NIRVANA
Nocas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari,
Prilazili k meni kao zrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Nocas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Nocas me je pohodila sreca
Mrtvih dusa, i san mrtve ruze,
Nocas bila sva mrtva proleca,
I mirisi mrtvi svuda kruze.

Nocas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrcu zagrljeni
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve sto je postajalo ikad,
Svoju senku sve sto imadjase,
Sve sto vise javiti se nikad,
Nikad nece – k meni dohodjase.

To su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
Tu su bili poginuli zraci,
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko,
Bez oblaka, bez srece, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, k`o kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na buducnost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.

Nocas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari,
Prilazili k meni kao zrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.












UTOPLJENE DUSE
Jos jednom samo, o, da mi je dici
Ispod zivota svet umrlih nada,
Jos jednom samo, o, da mi je ici
Prostorom snova pod vidikom jada.
Potajna slabost i zudnja ka sreci,
Skrivene misli u boji ljubavi,
Njen pogled nekad sve sto znade reci,
Jos jednom samo da je da se javi.
U harmoniji svetlosti i tame,
Lik duse trajno gde se od nas krije,
Gde svesti nema, vec ideje same,
Otkud bol slece, da osecaj svije
U meni o njoj, o lepoti, cvecu
I o mladosti – o jos jednom samo,
Da mi je da se moje misli krecu,
Da mi je da sam jos jedanput tamo.
Da mi je da sam u predelima onim,
Gde su mladost, san i uspomene,
Kod negda svojih da je da se sklonim
S lepotom njenom sto k`o miris vene.
Il` da je groblja, senki, vetra, zvuka
I igre mrtvih, avetinja kolo,
Da je bolova, secanja, jauka –
Znamenja, da sam nekad i ja vol`o.
Al` nije.Ja znam svi ti dani stari,
I zelje, njena tuga i lepota,
I nezne veze osmeha i cari
Nemaju vise za mene zivota.
Nemaju vise zivota ni za nju
Sva njena ljubav i moja stradanja,
Dremez i suton i nocu i danju.
Nama se spava. Nama se ne sanja.
Gube se redom, trunu pod zivotom
Aleje bola i podneblja plava,
I moja lira sa njenom lepotom,
Tugom i srecom…Da je da se spava.
I samo katkad, al` to retko biva,
Nju kada vidim posred ovih zala,
Prilazi k meni neka magla siva,
Nagovest bleda dalekih obala.
Gledeci dugo taj magleni veo,
Kamo se dani moji razasuse,
Siri se pokrov velik, prostran, beo,
Pod kojim leze utopljene duse.

Spooky,brr

kakav je DIS shmeker...