ima pravo pristupa podacima, ali samo iz svoje nadležnosti (vidite član 37 predloga zakona) i isto važi i za kontrolne organe - npr. poverenika - kaže Cvijan.


Ne predstavlja li to ograničenje njihovih ovlašćenja kršenje Ustava?
- Ja već više puta insistiram na javnoj raspravi baš zato da bih čuo gde to u predlogu zakona postoji smanjenje dostignutog nivoa ljudskih prava! Da li se krše ljudska prava ako kontrolu nekih tajnih podataka vrši predsednik Vrhovnog suda?

Zašto nije bilo javne rasprave?
- Ja sam Dejanu Milenkoviću, koji je u radnoj grupi bio u ime poverenika i zaštitnika građana, više puta predlagao da organizujemo javnu raspravu. Nisam dobio nikakav odgovor, kao da su čekali da predlog bude upućen u Narodnu skupštinu. Javna rasprava će biti odlična prilika i da gospodin Šabić objasni kako je predlog zakona „najgori u okruženju“ kada je više od 80 odsto njegove sadržine prepisano iz predloga koji je upravo gospodin Šabić pisao pre dve godine. I kako se to poklapa sa tekstom zvaničnog mišljenja zaštitnika građana koji o nacrtu zakona kaže, citiram: „Nacrt zakona o tajnosti podataka je... preko potreban normativni iskorak u odnosu na sadašnje stanje“ i predstavlja „solidnu zakonsku materiju“. Javna rasprava će biti dobra prilika i da se prihvate sve dobronamerne sugestije.

Samo ovlašćeni mogu da rade sa tajnama
Da li će biti zapošljavanja novih službenika u ime zaštite tajnih podataka?
- Svako ko je do sada bio zaposlen na radnom mestu koje podrazumeva rad sa tajnim podacima - ostaće na tom istom radnom mestu, ali će dobiti poseban sertifikat, posebnu obuku i posebnu oznaku u sistematizaciji radnih mesta. Radna mesta ovlašćenih lica neće biti otvarana. Ako državni organ ili javno preduzeće operiše sa tajnim podacima, moraće nekog u sistematizaciji da odrede kao ovlašćeno lice.